I DVOGODIŠNJAKE LEČE OD INTERNET ZAVISNOSTI: Deca su još zaokupljenija društvenim mrežama nego što to pokazuju istraživanja

Lj. Begenišić

23. 04. 2024. u 11:39

MNOGI su ostali zapanjeni posle istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije koje je pokazalo da 11 odsto đaka na digitalnim i društvenim platformama provodi i po sedam sati dnevno, a još šokantniji je podatak da deca koja su tek "izašla iz pelena" postaju - zavisnici od digitalnih uređaja?!

И ДВОГОДИШЊАКЕ ЛЕЧЕ ОД ИНТЕРНЕТ ЗАВИСНОСТИ: Деца су још заокупљенија друштвеним мрежама него што то показују истраживања

Foto: Shutterstock

Očigledno se starosna letvica, kada je u pitanju zavisnost od mreža, sve više spušta. To nam potvrđuje i psiholog Dragica Danilović koja kaže da je najmlađe dete koje je lečeno od jednog ovakvog poremećaja imalo samo dve godine.

- To i jeste period kada se ovakvi poremećaji mogu dijagnostikovati - kaže naša sagovornica. - Međutim, uzrast kada se najčešće problem otkriva je pred polazak i sam polazak u školu, i tada već bude kasno, jer kod deteta se već mogu uočiti mnoge posledice.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" istraživanje je radio među decom školskog uzrasta - petog i semog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje. I, ti rezultati potkrepljuju upravo ovo o čemu govori psiholog Dragica Danilović, da zavisnost od digitalnih uređaja počinje u najranijem uzrastu, i vremenom se razvija.

I psihologija se menja

Psiholog Dragica Danilović ističe i da se psihologija svakodnevno menja u skladu sa načinom života, novim pojavama jer zapravo često imamo nove poremećaje.

- Jedan takav jeste i zavisnost od ekrana. Ono što je bitno naglasiti jeste da je to zapravo zavisnost od interneta i raznih sadržaja, jer da nema interneta deca ne bi držala telefon samo zbog poziva i poruka recimo... - naglašava Dragica Danilović.

Iako stručnjaci naglašavaju da je pola sata ili sat vreme koje detetu može da se toleriše pred ekranom, vidno je da se to u praksi ne poštuje, pa i roditelji koji bi trebalo da uvedu kontrolu u "surfovanje" po mrežama, zatvaraju oči pred problemom.

A posledice zbog zavisnosti od video-igrica, društvenih mreža i generalno interneta mogu biti različite. Stručnjaci upozoravaju da maloletnici odbijaju da idu u školu, gube dodir sa realnošću, ugrožene su im psihičke, emotivne i fizičke sposobnosti. Istraživanje "Batuta" pokazalo je i da petina đaka ima teškoće sa spavanjem, a dokazano je i da 15 minuta provedenih npr. na telefonu smanjuje sat vremena normalnog spavanja. Istraživanje je pokazalo i da je svaki peti učenik naveo da mu je lakše da govori o svojim osećanjima putem interneta nego uživo. Nervozu, koju dečji psiholozi često povezuju upravo sa previše vremena provedenog ispred digitalnih uređaja, jednom nedeljno ali i češće, osećalo je skoro 40 odsto đaka, dok je trećina bila razdražljiva, pokazalo je isto istraživanje "Batuta".

privatna arhiva

Psiholog Dragica Danilović

- Deca sede pasivno ispred ekrana, dobijaju razne sadržaje koji utiču na receptore za zadovoljstvo i imaju stalnu potrebu za još - objašnjava psiholog Dragica Danilović. - Zbog svoje pasivne uloge kasno poču da govore, motoričke sposobnosti su im znatno slabije, a tu su i psihološke smetnje u vidu poremećaja sna, ishrane, depresije, besa, nervoze... Može doći i do ozbiljnih poremećaja u razvoju ličnosti. Takva deca nažalost odrastaju u osobe sa problemima u ispoljavanju emocija, nemaju saosećanje za druge, ne znaju kako da se ponašaju u mnogim situacijama...

Rešenje za ovaj problem stručnjaci vide u povećanju fizičke aktivnosti i bavljenju sportom, ali, prema rečima direktorke "Batuta" Verice Jovanović, istraživanje je pokazalo i da samo 30 odsto školske dece ispuni očekivani obim fizičke aktivnosti.

Takođe i Dragica Danilović, koja je i sportski psiholog, smatra da su kretanje i sportska aktivnost najbitniji za pravilan psihički i fizički razvoj kod dece.

- Dete kroz sport upoznaje sebe, uči o raznim životnim ulogama, uči da prepoznaje i ispoljava emocije, kako da pomogne drugome, kako da sarađuje i ustane posle i pada i poraza - ističe ona. - To su sve stvari za koje ostaje uskraćeno boraveći ispred ekrana. Iskustvo je pokazalo da deca dok borave u sportskim kampovima potpuno zaboravljaju na ekrane. Deci zapravo treba pokazati alternativu, jer oni ne biraju ekran, nego se on često "gura" pred njih. To je zadatak za odrasle, da pažljivo biraju kako koriste svoje vreme i da deci pokažu izbor, alternativu. Deci su potrebni pokret i druga deca, a ne uređaji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine