Društvo

ĆIRILICA JE I PITANJE SAMOPOŠTOVANJA: Šta je poručeno sa okruglog stola o načinima zaštite srpskog pisma

D. Matović

05. 06. 2024. u 13:14

NIJE novost da se u Srbiji knjige štampaju na latinici više nego na ćirilici.

ЋИРИЛИЦА ЈЕ И ПИТАЊЕ САМОПОШТОВАЊА: Шта је поручено са округлог стола о начинима заштите српског писма

Poražavajuć je odnos 1:20 u korist latiničnih naslova. Latinica preovlađuje u izdanjima profesionalnih izdavača, ali i u knjigama ustanova koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa, zavoda, arhiva, instituta, fakulteta. Ovakvo stanje se pogoršava na štetu ćirilice, na štetu identitetske vrednosti, rečeno je na jučerašnjem skupu u Narodnoj biblioteci Srbije.

Organizatori iz Saveta za srpski jezik pozvali su izdavače, predstavnike resornog ministarstva, predstavnike udruženja pisaca da zajedno sagledaju šta podstiče sve veće korišćenje latinice u izdavaštvu i kakva je uloga pravnog okvira i donosilaca odluka u kulturi u tome. Odziv, nažalost, nije bio veliki. Brojne izdavačke kuće nisu imale svog predstavnika, kao ni Ministarstvo kulture.

Malobrojne prisutne pozdravio je Vladimir Pištalo, direktor NBS i ubrzo napustio okrugli sto.

- Postoje države u svetu koje ne preuzimaju latinično pismo uprkos procesu vesternizacije. I Srbi mogu da koriste latinicu za strane jezike, a ćirilicu u "unutrašnjem saobraćaju" - smatra prof. dr Zoran Avramović, sociolog kulture. - Distributeri iz BiH, Crne Gore ili Hrvatske nisu zainteresovani za ćirilične knjige, ali je i vrednost kulturnog samopoštovanja značajna u izdavaštvu. Knjiga nije usmena reč koja je list na vetru, već mali pisani spomenik koji decenijama opstaje. U tom kontekstu, nisko vrednovanje sopstvenog nacionalnog pisca može da bude samo stvar pojedinca. Lični izbor izdavača koje će pismo koristiti mora se susresti sa institucijama koje brinu o kulturnom nasleđu.

Stručni

U diskusiji su učestvovali i prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, Živorad Ajdačić, predsednik KPZ Srbije, Dušan Babić, upravnik SKZ, izdavač Milan Orlić, Vidak Maslovarić potpredsednik UKS i Milan Jovanović, urednik u "Službenom glasniku".

Naglašavajući da u Srbiji postoji pravni sistem zaštite kulturnog nasleđa, Avramović je istakao da samo ćirilica ne uživa zaštitu i da se nešto mora učiniti.

- Budući da je Ministarstvo kulture najveći kupac knjiga potrebno je sačiniti listu kriterijuma za otkup, među kojima bi jedan od najvažnijih bilo pismo na kome je knjiga štampana - dodao je on i predložio da se uvede obaveza da izdavač štampa nekomercijalne knjige na ćiriličnom pismu, ukoliko je za njih dobio sredstva od Ministarstva kulture.

Lingvista, prof. dr Miloš Kovačević je rekao da je naša država čudna u odnosu na vlastite identitetske kriterijume, jer je srpski jezik prvi put uveden u Zakon o jeziku i pismu 7. maja 2010. godine, do tada je bio srpskohrvatski. On je, takođe, ukazao na, kako tvrdi, ogroman problem koji je nastao promenom koda u ISO bibliotečkim normama koje su važile za srpskohrvatski jezik.

- Sreten Ugričić, tadašnji direktor Narodne biblioteke Srbije i Tihomil Maštrović, direktor Nacionalne i sveučilišne biblioteke u Zagrebu potpisali su "priznanje" kojim su sva dela štampana na latinici deo hrvatske nacionalne baštine, dok su dela štampana na ćirilici srpsko nasleđe - kazao je Kovačević. - Izmenom troslovnih oznaka uvedena su dva potpuno razdvojena jezika.

Glupost je uvek glupost

Srpski narod nije ugrožen od latinice - nastavio je Hamović. - Ima mnogo drugih stvari koje se provlače preko latinice. Glupost je i na latinici i ćirilici - glupost. Neću se založiti da ona bude objavljivana. Latinica može da nosi mnogo srpskije teme kojima ćemo delovati i u okruženju. Naša dužnost jeste da koristimo latinicu da bismo svoju misao predali drugima na čitanje ako nisu sposobni da čitaju na ćirilici. Želim od srca da poštujem ćirilicu zato što je to moje pismo.

Samo dela pisana ćirilicom prema kriterijumima svetske međubibliotečke asocijacije IFLA, a tih kriterijuma se drže sve članice Uneska, knjiže se kao dela pisana srpskim jezikom, i podvode pod srpsku kulturnu baštinu. Tako je, kaže Kovačević, 2008. potpisan Sporazum sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu (SAD), prema kojem se sve srpske knjige štampane na latinici, i to i retroaktivno, od kraja 19. veka, kategorizuju kao hrvatske.

- Promena ovih kriterijuma ne zavisi od nas, nego od Hrvata - dodao je Kovačević. - Kada sagledamo šta je sve štampano na latiničnom pismu, možemo samo da se zapitamo šta nama u svetu pripada kao kulturna baština. Veliki problem je i to što latinicu deli ono što se zove crnogorski jezik, kao i ono što se zove bošnjački ili bosanski. Nove kriterijume mogu da prave Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati, ali Srbi teško zato što je napravljena i potpisana kategorizacija takva kakva jeste. Usmena obećanja koja su data Vladimiru Pištalu, sadašnjem direktoru NBS ništa ne znače bez pismene saglasnosti, teško je promeniti potpisano. I pored toga, štampamo knjige na latinici, a one ne ulaze u našu kulturnu baštinu.

Ističući da bi bilo važno da se pažljivo proveri šta je 2008. potpisano, izdavač Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača je rekao da bi za sve bilo porazno da se srpska književna baština knjiži kao hrvatska:

- Moraćemo da se borimo da tako ne bude. Za mene je ćirilica najlepše pismo, ali ne umanjujem vrednost korišćenja latinice. Na nama je da se opredelimo i da odredimo i zakonski, ali mnogo više moralno i estetski kako ćemo i kada koristiti ćirilicu. Ne bih voleo da dođemo u poziciju da angažujemo jezičku policiju da ona uređuje kako mislimo i delujemo.

Hamović je naglasio da je srećan što su govornici upotrebili reč "stimulacija" i da je dobro da se uvede sistem nagrađivanja onoga što se objavljuje na ćirilici.