INTERNET JE TROVAČNICA ZA NAŠU DECU: Snimak oralnog seksa u školi dvanaestogodišnjaka, među kojima je i devojčica iz inkluzije, izazvao šok

J. Stojković - V. Crnjanski Spasojević

25. 11. 2023. u 20:33

ŠOK koji je pre dva dana protresao jug Srbije, kada je na društvene mreže postavljen snimak dvanaestogodišnjaka koji usred učionice, između klupa, imaju oralni seks, proširio se na ostatak zemlje.

ИНТЕРНЕТ ЈЕ ТРОВАЧНИЦА ЗА НАШУ ДЕЦУ: Снимак оралног секса у школи дванаестогодишњака, међу којима је и девојчица из инклузије, изазвао шок

Foto: J.S.

Nevericu i zbunjenost nisu izazvale samo godine školaraca, već i činjenica da je devojčica sa snimka deo inkluzivne nastave. Kako je moguće da se takve stvari dešavaju u šestom razredu? Šta se zbiva sa našom decom - pitanja su koja se najčešće čuju ovih dana.

Scenu oralnog seksa snimili su učenici šestog razreda OŠ "Vuk Karadžić" u Surdulici i ona je ubrzo podeljena na mrežama, sa kojih je snimak u međuvremenu skinut. U školi i dalje odbijaju da komentarišu slučaj, jer su mišljenja da problem mora da se rešava u okviru obrazovne ustanove i sistema, u saradnji sa roditeljima.

- Mala sredina nosi sa sobom još jedan problem, a to je stigmatizacija dece, a nama je u interesu da njih zaštitimo - kažu u ovoj obrazovnoj ustanovi.

Sa druge strane, slučajem će se baviti Centar za socijalni rad jer je jedno dete deo inkluzivne nastave na kojoj su u ovoj školi vrlo ponosni. Govoreći ranije za "Večernje novosti", direktorka škole Dragana Nešić iznela je podatak da ovu školu pohađa 661 učenik, a da nastavu po prilagođenom obrazovnom planu prati još njih 20 i po izmenjenom obrazovnom programu 16.

Zbog činjenice da je reč o deci, u Višem javnom tužilaštvu u Vranju nisu mogli da nam daju više informacija o tome koje se mere preduzimaju. Iako u počinjenom aktu možda ima elemenata krivičnog dela nedozvoljene polne radnje, kao deca mlađa od 14 godina, akteri ne mogu da odgovaraju, pa je sada na potezu Centar za socijalni rad.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da je nezahvalno govoriti o slučaju pre upoznavanja sa svim pojedinostima, naročito ako se uzme u obzir da jedno od aktera pohađa program u okviru inkluzivne nastave, ali se slažu da se mora raditi i sa decom i sa roditeljima.

- Sada bi Centar za socijalni rad trebalo da radi procenu stanja dece i njihovih potreba. Možda je reč o situaciji kada je dete o kome se govori specifično, da ima povećan libido, čime možda mogu da se objasne neke situacije. Ali, sa druge strane, ko god da se bavi slučajem, mora situaciju da sagleda iz više uglova i vodiće se najpre i isključivo interesom dece, a ne javnosti - mišljenja su zaposleni u Centru za socijalni rad u Vranju.

Željko Mašović, master psiholog iz Poljoprivredne škole sa domom učenika PK Beograd, naglašava da deca danas ranije ulaze u pubertet, i to ne samo devojčice, već i dečaci. Ipak, njihov fizički razvoj često nije praćen emocionalnom zrelošću.

- Simboličko mišljenje počinje da se razvija tek posle desete-jedanaeste godine. To znači da su dvanaestogodišnjaci s jedne strane na udaru puberteta, a sa druge nesvesni svih mogućih posledica svog ponašanja. Oni ne razmišljaju da će snimak videti i neko njihov, na primer, roditelj. Misle da će ga videti "neko drugi", da će biti popularni, ali i da im "društvene mreže" istovremeno pomažu da se "sakriju", da ih oslobađaju od odgovornosti - kaže Mašović.

Foto: Printskrin

Psiholog Željko Mašović

On podseća da su u tom uzrastu najbitniji pažnja i prihvatanje vršnjaka, zbog čega su u stanju svašta da učine. Identifikuju se sa pogrešnim idolima, jer im nismo ponudili prave. Emisije u kojima gostuju njihovi vršnjaci - briljantni matematičari, fizičari ili nosioci diploma iz raznih oblasti, nisu im zanimljive, niti to prepoznaju kao društvene vrednosti koje su na ceni. Bombardovani su negativnim zvezdama, skandal-majstorima i rijaliti programima.

- Kada mediji intenzivno izveštavaju o ubicama, a ne o žrtvama, oni percipiraju da je to način da postaneš poznat - da uradiš nešto loše, da bi došao u centar pažnje. A čak i kada neko snimi emisije o sjajnim đacima i sportistima, deca ne mogu da ih prate, jer ove nisu prilagođene njihovoj pažnji, koja je kratkotrajna - svega nekoliko minuta. Za njih su brzi, efektni klipovi. Nedavno smo gledali film od sat i po. Od 70 đaka, na kraju je ostalo šestoro, pošto većina nije mogla da ostane skoncentrisana. Ovo su generacije koje ne razumemo i vrlo je teško naći način kako prema njima da se postavimo - naglašava Mašović.

I psihoterapeut Ana Vlajković slaže se da je snimak oralnog seksa među decom posledica onoga što mališani gledaju na TV-u i internetu.

Foto: Printskrin Facebook

Psihoterapeut Ana Vlajković

- Imali smo u jednoj osnovnoj školi na Vračaru radionicu o emocionalnim odnosima, kada se ispostavilo da sva deca, osim dvoje, znaju šifre zaključanih kanala svojih roditelja. Kad su došli do srednje škole, već je bilo dve trudnice u generaciji. Danas se svi snimaju - i stari i mladi: šta jedu, kako idu u kupovinu, pa deca misle zašto ne bi snimali i intimni čin. Jer, ako ne snimiš, nije se dogodilo, a oni žele da budu popularni i prihvaćeni. Ujedno, kao da ne mogu da razluče šta je dozvoljeno u realnosti, a šta je virtuelni svet. Fali im saznanje da svaka njihova aktivnost ima posledicu. U viralnom svetu te vrste posledica nema - kaže Vlajković.

SPORAN SNIMAK UKLONjEN

"NOVOSTI" su imale uvid u sporni snimak koji se našao na društvenim mrežama, ali je zbog pravila o plasiranju dečje pornografije ubrzo uklonjen. Na snimku se vide dečak i devojčica na podu, u delikatnim pozama, dok drugi dečak snima oralno zadovoljavanje i simulaciju seksa.

Čak i ako misle o nekim posledicama, računaju da one neće biti tako velike, pa ih to ne sprečava da učine ono što su naumili. Naša sagovornica zaključuje da fizičko sazrevanje dece ne prati njihova emocionalna inteligencija, pa se i mladi sa 28 godina ponašaju i razmišljaju kao tinejdžeri. Ovo su problemi sa kojima će se pedagozi i psiholozi tek boriti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti