ZID ĆUTANJA OKO SARINE SMRTI: Izostale reakcije nadležnih nakon što se saznalo za smrt devojke iz Velikog Mokrog Luga

I. Kovačić, B.Borisavljević

20. 03. 2024. u 10:12

SMRT Sare Petković (21) iz Velikog Mokrog Luga izazvala je buru reakcija u javnosti ali, sudeći po postupcima - ne i kod nadležnih zdravstvenih službi. Posle objave na društvenim mrežama da je devojka preminula 9. marta nakon što joj nije pružena pomoć zbog gušenja, najverovatnije izazvanog astmatiočnim napadom, jer su roditelje šetali od jedne do druge službe hitne pomoći, nisu su se javno oglasili ni Ministarstvo zdravlja, ni nadležno tužilaštvo.

ЗИД ЋУТАЊА ОКО САРИНЕ СМРТИ: Изостале реакције надлежних након што се сазнало за смрт девојке из Великог Мокрог Луга

Foto: N.Skenderija

U potresnoj izjavi za "Novosti" majka Dragana Petković, je ispričala da je Sara imala astmu, ali nikad ranije i tako jak napad. Kaže da se bukvalno gušila, nije mogla da dođe do vazduha ni da sedne u automobil da je odvezu u hitnu.

- Sa broja 194 su nam poručili da nisu nadležni, nego da zovemo Hitnu iz Grocke ili Kaluđerice - priča nesrećna majka. - Dok su nas oni "šetali" od jednog do drugog broja telefona, njoj je bilo sve gore. Minuti su prolazili, a nismo znali kako da joj pomognemo. Posle četrdesetak minuta zvanja, došla je Hitna iz Kaluđerice, a Sara je već tada ležala na betonu. Oni nisu imali kiseonik, iako smo svima koje smo zvali rekli da je astmatičar. Nisam mogla da gledam dok su je reanimirali...Izdahnula je tu, ispred kuće.

Prvi poziv centrali Hitne pomoći je upućen u 20.07 časova, ali veza nije uspostavljena. Dok su bezuspešno okretali brojeve gledajući dete kako im umire, roditelji su pokušali da smeste Saru u automobil, ali u sedećem položaju joj je bilo najgore jer nije mogla da udahne. Pokušali su tri puta, a onda je devojka izgubila svest i tako dočekala Hitnu...Nažalost, bilo je kasno. Proglašena je mrtvom u 20.41 časova.

- Mi smo obični ljudi, nemamo ni veza ni uticaja. Nismo hteli ni da se radi obdukcija. Nje nema i ne bi nam je vratila. Imala je toliko želja, snova. Htela je da otvori veći salon pa da radi zajedno sa sestrom Anđelom. A otišla je, zato što neko nije mogao da utvrdi nadležnost. Kako kada zovete policiju ili vatrogasce, isti je broj iz kog god kraja Srbije da zovete pa vas dalje preusmere, šta je sa hitnom". Ne znamo ni šta da radimo, ni kome da se obratimo...- neutešni su Sarini roditelji.

Direktor Doma zdravlja u Grockoj dr Nebojša Blagojević, kaže da je za slučaj saznao sa društvenih mreža.

- Ne znam ništa više od onoga što sam pročitao, pa ne bih da dezavuišem javnost. Niko nam se nije obraćao, niti tražio da se ispita slučaj - kaže Blagojević.

Prema rečima dr Tatjane Radosaljević, pulmologa nesrećnoj devojci kisonik ne bi mogao da pomogne, ali kaže da su lekari Hitne pomoći bili dužni da joj kroz venu daju lekove za širenje bronhija što su, možda, i učinili. Jer, Kod mladih ljudi napadi astme mogu da dovedu do gubitka svesti i takvi amsatičari bi trebalo da se hospitalizuju.

- Pitanje je kako je njena astma bila kontrolisana. Ako je istina da je lekar rekao da ne treba više da koristi pumpicu, onda je to velika greška - kaže dr Radosavljević. - Druga greška je što nisu otišli lekaru, ako su primetili da joj je sve lošije, jer početkom marta je drveće počelo da cveta pa je možda alergija to isprovocirala. Asmatičari ne mogu da žive bez pumpice koje sadrže inhalacione kortikosteroide, kao i one koje služe za proširenje bronhija. Mnogo je pitanja na koje trenutno nema odgovora, ne bi olako trebalo kriviti Hitnu pomoć.

ORGANIZACIJA

BEOGRADSKA Hitna pomoć pokriva 11 opština i ima 15 podstanica. Svakog dana u smeni su 23 ekipe. Na sajtu ove zudravstvene ustanove se, između ostalog, navodi da se ispostave nalaze u Jakovu, Železniku, Žarkovu, Petlovom brdu, Borči, Padisnkoj Skeli, Ripnju...

Bivši direktor beogradske Hitne pomoći dr Borko Josifovski, kaže da je služba u Grockoj u nadležnosti matičnog doma zdravlja. Iako nije upoznat sa slučajem kaže da odgovornost za ono što se dogodilo snosi Dom zdravlja u Grockoj. On navodi da se svaki poziv u centrali Hitne pomoći registruje i otvara elektronski nalog u kome se opisuje šta je preporučeno pacijentu i zbog čega.

- Kada je u pitanju gušenje veoma je bitna što brža reakcija - kaže Josifovski. - Kolege iz Grocke nije trebalo da upućuju roditelje da zovu hitnu službu u Kaluđerici, već da ih oni obaveste da se ne bi gubilo vreme.

Doktorka koja je radni vek provela u Hitnoj pomoći ispričaka je za "Novosti" da lekarima i tehničarima nije dozvoljneo da otkrivaju način na koji funkcioniše služba, već to mogu samo iz resornog ministarstva.

- Nesrećna devojka ne bi preživela ni da su joj dali kiseonik na licu mesta jer njoj su bronhije bile sužene i kiseonik ne bi mogao da prodre kroz njih - kaže naša sagovornica. - Ima prostora da se raspravalja da li bi imala veće šanse da preživi da je hitna pomoć stigla brže, ali je činjenica da bi i tada bio veliki rizik od fatalnog ishoda. Nisu sva kola hitne pomoći podjednako dobro opremljena i da na poziv se šalju ona koja su na raspolaganju.

U Ministarstvu zdravlja juče su samo rekli da prikupljaju informacije o ovom slučaju i da će ako se ustanovi da je neko u lancu zakazao preduzeti korake - uputiće inspekciju i naložiti vanrednu proveru rada ustanova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac