BEZOČNIM FALSIFIKATIMA PRAVDAJU ZLOČINE NAD SRBIMA: Podmuklo "milosrdno" bombardovanje nebranjenih civilnih ciljeva

ZA VREME NATO agresije, bez objave rata i bez saglasnosti Ujedinjenih nacija na jednu suverenu evropsku državu - agresori su, uz veliku i sinhronizovanu medijsku buku, isticali "humanitarni" karakter svoje "vazdušne kampanje", optužujući Slobodana Miloševića za "nesrazmernu upotrebu sile" u oružanom obračunu sa albanskim teroristima i za masovno proterivanje albanskog civilnog stanovništva iz južne srpske pokrajine (navođen je podatak od 250.000 "prognanih" Albanaca - ?!).

Rudolf Šarping sa nemačkim vojnicima na Kosovu, Foto Profimedija, EPA, TANJUG\AP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Propagandne ratno-huškačke izjave zapadnih političara, uvećavajući broj poginulih, "upozoravale" su da se radi o "genocidu". Tako je u knjizi "Suludi krstaši" Dajane Džonston zabeleženo da je američki ministar odbrane Vilijem Koen, dok su američke rakete i bombe ubijale nevino srpsko i albansko stanovništvo, izjavio, 6. aprila 1999. godine, da je "nestalo 100.000 Albanaca". Dejvid Šefer, predstavnik Madlen Olbrajt "za pitanja ratnih zločina", izrazio je 18. aprila 1999. zabrinutost nad sudbinom kosmetskih Albanaca "zbog toga što je više od 225.000 lica nestalo bez traga". Čak je, prema "procenama" američkog Stejt departmenta od 19. maja iste godine, broj "poginulih" narastao do - 500.000 kosmetskih Albanaca!? (Spomenuti američki ratni huškač Dejvid Šefer je i 18 godina docnije, u februaru 2017. zajedno sa Sakibom Softićem podneo neuspešni zahtev za reviziju presude Međunarodnog suda pravde protiv Srbije za "genocid" nad Bošnjacima.)

Slično američkim zvaničnicima, lažnu ratnu propagandnu histeriju podsticali su i usmeravali i vodeći zapadnoevropski političari. U tom smislu posebno je karakteristična uloga nemačkog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga, u aferi zvanoj "Operacija potkova", zamišljenoj da se obezbedi legitimitet agresije na SR Jugoslaviju.

Nemački mediji su širili lažnu ratnu propagandu , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Šarping je, naime, u svom ratnom dnevniku "obelodanio" da je "iz izvora tajne službe dobio papir koji dokazuje da su postojale pripreme za izvođenje 'Operacije potkova' jugoslovenske vojske"(...) "Najzad", istakao je, "raspolažemo dokazom da su još u decembru 1998. planirali sistematsko etničko čišćenje i proterivanje kosovskih Albanaca".

Kasnije je utvrđeno da se radi o grubom falsifikatu koji je preko Sofije stigao do nemačkog ministra inostranih poslova Joške Fišera, pa do Šarpinga i najzad, krajem marta 1999, neposredno posle agresije NATO na Jugoslaviju, do nemačkih i austrijskih medija. Sem toga, pošto je Šarping tvrdio da ta operacija nosi ime "Potkova" (umesto srpskog naziva "potkovica"), time se, možda, ukazuje i na poreklo pokušaja ove ratne obmane. Sasvim je razumljivo što je Rudolf Šarping uhvaćen u laži. On je koristio svaku priliku da Srbe predstavi kao monstrume. Tako je, prema navodima Dajane Džonston, krajem marta 1999. izjavio da su Srbi severeno od Prištine formirali koncentracioni logor u kome "albanske učitelje streljaju pred svojim učenicima", a 16. aprila "nadmašio je i sebe samog pričom "da je izvađen fetus iz neke mrtve trudne žene da bi ga ispekli, a onda opet vratili u rasečenu utrobu..." da se, zatim, "udovi i glave redovno odsecaju, a ponekad se igra fudbal odsečenim glavama..."

* * * * * * * * *

LAŽI BILA KLINTONA - SRBE POREDI SA NACISTIMA

NIJE NIKAKVO čudo to što su se vodeći političari i mediji Zapada nadmetali u prizemnim lažima o Srbima, kada je i sam Vilijam Bili Klinton, glavokomandujući agresije, u TV obraćanju američkoj javnosti "izneo istorijski potpuno lažan i falsifikovan argument da bi opravdao svoje naređenje o bombardovanju". Američkom predsedniku su, zabeležio je Hanes Hofbauer u knjizi "Eksperiment Kosovo", "koncentracioni logori nacista iz poslednjeg rata u Evropi poslužili kao razlog za rat.

'Srbi su', kako je Klinton govorio, 'ne samo izazvali Prvi svetski rat, ne, tamo se odigrao holokaust'. 'Da bi se izbeglo ponavljanje istorije, morali smo započeti bombardovanje'.

Madline Olbrajt i Bil Klinton , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Pritom je očigledno namerno zamenio Hrvatsku i Srbiju, one koji su uništavali Jevreje i one koji su bili žrtve koncentracionih logora, a da pritom iz redova ni jednog jedinog američkog evropskog saveznika nije bilo nikakvog protesta. Naprotiv: takve Klintonove laži su služile kao ideološko opravdanje za rat protiv SR Jugoslavije. Nastala je, širom Zapadne Evrope, nezabeležena saglasnost... saglasnost prema kojoj je srpska politika na Kosovu poređena sa nacističkom agresijom od 1939. do 1945. Da bi potkrepili takav konsenzus, političari i mediji u Zapadnoj Evropi su 'otkrili' srpske koncentracione logore i mesta za masovna uništenja kako bi udovoljili Klintonu i potvrdili njegovu istorijski apsurdnu tvrdnju" - zaključuje Hofbauer.

Za vreme oružane agresije SAD i NATO na SR Jugoslaviju - prema relevantnim i proverenim izvorima - ubijeno je preko 2.500 civila, od toga 81 dete, ranjeno je oko 6.000, a proterano više od 800.000 građana. Tokom agresije ubijen je 1.031 vojnik i policajac, a ranjeno je i povređeno 5.173 vojnika i policajca.

U VREME BOMBARDOVANjA SR Jugoslavije registrovano je 26.095 poletanja borbenih aviona NATO avijacije iz 59 vojnih baza sa teritorija 12 zemalja; lansirano je oko 37.000 raketa, bombi i drugih projektila sa oko 40.000 tona ubojnog visokobrizantnog eksploziva.

Srušeno je više od 560 objekata Vojske Jugoslavije i napadnuto je 936 civilnih objekata, od kojih je 119 potpuno uništeno.

Stalnim udarima, naletima NATO avijacije i lansiranjem velikih projektila sa podmornica i krstarica u Sredozemnom moru (među kojima i 1.300 krstarećih raketa) rušeno je sve što su gradile generacije; uništavane su fabrike i drugi privredni objekti; porušena su 54 objekta putne infrastukture, od čega 45 mostova, a pogođeno je i 28 železničkih mostova. Pored toga, srušeno je 148 stambenih i poslovnih objekata, zatim 300 škola, bolnica i zgrada državne uprave i 176 spomenika kulture, od kojih su 23 srednjovekovna srpska manastira teže i lakše oštećena. Posebno je zabrinjavajuće to što je za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju na 113 lokacija bačeno 50.000 projektila sa osiromašenim uranom, a 57 ciljeva napadnuto je kasetnim bombama; samo na gradska područja izbačeno je 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. (Neke od tih bombi bile su namenjene ubijanju dece, jer su bile izrađene u obliku igračaka - tzv. bombe iznenađenja.)
Ukupna materijalna ratna šteta u SR Jugoslaviji procenjena je do 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO alijanse u ljudstvu i tehnici nikada nisu bili objavljeni. U sredstvima informisanja i u knjigama na Zapadu uobičajeno se ističe da "za vreme rata za Kosovo" nije poginuo nijedan NATO vojnik. Međutim, Mirjana Anđelković Lukić u knjizi "Darovi Milosrdnog anđela" pominje tekst Dominika Davida "Kosovo: strategijske pouke, istine i laži" iz francuskog časopisa "Nacionalna odbrana", u kome je istaknuto da su rezultati koje je postigao agresor bili ispod očekivanja. Jer, naglašava David, "ni srpska država, ni srpska armija nisu kapitulirale".

* * * * * * * * *

VELIKI PORAZ AGRESORA NA KOŠARAMA I PAŠTRIKU

OTPOR VOJSKE SR Jugoslavije bio je dostojan srpsko-crnogorskej ratničke tradice i tradicija naroda i narodnosti koji su sa njima živeli u istoj državnoj zajednici. Godinama je, nenamerno ili namerno, potiskivano u zaborav junaštvo vojnika sa Košara i sa Paštrika. A bitke na Košarama i Paštriku vođene su kao granične operacije (koje su agresori krstili imenom "Strela 1" i "Strela 2"), a koje su, u stvari, bile početak vojne kopnene invazije na SR Jugoslaviju.

Bitka za karaulu i granični prelaz sa Albanijom - Košare, započela je u tri sata ujutro, 9. aprila 1999. godine, na pravoslavni Veliki petak. "Kopnenu invaziju", prema rečima generala Vladimira Lazarevića koji je predvodio odbranu Kosova i Metohije, "pokušalo je da ostvari više desetina hiljada kosovskih terorista, zatim pripadnika oružanih snaga Albanije i NATO snaga lociranih u Makedoniji i Albaniji... Računajući i na iznenađenje, krenuli su uz takvu vatrenu podršku da je sve gorelo u prvom pojasu odbrane. Goreli su i nebo i zemlja. Mnogi naši branioci nazvali su to "Vijetnamom u malom". Na vatrenoj liniji otpora, tog 9. aprila kada je bitka započela, na Košarama je bilo samo 110 graničara 53. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije, a u zaleđini graničara svega 80 vojnika iz Drugog motorizovanog bataljona 125 brigade. "Bio sam počastvovan", seća se pukovnik Ljubinko Ćurković, komandant motorizovanog bataljona, "postavljanjem za komandanta snaga koje će braniti Košare, i već tih prvih dana u borbene redove smo doveli određene dodatne snage koje su pomogle da krenemo u protivnapad". ( "Pečat", broj 565 od 12. aprila 2019. godine.)

Pripadnici Vojske Jugoslavije na Kosovu , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

BITKA SE KASNIJE rasplamsavala, a na napadnutoj jugoslovenskoj strani uključivali su se novi borci, rezervisti i dobrovoljci. Ukupno 1.357 jugoslovenskih boraca uspelo je da 67 dana, koliko je trajala bitka za Košare, zaustavi prodore neprijatelja. Vojska Jugoslavije nije bila pobeđena. Neprijatelj nije uspeo da u Metohiji preseče komunikaciju između Đakovice i Prizrena. U borbama za Košare poginulo je 105 pripadnika Vojske Jugoslavije, među kojima 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca...

Jednu od najtežih kopnenih borbi za vreme NATO agresije vodila je Vojska Jugoslavije i na planini Paštrik. Položaje 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, u rano jutro 26. maja 1999. godine, napalo je oko 5.000 terorista OVK, uz podršku artiljerije i tenkova vojske Albanije i vazdušnu podršku američke avijacije. Položaj je branilo svega 400 vojnika i graničara. Tada su puške u ruke uzeli tenkisti, artiljerci i "pozadinci" - kuvari i tehničari. Samo u toku jednog dana, položaj na Paštriku branilo je 1.000 boraca. Na tlu Makedonije NATO je tada imao oko 17.000 vojnika, 157 tenkova, 300 borbenih vozila i 84 artiljerijska oruđa koji su čekali da se uključe posle borbi za otvaranje koridora.

Neprijateljski napad na Paštrik bio je neuspešan. U ovoj akciji, koja je trajala do 14. juna 1999, 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije imala je 25 poginulih i oko 200 ranjenih boraca. U zoni brigade poginulo je ukupno 87, a ranjeno i povređeno 300 oficira, podoficira i vojnika.

Brigada je, već 16. juna 1999. godine, odlikovana Ordenom narodnog heroja.Pokušaj kopnene invazije na SR Jugoslaviju nije uspeo. NATO operacije "Strela 1" i "Strela 2" su slomljene...

* * * * * * * * *

RATNI GUBICI NATO ALIJANSE NIKAD NISU OBJAVLjENI

IAKO SE NA ZAPADU kriju podaci, zna se da su "srpske snage" oborile 61 avion, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letilica i 338 krstarećih raketa. (O njima agresori ćute pošto su se srušili na teritorije susednih država, koje su podržale NATO bombardovanje i time i same postale zemlje agresori na SR Jugoslaviju).

Među oborenim avionima su i "nevidljivi" FP7A i bombarder B-2, nevidljiv za radare, izrađen kao i FP7A po stelt tehnologiji. (Iz informacije agencije Tanjug, emitovane 27. marta 2009. godine povodom desetogodišnjice obaranja američkog aviona F117A).

"Nevidljivog" američkog lovca-bombardera FP7A srušili su pripadnici Trećeg diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, 27. marta 1999. godine, u 20 časova i 42 minuta. Avion je pao u atar sremskog sela Buđanovaca, pogođen prethodno sa dve rakete tipa "neva". FP7A, nazvan "noćni soko", stekao je oreol "nevidljivog" posle 1.270 neprimećenih preleta nad iračkim radarima u Zalivskom ratu. Ovaj veoma skupi avion, od 1982. do 1990. godine proizvodila je američka kompanija "Lokid". Konstruisan u obliku brušenog dijamanta, kao "nevidljiva letilica za sve radarske sisteme", predstavljao je simbol moći savremene tehnologije, a oboren je zahvaljujući sposobnosti jugoslovenske vojne jedinice i, kako se ističe u vojnim krugovima, "maloj tehničkoj inovaciji".

Buđanovci, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

PRIPADNICI TREĆEG diviziona 250. raketne brigade oborili su i američki F-16 koji se srušio u ataru pocerskog sela Nakučana kraj Šapca. Oni su, 20. maja, poogodili i B-2, američki "nevidljivi" strateški bombarder, koji je pao van Srbije.

Bombardovanje SR Jugoslavije izvedeno je na izrazito podmukao način. Kad su uočili slabe rezultate u uništavanju vojnih efektiva napadnute zemlje, (zbog dobro skrivenih i maskiranih pokretnih i nepokretnih "meta") agresori su se usmerili na razaranje nebranjenih civilnih ciljeva - mostova, železnice, fabrika, elektroenergetskog sistema, TV i radio-stanica, bolnica, stambenih blokova, škola - u nameri da skrše odbrambeni duh srpskog naroda. Napadi na civilne ciljeve izvođeni su najčešće noću i, suprotno pravilima ratovanja, agresorski avioni vraćali su se ubrzo posle bomardovanja na mesto zločina i, što je posebno podmuklo, bombardovali ekipe spasilačkih civilnih službi i Crvenog krsta koje su ukazivale prvu pomoć preživelima, ranjenim i kontuzovanim građanima.

* * * * * * * * *

GAĐANjE TELEVIZIJE PREDSTAVLjA RATNI ZLOČIN

KADA JE, 23. APRILA 1999. godine, u dva sata i šest minuta posle ponoći, NATO bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije u Aberdarovoj ulici u Beogradu, na radnom mestu je poginulo 16 radnika ove medijske kuće, radeći svoje poslove šminkera, električara, dizajnera, tehničara, montera...

Upitan zašto je ovaj civilni objekat označen kao "legitimna meta", portparol agresora Džejmi Šej je ironično izjavio da RTS nije bio uračunat u medije, jer je popunjen službenicima vlasti plaćenim da proizvode propagandu i laži.

Na desetu godišnjicu brutalnog ubijanja radnika koji su ispunjavali svoju radnu obavezu u ovoj medijskoj kući, 2009. godine, protestovali su Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Međunarodna federacija novinara (IFJ), koja okuplja više od 600.000 novinara u 123 zemlje ocenila je tada da je bombardovanje RTS "napad bez presedana čije se posledice još osećaju" i pozvala NATO da prizna grešku.

Bombardovanje RTS , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

I MEDIJSKA ORGANIZACIJA jugoistočne Evrope, sa sedištem u Beču, pozvala je takođe NATO da "prizna grešku što je za metu izabrao jednu medijsku kuću". Međunarodna organizacija Amnesti internešenel podsetila je da "niko nije izveden pred lice pravde za ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava koje je NATO počinio tokom vazdušne kampanje protiv SRJ". "NATO je označio RTS kao legitimnu metu zbog njene 'funkcije propagande', ali nije 'konkretno najavio taj napad' iako je znao da se tu nalaze civili", objasnila je organizacija Amnesti internešenel i naglasila da je "bombardovanje centralnih prostorija srpske državne radio-televizijske stanice bio nameran iapad na civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin".

NATO je reagovao odmah. Prema izveštaju agencija, portparol NATO Karmen Romero rekla je u Briselu da Alijansa odbacuje zahtev organizacije Amnesti internešenel za istragu o ratnom zločinu u slučaju bombardovanja zgrade RTS pre 10 godina, u kojem je poginulo 16 radnika. Romerova je, čak, izjavila da je "ovaj incident Tribunal za ratne zločine svojevremeno temeljno istražio", dodajući da, navodno, ne postoji odgovornost NATO "pošto je stanica bila deo srpske vojne komunikacione mreže".

Preporučujemo

Društvo

0 12

VUKOVI SA MORA NA KOPNU POSTALI KROTKI JAGANjCI: Bokelji u metafori nestanka - inventar višegodišnjih zaborava

29. 10. 2023. u 07:00

Društvo

0 7

ZATIRANjE JEZIKA NAJSUROVIJE NASILjE NAD LjUDIMA: Svedočanstva o imenovanju govora u prošlosti Boke Kotorske

28. 10. 2023. u 07:00

Društvo

0 1

BOKA LEGAT ISTORIJSKOG I KULTURNOG BIĆA SRBA: Novi izazovi za očuvanje vekovne samosvojnosti

24. 10. 2023. u 07:15

Društvo

0 0

NOVINE KOJE SU SE ČITALE UŠIMA: Letopis o vremenu kada su novinari pisali između redova

22. 10. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije