Društvo

"NON-STOP NAPADAJU, ALI NEĆE JOŠ DUGO" Vučić posthumno odlikovao Spomenka Gostića zlatnom Medaljom za hrabrost

Novosti online

15. 02. 2024. u 19:16

SPOMENKO Gostić je odlikovan posthumno zlatnom Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“ od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ЈОШ ДУГО Вучић постхумно одликовао Споменка Гостића златном Медаљом за храброст

Foto: prinskrin

Spomenko Gostić rođen je 15. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu školu pohađao je u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio.

Godine 1992, početkom rata, živio je sa majkom Milenom u selu Jovići nadomak Maglaja. Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta. Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane muslimanske vojske.

Kao nezbrinuti tinejdžer, svoju jedinu priliku pronalazi u redovima Vojske Republike Srpske gde je u početku bio kurir, da bi potom bio prebačen na razvoženje hrane borcima na prvim linijama fronta. Obavljajući poverene mu zadatke, jednom prilikom je sa konjskom zapregom upao u minsko polje, pri čemu su konji stradali, a on je bio lakše povređen. Nakon tog ranjavanja, Gostić je još jednom bio lakše ranjen.

U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se povukao iz Jovića, a Gostić je sa nekoliko vojnika ostao da brani selo. U martu 1993, u granatiranju položaja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Gostić je teško ranjen. Umro je 20. marta 1993. u Jovićima na Ozrenu, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Po načinu na koji je pričao videlo se da se trudi da bude hrabar, koliko je to moguće kada besne ratni sukobi.

- Ne plašim se. Nekad imam malo strah, ali savlada se i to. Uvek imam oružje. Non-stop napadaju, ali neće dugo - rekao je on.

Za ljude koji nisu otišli na ratište već vreme provode po kafićima, Spomenko je rekao da su sve to kukavice.

- To su izdajice svog naroda. Ja sam se dobrovoljno javio da pomognem svom narodu da se oslobodimo od neprijatelja - pričao je on.

Posle rata je želeo da nastavio da radi sa svojim kočijama i da pomaže drugim ljudima.

Koliko je skupa sloboda, to nije jedina lekcija koju su mnogi naučili od Spomenka. Imao je samo 15 godina, ali je o rodoljublju i hrabrosti naučio i mnogo starije od sebe. 

- Jeste da ima mnogo slučajeva gde je teško ali to se opet nekako izdrži. Imao sam slučajeva da sam nagazio na minu. Bila je mina paštetica, naišao sam i odbilo je prvi točak. Ovo mi je druga, ranilo je baš mene detonacija, i tu me je geler ovako okrznuo. Ali opet se sve to savlada. Tukli su me mecima 84-kom, morao sam puziti kroz kanal ali i to sam izdržao. I kažem da mi je dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se s vojskom, spavam. Nemam oca, nemam majke. Ostao sam sa babom i baba mi je poginula baš kod ove kuće tu - govorio je Spomenko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (48)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik

"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik