NA MESTU STRADANJA SRBA I JEVREJA SVETIONIK SEĆANJA NA ŽRTVE NACISTA: Centralna kula na Starom sajmištu obnovljena, spremna za stalnu postavku

REKONSTRUKCIJA, sanacija i adaptacija Centralne kule u okviru Memorijalnog centra "Staro sajmište" završena je u rekordnom roku, čime je obezbeđen izložbeni prostor za stalnu postavku, potvrdila je za "Novosti" dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka ovog memorijala.

Foto: Beoinfo

Na stalnoj postavci biće prezentovan istorijat Sajmišta počev od 1937. godine, kada je napravljena Kula i prostor predratnog velesajma, preko njegove transformacije u nacistički logor, sve do poratnog perioda, kada su barake korišćene za akcijaše, a preostale zgrade za umetničku koloniju.

- Memorijalni centar osnovan je u aprilu 2022. godine kao republička, tj. nacionalna ustanova kulture sećanja, a već u julu, kad još nismo imali ni kancelarije, počeli smo obnovu Kule. Raspisali smo tender, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda napravio je projekat i pratio njegovu realizaciju, budući da je zdanje zaštićeni spomenik kulture, i angažovali smo građevinsku firmu specijalizovanu za restauraciju istorijskih građevina. Ovaj ogromni posao uradili smo sarađujući s Ministarstvom kulture i s njihovom velikom podrškom - priča direktorka Memorijala.

U Centralnoj kuli koju je projektovao predratni arhitekta Aleksandar Sekulić, u skladu sa tadašnjim savremenim idejama i pod uticajem konstruktivizma, kada se oformi postavka biće izloženi fotografije, dokumenta, lični predmeti stradalnika, i dokazi o nacističkim zločinima,

Sva Sekulićeva arhitektonska rešenja su zadržana prilikom obnove zgrade, dodato je dvadesetak stubova koji se spolja ne vide, a koji će držati betonski krov. Čuveni toranj morao je da bude demontiran deo po deo. Budući da su i armatura i beton toliko propali da nisu mogli da drže jarbol, urađene su autentične replike i vraćen originalni jarbol. Cela Kula služiće kao jedinstveni izložbeni prostor.

- Memorijalni centar čini prve korake da Sajmište pretvori u ključni spomenik kulture Beograda i Srbije, u svetionik kulture sećanja, koju smo nepodnošljivo lako i dugo zapostavljali. Našli smo stare slike na kojima se vidi da je na vrhu jarbola zastava Kraljevine Jugoslavije. Shodno tome, postavili smo zastavu Srbije - objašnjava naša sagovornica, i dodaje da je urađen ogroman posao jer je daleko teže obnoviti trošnu i staru zgradu, nego sazidati novu.

Унутрашњост Централне кулеFoto: Фото: Беоинфо

POGLEDAJ GALERIJU

Zgrade nekadašnjeg logora na Sajmištu specifične su po tome što je to bio verovatno jedini novoizgrađeni prostor u Evropi korišćen za tako strašan kazamat. U ostalim zemljama za logore su korišćene kasarne i barake, dok je u našoj prestonici upotrebljen kompleks zgrada star jedva četiri godine i građen po najvišim standardima toga doba za Beogradski međunarodni sajam. Druga specifičnost je da Centralna kula ni u šestoaprilskom bombardovanju 1941, ni u onom savezničkom, za Uskrs 1944, nije oštećena. Jugoslovenski paviljoni oko nje su toliko uništeni da su posle rata morali da budu porušeni, dok su na Kuli samo popucala stakla.

- U Kuli nikada nije bio smeštaj za logoraše, već su se tu nalazile kancelarije komande i oficira. U jednom delu Gestapo je upisivao u kartone sve one koji su u logor dovedeni. Nisu sačuvani kartoni svih 40.000 ljudi, ali jesu od njih nekoliko hiljada. Posle rata, u barake oko Kule smeštani su mladi akcijaši, koji su učestvovali u isušivanju i izgradnji Novog Beograda. Još je predratna ideja bila da se grad širi na levu obalu Save, što je omogućeno izgradnjom Mosta kralja Aleksandra (današnji Brankov most), a Sajam je bio prvi korak u tom širenju. Pošto su brigadiri izmešteni da rade na putevima i prugama, na predlog Moše Pijade, tri preostale zgrade, uključujući i Kulu, pretvorene su u atelje. Tu je stvarala i vajarka Olga Jevrić sve do smrti, dok je u Italijanskom paviljonu bio atelje Miće Popovića - priča naša sagovornica.

Podseća i da je u prvoj fazi, od decembra 1941. do maja 1942, kada je to bio Jevrejski logor Zemun, kroz njega prošlo oko 6.500 Jevreja, najviše žena i dece, koji su gotovo svi ubijeni u gasnom kamionu (dušegupki), na putu do Jajinaca. Tada je u ovom logoru bilo zatočeno i 500 romskih žena i dece. U drugoj fazi, od maja 1942. do kraja jula 1944, kroz tranzitni, tj. Prohodni logor, koji je to najmanje bio, a mnogo više logor smrti, prošlo je 31.000 zatočenika, najviše Srba iz NDH. Bilo je i zarobljenih partizana, ali i četnika. U ovoj fazi, ubijeno je oko 11.000 ljudi iscrpljivanjem, streljanjem, vešanjem, batinanjem, uskraćivanjem hrane, vode i usled bolesti i epidemija. Ukupno je usmrćeno oko 17.000 muškaraca, žena i dece.

- Najčešće su ovde smeštani civili sa Kozare ili iz Jasenovca, koje su ustaše slale na Sajmište. Nemci su tražili mladu radnu snagu, koju će deportovati u logore za prisilni rad. Oko 4.000 njih poslato je na prinudni rad u Norvešku, a samo 1.000 je preživelo. Posle kapitulacije Italije, Nemci preuzimaju određene italijanske teritorije, uključujući Kosovo i Metohiju. SS Skenderbeg divizija, sastavljena od lokalnih Albanaca, dobija zadatak da pohapsi Jevreje s Kosova i deportuje i njih na Sajmište. Nakon tri nedelje, ovi nesrećni ljudi deportovani su dalje, u Bergen-Belsen, gde su mnogi ubijeni - priča Krinka Vidaković Petrov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije