DOBRE KNJIGE HRANE SRPSKU NACIONALNU SVEST I SLOGU Intervju - Zoran Gutović, direktor „Pravoslavne reči“ i laureat Svetosavske nagrade
SLOGA nam je potrebna kao žednom voda. Srpski narod, kao i naše spomeničko nasleđe, satiran je kroz vekove. Samo zahvaljujući slozi u presudnim istorijskim događajima dizali smo se iz pepela i u najtežim iskušenjima doprinosili očuvanju nacionalnog i verskog identiteta. Izdavaštvo "Pravoslavne reči" temelji se upravo na uverenju da objavljivanjem kapitalnih dela iz naše istorije i kulture doprinosimo jačanju identitetskih temelja zajedništva, sloge i Svetosavlja.
Ovim rečima, "ukoričenim" u neskriveni ponos, Zoran Gutović, direktor IK "Pravoslavna reč" iz Novog Sada, najupečatljivije otkriva tajnu visokih izdavačkih postignuća koja se nižu već 32 godine. U tom razdoblju "Pravoslavna reč" čitaocima je podarila desetine vrednih knjiga iz istoriografije, kulture, umetnosti, tradicije, religije i drugih oblasti života a ta posvećenost ovenčana je mnogobrojnim visokim priznanjima: Ordenom Svetog Save, Vukovom nagradom, Oktobarskom nagradom grada Novog Sada, dvostrukim priznanjem "Gligorije Vozarević" Biblioteke grada Beograda... Kolekcija je od juče bogatija za Svetosavsku nagradu.
Ima li Svetosavska nagrada, dodeljena u vreme kada se ceo svet nalazi na prekretnici a napadi na SPC ne jenjavaju, specifičnu vrednost?
- Ova nagrada čini nam veliku čast. Čini nas ponosnim to što je prepoznat dugogodišnji trud i zalaganje kolektiva "Pravoslavne reči" na negovanju srpskog jezika, istorije, kulture i običaja kako u Republici Srbiji, tako i u svesrpskom govornom prostoru.
Smatrate li presudnim da se baš u vremenu poljuljanog sistema vrednosti, snažno i uporno ukazuje na značaj tradicije srpskog naroda?
- Nisu samo ova vremena teška i nisu samo danas vrednosti poljuljane. U vreme kada je osnovana "Pravoslavna reč" 1992. godine, u kulturnom i izdavačkom prostoru naše zemlje osećala se velika praznina po pitanju monografija, knjiga i publikacija koje na najbolji način predstavljaju srpsku istoriju, tradiciju, kulturu... Dali smo sve od sebe da popunimo tu prazninu. Naš izdavački program temelji se na uverenju da objavljivanjem ovakvih knjiga doprinosimo jačanju svesti da smo oduvek deo Evrope i evropske civilizacije, ali sa svojim prepoznatljivim i dostojnim duhovnim i kulturnim osobenostima.
Monografija o Nušiću
KOJE nove poduhvate priprema "Pravoslavna reč"?
- U pripremi je nekoliko kapitalnih projekata. Pripremamo monografiju o Branislavu Nušiću povodom 160 godina od rođenja našeg najznačajnijeg komediografa. Autor je ugledni profesor dr Goran Maksimović. Nastavljamo sa objavljivanjem sabranih ili izabranih dela značajnih umnih glava srpskog roda. Već smo otpočeli rad na izabranim delima akademika Rajka Kuzmanovića, predsednika Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Koje vrednosti predstavljaju nasušnu potrebu savremenog čoveka?
- U poslednje vreme svedoci smo snažnog narodnog zamaha na obnovi, negovanju i čuvanju naših trajnih i tradicionalnih vrednosti. Prvenstveno mislim da jača ideja i svest o potrebi negovanja identitetskih, kulturnih i istorijskih vrednosti srpskog naroda. Tome se radujem i iskreno se nadam da ćemo kao narod i zajednica nastaviti tim putem, ne sprečavajući, pritom, ni ostale narode da se izraze kroz svoje nacionalno stvaralaštvo.
Ohrabruje li vas podatak da imate sve više mladih čitalaca uprkos "internet biblioteci" sa skraćenim verzijama školskih lektira?
- Tačno je, imamo veliki broj mladih čitalaca koji sa velikom pažnjom prate rad "Pravoslavne reči" i naše knjige se nalaze na policama njihovih biblioteka. Ta činjenica nas i obavezuje. Moramo svojim novim izdanjima opravdati njihovo poverenje i nastaviti da im, kroz zanimljive i kvalitetne sadržaje, otvaramo vidike i horizonte znanja i nauke. Ne smemo odustati od mladih ljudi željnih obrazovanja i čitanja. Moramo im pomoći da ostanu i opstanu u ovim teškim vremenima. Na prvi pogled, može se učiniti da mladi ljudi ne pridaju značaj tim vrednostima, ali brojnost mlade čitalačke publike naših knjiga otklanja te sumnje.
Edicijama sabranih dela akademika Ekmečića i izabranih naslova akademika Krestića, bezmalo kompletnu našu istoriju ukoričili ste u jedinstvene putokaze za naredne naraštaje.
- Da bi naša izdanja na najbolji način osvetlila srpsku istoriju, tradiciju i kulturu, odnosno ukazala na celokupno nacionalno nasleđe i skrenula pažnju na zajednički nam zadatak - spasavanje od zaborava - uvek smo birali i biramo afirmisane stvaraoce, akademike, istoričare, profesore, doktore nauka koji imaju znanje, ugled, iskustvo i veliko poštovanje kako u naučnim krugovima, tako i među širokom čitalačkom publikom. Dakle, naši autori su svesni svog nacionalnog identiteta, problema u kojima se nalazi naša istorijska i kulturna baština kao i naš narod. Njihovoj napisanoj reči čitaoci veruju. Dela uvaženih akademika Ekmečića i Krestića su, zaista, u pravom smislu putokazi srpskog naroda i društva u celini, kroz 21. vek.
Knjigu "Spomeničko blago Republike Srpske" objavili ste pre nekoliko godina, kao da ste želeli da blagovremeno među koricama sačuvate RS koja se poput Kosova i Metohije i SPC nalazi pod velikim pritiskom Zapada?
- Republika Srpska i ljudi koji u njoj žive zauzimaju posebno mesto "među koricama" celokupne "Pravoslavne reči" i njenih zaposlenih. Osim "Spomeničkog blaga" objavili smo i "Kulturnu baštinu Republike Srpske", a sarađujemo i sa piscima i pesnicima iz RS. Najzad, jedan od najvećih istoričara kojeg je srpski rod imao, a čija smo sabrana dela objavili, Milorad Ekmečić, potekao je iz Republike Srpske. Biće još knjiga čija će tema biti Srpska, njeni ljudi, kulturni i istorijski spomenici. U svom radu ne zaboravljamo na naš narod koji živi izvan granica Srbije. Takođe, imamo nekoliko monografija koje govore o kulturnim i istorijskim vrednostima srpskog naroda u Crnoj Gori.
Kako doživljavate sve bezočnija nastojanja zapadnih sila da iz našeg pamćenja iskorene Kosovo i Metohiju?
- To je samo nastojanje koje neće uroditi plodom. Moramo duboko u to verovati i svojim radom protiv toga se boriti. Na Kosovu i Metohiji su ugroženi i Srbi, ali i naše kulturno istorijsko nasleđe. Zato smatram da objavljivanjem svake nove monografije o kosmetskoj baštini podižemo još jedan novi, jači bedem koji sprečava njeno propadanje ali i odvajanje KiM od matice.
Kako uspevate da i u vremenu, ne baš naklonjenom izdavačkoj delatnosti, zadržite ovakvu uređivačku koncepciju?
- Imamo vrlo jasnu uređivačku politiku i od nje ne odustajemo. Da li je bilo lako? Naravno da nije. Da li smo uvek bili dobrodošli sa temama koje smo obrađivali, pa čak i sa nazivom naše kuće? Naravno da nismo. Da li smo imali podršku, pomoć i razumevanje zajednice za naš rad? Nažalost ne uvek, a pomoć tek od nedavno. No, nismo odustali niti poklekli. Nismo se predali, niti ćemo. Moram da naglasim da smo pri objavljivanju kapitalnih monografija, u poslednjih desetak godina, imali vrlo značajnu pomoć od Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu kao i Grada Novog Sada, na čemu smo im veoma zahvalni.
Časno ime pravoslavno
POSLE izdanja "Sveti Sava-spomenica" koju su priredili episkop bački Irinej i pesnik Selimir Radulović, planirate li nove naslove u ediciji "Pravoslavlje"?
- Spomenica Svetom Savi, na neki način, kruna je te biblioteke. Objavili smo monografije "Srpska patrijaršija", "Hilandar", Pravoslavnu enciklopediju, "Manastire Srbije", "Svetinje Kosova i Metohije", monografije "Sveti Srbi", "Bliže Bogu", "Venac istine, dobrote i lepote" od vladike Jovana, knjigu o Manastiru Ostrog, monografiju "Hram Svetog Save", Bibliju, Manastir Svete Katarine... Dok postoji naša kuća objavljivaćemo knjige o pravoslavlju. Uostalom, kako bismo nosili čestito i časno ime "Pravoslavna reč" da takvih knjiga nema?
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
LUKAS ŽESTOKO O SEVERINI POSLE IZJAVE O JASENOVCU: "Ona je budala, priča bljuvotine o Srbiji, a sin joj Srbin"
U NOVOM izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
27. 12. 2024. u 09:30
Komentari (0)