OMAŽ PROFESORU RATKU MARKOVIĆU: Sećanje na ustavnog pravnika koji je bio svedok prelomnih istorijskih trenutaka

PRAVNI fakulteti u Beogradu i Kragujevcu i Kriminalističko policijski univerzitet iz Zemuna, u petak, 8. decembra organizuju okrugli sto kao omaž čuvenom profesoru Pravnog fakulteta Ratku Markoviću.

FOTO: Arhiva novosti

U prostorijama Kriminalističko policijskog fakulteta u Zemunu, Cara Dušana 196, od 9:30 do 17:00 časova, njegove kolege, ali i nekadašnji studenti govoriće o njemu kao izuzetnom profesoru u čudnom vremenu, onome što je pisao u listu "Pečat", o doprinosu u radu Pregovaračkog tima SR Jugoslavije na Mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji, o njegovom ćutanju...

Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov koji je nekada bio Markovićev student rekao je za "Novosti" da je profesor Ratko Marković bio vodeći srpski ustavni pravnik na prelomu dva veka, potpredsednik Vlade 90-ih godina prošlog veka, glavni pisac Ustava iz Srbije iz 1990. i šef državne delegacije na tzv. pregovorima sa kosovskim Albancima u Rambujeu 1999. godine.

- Generacije pravnika, ipak, pamte ga kao autora jednog od najboljih udžbenika na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je bezmalo tri decenije (1995-2020) bio jedina obavezna literatura na predmetu Ustavno pravo. Profesorov udžbenik bio je i njegov sistem ustavnog prava. Dosledno logički izvedene partije, počev od opštih pitanja ustavnog prava, funkcija i prirode ustava, svetske i nacionalne ustavne istorije, preko državne vlasti, političkih institucija, federalne države i oblika teritorijalne decentralizacije zaključno sa civilnom društvom, vladavinom prava i sudskom vlašću, uključujući i ustavno sudstvo, činile su jedinstvo ustavnog prava Ratka Markovića. U udžbeniku je profesor katkad bio suv u izrazu, kao da je u svakom trenutku težio da zauzda bogatu misao, valjda svestan da studenti ne žele da „uživaju u lepoti“, već da nauče i polože ispit. U tom delu, on je, nažalost, lišio studente brojnih praktičnih primera ustavnog života, u kojima je i sam bio učesnik - istakao je Petrov.  - „Ustavno pravo“ Ratka Markovića pisano je na ćirilici, ali je podjednako citirano i u onim državama koje ćirilicu zvanično više ne poznaju. Ni ideološko-političke „međe“, one što su nekad dublje od bilo kojih drugih, nisu previše uticale na vrednovanje profesorovog naučnog rada. Njegovi politički neistomišljenici ne samo da mu nisu odricali veliko znanje nego su ga respektovali kao nesporno najvećeg živog ustavnog pravnika. Kako su otpadale iluzije da smo 2000. godine osvojili demokratiju, oni koji su se predstavljali kao najveći opozicionari prisvajali su Ratka Markovića i njegov udžbenik istom lakoćom kojom su ga se ranije odricali.

Petrov, koji će biti moderator okruglog stola, naveo  je da je Marković prezirao samoproklamovane elitne intelektualce koje odlikuje višak reči, a manjak ideja i zdrave, narodske pameti:

- Takvi se okupljaju – jer sami ne smeju – da „osvešćuju“ narod, uče ga demokratiji i njegovim političkim pravima. Tobože, ne bave se političkom, nego prosvetnom i „prosvetiteljskom“ delatnošću. Danas nam, međutim, nedostaju pravi intelektualci, sa imenom i prezimenom, poput Ratka Markovića, - i u nauci i u politici.

Na okruglom stolu će govoriti Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, Dragan Vujisić, dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Zoran Đurđević, rektor Kriminalističko policijskog univerziteta, akademik Kosta Čavoški, profesor Milenko Kreća...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije