Društvo

O 140.000 DEMENTNIH BRINU PORODICE: Neformalni negovatelji obolelih od "Aalchajmera" traže dnevne centre i savetovališta

SA oko 140.000 obolelih od "Alchajmera" i drugih oblika demencije, Srbiji su neophodni lokalni dnevni centri podrške i savetovališta za porodice koje brinu o obolelima, jer su na izmaku snaga. Ovo je zaključak skupa koji je organizovalo Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest povodom Svetskog dana borbe protiv ove savremene pošasti.

О 140.000 ДЕМЕНТНИХ БРИНУ ПОРОДИЦЕ: Неформални неговатељи оболелих од Аалцхајмера траже дневне центре и саветовалишта

Foto Shutterstock

Od demencije u svetu boluje najmanje 55 miliona ljudi, a taj broj će se povećavati kako planeta stari. Na svake tri sekunde nekom se dijagnostifikuje ova bolest. Pri tom, svega kod četvrtine obolelih je, prema rečima Nade Satarić, predsednice Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, uspostavljena dijagnoza. Većina je nema, pa samim tim nema ni pravu terapiju.

- Veliki je problem kada pacijenti moraju da budu pod stalnim nadzorom, pošto mogu da budu opasni po sebe i okolinu, a članovi porodica rade. Zato su neophodni dnevni centri, kao i profesionalni negovatelji, koji će priskočiti u pomoć neformalnim, odnosno članovima porodice, koji su iscrpljeni, i emocionalno i fizički, i preti im opasnost da se i sami razbole - kaže prof. dr Aleksandra Milićević Kalašić iz Zavoda za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje.

Medija centar

Dr Aleksandra Milićević Kalašić, Nada Satarić, Bojana Toljić i Radmila Urošević

Prema rečima Satarićeve, od 10 obolelih, u devet slučajeva teret brige pada na porodicu, dok je 10 odsto pacijenata u zdravstvenim ili socijalnim ustanovama.

Bojana Toljić, članica Srpskog udruženja, jedna je od njih. Sa majkom, ona brine o ocu već osam godina.

- Prvih pet godina je bežao od kuće, jer nije mogao da prepozna ni kuću, ni nas, pa je tražio bilo šta poznato. Svaka potraga odražavala se i na naše stanje. Bolest toliko degradira pacijenta, da je potreban veliki trud da biste mu zadržali neko dostojanstvo. On danas ne zna ni da li je gladan ili žedan, nepokretan je, nema refleks gutanja. Dešavalo se da se "vrati", pa kad shvati svoju situaciju, rasplače se. To su najteži trenuci - kaže Bojana Toljić, i dodaje da je poseban izazov finansirati lekove koji nisu na pozitivnoj listi, pelene, dobiti kućnu negu, sačuvati nepokretne od dekubita.

ZA NEGU SAMO PET DANA BOLOVANjA

Srbiji je neophodan akcioni plan za borbu protiv Alchajmerove bolesti i demencije, kao i korigovanja zakona - navodi Satarićeva. - S obzirom na to da su u 90 odsto slučajeva negovatelji članovi porodice, treba im omogućiti rad od kuće, klizno radno vreme, bolovanje. Prema sadašnjim propisima, osoba može da dobije samo pet dana bolovanja godišnje radi nege druge odrasle osobe.

- Demencija nije sastavni deo starenja, već ozbiljna bolest, jedan od najvećih uzroka invaliditeta. U svetu je fokus na prevenciji, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u 40 odsto slučajeva simptomi mogu biti odloženi, može se usporiti bolest ili izbeći faktori rizika - kaže Satarićeva.

Nataša Todrović iz Crvenog krsta podseća da ova organizacija ima projekte u Somboru i Nišu, gde volonteri posećuju obolele i sa njima rade kognitivne vežbe na tabletu. Takođe organizuju edukacije za neformalne negovatelje. Radmila Urošević iz beogradske Neformalne mreže podrške porodicama obolelih od demencije, takođe navodi da i njihovi volonteri svakodnevno pružaju podršku porodicama, koje su ranjiva grupa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Kari’s on fire – Pešić se vraća na klupu Pirota!

Kari’s on fire – Pešić se vraća na klupu Pirota!