POMISLIŠ GOTOVO JE, A ONDA SKUPIŠ SNAGU I BORIŠ SE: Kako žene s karcinomom dojke žive s ovom opakom bolešću

Д. Матовић

30. 03. 2024. u 07:00

KADA su se suočile s dijagnozom raka dojke, obuzeo ih je strah - od nepoznatog, od gubitka, strah od smrti. Ali, za članice udruženja "Budimo zajedno" ta dijagnoza nije bila presuda, već početak hrabre borbe.

ПОМИСЛИШ ГОТОВО ЈЕ, А ОНДА СКУПИШ СНАГУ И БОРИШ СЕ: Како жене с карциномом дојке живе с овом опаком болешћу

I . Marinković

Sa karcinom može da se živi, potvrđuju ove hrabre i odlučne žene, sa kojima smo razgovarali povodom meseca borbe protiv raka, koji je obeležen u martu.

- Uz adekvatno lečenje, karcinom dojke je kao hronična bolest - kaže nam Domina Spasić, predsednica udruženja "Budimo zajedno". - Kad čuju reč "karcinom", mnogi misle "adio zauvek". Tako sam i ja mislila u početku. Potrebno je vreme da se prihvati dijagnoza, bolest, a onda se pojavi ogromna želja za životom. Tako se osećala većina članica našeg udruženja kada im je otkrivena bolest. Nije nam bilo lako da iznesemo sve i da nastavimo da živimo. Lečenje je važno, ali i psiha.

Kćerke moraju da znaju

 

- ŽENE koje kriju da su bolesne ne ugrožavaju samo sopstveni, već i živote svojih kćerki, sestričina - kaže Nadežda. - Te osobe neće znati da su u rizičnoj grupi, jer karcinom dojke može da bude nasledan. Najveći faktor rizika je ženski pol, a kancer je najčešće hormonskog tipa.

Domina je imala snažan motiv da se bori sa opakom bolešću.

- Imam troje dece i nisam smela da pokleknem - govori ona sa puno optimizma. - Plašila sam se za njihovu budućnost bez mene. Oni su mi bili najveći motiv da se izborim. Imala sam 49 godina kad sam se operisala. Bilo je to pre 21 godinu. Brzo sam se vratila na posao. Nisam prihvatila da idem u invalidsku penziju, nastavila sam da radim. Sada sam u starosnoj penziji i dalje radim, a i aktivna sam u Udruženju.

Sagovornice iz "Budimo zajedno" kažu da nije lako suočiti se sa ogromnim emotivnim teretom.

- Meni je teže bilo opadanje kose nego odstranjivanje dojke. Nisam imala vremena suzama da se rasteretim - kaže 83-godišnja Nevena Škoro, najstarija članica Udruženja. - Prođem rukom kroz kosu, a ona puna vlasi. Strašno je bilo. Kasnije sam našla adekvatnu periku i turban.

I za Nadeždu Senić je opadanje kose predstavljalo je ogroman stres.

- I kosa i grudi su simboli ženstvenosti, a gube se oba - kaže nam. - U tom momentu deluje strašno, iako kosa posle nekog vremena poraste. Malo je žena koje nemaju taj stres i kažu da ih je baš briga jer će nositi periku. Nisam dala ikome da me vidi ćelavu, sve dok nisam došla u ovo udruženje. Žene su me ohrabrile da skinem kapu. Dale su mi snagu. Niko nije mogao bolje da me razume, nego one koje su već prošle iste muke. Sa ove distance mogu da kažem da mi je rak dojke, ma kako to zvučalo apsurdno, i mnogo dobrog doneo.

Zanemareni preventivni pregledi

 

- MOJA ćerka živi u Velikoj Britaniji i tamo sve žene od 49 do 69 godina moraju jednom u dve godine da idu na mamografski pregled - kaže Nevena Škoro. - Kod nas nije tako. Naše žene nisu nezainteresovane za preglede, ali nemamo ni dovoljno radiologa, ni mamografa. Gde god dođe mobilni mamograf, za dva dana se popune svi termini. Mnoge žene iz unutrašnjosti moraju da putuju da bi se pregledale, a prethodno i da dobiju uput za to.

Naše sagovornice ističu da im je podrška njihovih sapatnica mnogo važna. Najteži trenuci postali su lakši kad su osetile da ih neko razume.

- Prošle smo kroz iste strahove, nuspojave pri lečenju - naglašava Senićeva. - Lekari često nemaju vremena da se dovoljno posvete, a žena često u strahu i ne čuje njihov odgovor. Ovde razmenjujemo iskustva, jer vodimo slične borbe.

Nevena kaže da je bila ubeđena da u starim godinama ne može da dobije rak dojke:

- Dugo sam mislila da se to nekome drugom dešava. Ali, što je čovek stariji lakše se miri sa bolešću. Mlađe žene sve to teže podnose, pogotovo ako imaju decu. Sa rakom dojke može da se normalno živi jedino ako žena jasno i glasno kaže od čega boluje. Najlošija opcija je da se to krije i da se žena ponaša kao da se ništa ne događa.

Možda je to i glavni razlog što smo, prema poslednjim podacima "Batuta", po broju smrtnosti izbili na prvo mesto u Evropi, a po obolevanju smo negde na sredini: godišnje se bolest otkrije kod oko 4.500 žena, a 1.800 premine.

- Veoma je bitna preventiva - kaže Domina. - Mnoge žene ne shvataju koliko je značajno da se bolest otkrije na vreme. Kancer dojke je kod nas još tabu tema, a posledice mogu da budu katastrofalne. Ima, nažalost, mnogo situacija gde žene ostave partneri, porodice, prijatelji, kad čuju da su obolele. Dešava se da žene pravo sa lečenja krenu na posao, da ga ne bi izgubile. A, kad se završi lečenje, one za društvo postaju samo statistički broj. To su razlozi zašto kriju bolest. Tim ženama treba pomoći da se osnaže, povrate samopouzdanje i nastave da žive.

Od karcinoma dojke sve češće obolevaju i mlade žene. Najmlađa članica udruženja ima samo 35 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca