USPEH NAŠIH NAUČNIKA: Termalnim kamerama protiv trgovine ljudima (FOTO)
KONTROLA bolesti i sprečavanje trgovine ljudima, samo su neki od bezbednosnih problema koje mogu rešiti "low cost" kamere, čiji je idejni tvorac tim sa Instituta za fiziku u Beogradu.
Najnovija kamera je minijaturizovana i njene performanse su znatno bolje od većine trenutno dostupnih (komercijalnih). Nastala je u okviru projekta "Biological and bioinspired structures for multispectral surveillance"" koji finansira NATO, a deo je međunarodnog programa "Nauka za mir i bezbednost" .
Kako ističu naši naučnici, infracrveni, ultravioletni, terahercni ili X zrake m, koriste se u različite svrhe. Međutim, da bi se ova zračenja detektovali potrebne su specifične, kompleksne i skupe kamere. Primera radi, kamere veličine čipa koje se koriste za mobilne telefone detektuju vidljivo zračenje, imaju 10-20 miliona piksela i njihova proizvodnja košta od 5 do 50 dolara. Termalne kamere imaju samo 20 hiljada piksela, ali njihova cena je oko 250 dolara. Razlog visoke cene je veoma kompleksna, a samim tim i skupa tehnologija izrade.
- U ovom projektu smo koristili prirodne i veštačke mikroskopske strukture kao piksele za buduću kameru, koja će detektovati infracrveno zračenje - objašnjava dr Danica Pavlović, vođa projektnog tima. - Pre par godina otkrili smo da se strukture sa krila insekata - ljuspice, čija je veličina stotinak mikrona pomeraju i trepere kada ih ozračimo infracrvenim zračenjem. Ti pomeraji su proporcionalni intenzitetu zračenja.
TIM
Pored već pomenutih naučnika u timu su dr Branislav Salatić (naučni saradnik) i drugi istraživači sa Instituta za fiziku. Na ovom kompleksnom projektu u realizaciji su im pomogle i kolege sa drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu - Biološki fakultet, Elektrotehnički fakultet, TMF, VTI, TOC i ostali naučnici iz Srbije koji su doprineli odličnom rezultatu. Partneri na ovom projektu su bili i naučnici sa Instituta za fiziku iz Zagreba.
Osim prirodnih struktura, poput ljuspica na krilima tvrdokrilaca ili leptira koje mogu da detektuju zračenje, naučni tim je razvio tehnologiju pravljenja veštačkih bioinspirisanih struktura koje će imati slične, ali i bolje karakteristike, sve u cilju poboljšanja osetljivosti detekcije. Za produkciju veštačkih struktura koristili su holografsku litografiju - direktno lasersko iscrtavanje po različitim, kompleksnim materijalima.
- Ovakva vrsta primenjenog istraživanja ima velike socijalne, ekonomske i naučne uticaje - navodi dr Dejan Pantelić, naučni saradnik u penziji. - Takav monitoring rešava mnoga bezbednosna pitanja, poput kontrole bolesti, sprečavanja trgovine ljudima... Novi tip "low cost" kamere će biti dostupniji zemljama u razvoju, što će im omogućiti lakše rešavanje različitih bezbednosnih problema. Takođe, ovakva kamera može biti vrlo značajna u industriji, na primer za praćenje kvaliteta proizvodnje.
Dostupniji senzorni uređaj, i praktičniji zbog manje dimenzije, sigurno će doprineti i olakšati praćenje kvaliteta i zdravlja zemljišta i useva ili postati nova platforma za pomoć u dijagnostici i skriningu velikih razmera, na primer, u veterinarskoj medicini za kontrolu bolesti životinja.
Preporučujemo
AKADEMSKE I NAUČNE VEZE: Rektor Vladan Đokić razgovarao sa mađarskim ambasadorom
25. 09. 2023. u 14:18
SMENjIVAĆE SE NA SEDAM DANA: Određena dvojica tužilaca za suzbijanje trgovine ljudima
25. 09. 2023. u 12:10
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)