VAŽNA ULOGA PO PITANJU STEPINCA: Episkop bački g. Irinej na promociji knjige prof. dr Tanaskovića

EPISKOP bački Irinej (Bulović) je u besedi na promociji knjige "Religija u društvu, kulturi i politici" prof dr Darka Tanaskovića otkrio njegovu izuzetno značajnu ulogu u kontaktima Srpske pravoslavne crkve sa Vatikanom i islamskim svetom.

Foto Nikola Skenderija

U susretima sa čak trojicom papa: Jovanom Pavlom Drugim - Vojtilom, Benediktom Šesnaestim i Franciskom, veliki filolog i iskusni diplomata, nekadašnji ambasador SRJ i Srbije pri Svetoj stolici, nije imao ulogu saradnika-specijaliste, već redovnog člana Svetog arhijerejskog sinoda SPC.

- U dijalogu sa rimskim prvosveštenicima, trojicom poslednjih i veoma značajnih u savremenoj istoriji rimokatolicizma, kao i kasnije u okviru dijaloga i komisije po pitanju Alojzija Stepinca, izuzetan značaj imao je ugled profesora Tanaskovića u vatikanskim krugovima koji je stekao zbog svoga takta, umešnosti i iskrenosti. To moram da naglasim, jer bez obzira na sve iskrenost se svuda poštuje, a diplomatija može a ne mora da se poštuje. Svojom ličnošću dr Tanasković nam je mnogo pomogao i doprineo, bez njegovog učešća ne bismo imali blagoslov i uspeh koji smo imali - rekao je vladika Irinej.

Foto Nikola Skenderija Dr Darko Tanasković i Episkop bački g. Irinej

Njegova sećanja na susrete sa trojicom prvosveštenika koji su bili duhovni vladari rimokatoličanstva od pada Berlinskog zida do danas, otkrila su da je reč o veoma različitim ličnostima.

- Razgovor sa papom Vojtilom je bio zanimljiv, možda konstruktivan, iako znamo za njegov stav prema Rusima i pravoslavlju uopšte, a nije se nažalost proslavio ni po stavu o NATO agresiji na nas Srbe. Ipak, pokazao je da mnoge stvari oseća i razume, čak je dao komentare koji nisu poznati javnosti. Dr Tanasković u knjizi navodi komentar pape Vojtile bio je da oni u Vatikanu dobro znaju ko je bio Tito, jer je više puta bio kod njih, iako je zvanično u poseti bio samo jednom, maltene u prolazu - rekao je vladika Irinej.

Papa Benedikt Šesnaesti, Racinger je, pak, prema pravoslavlju imao mnogo drugačiji stav od prethodnika.

- On je prevashodno bio odličan teolog. Jedan od naše braće sa skupa bio je njegov student u Regensburgu i ispričao da je Racinger znao da se tokom predavanja obrati prisutnim pravoslavnim slušaocima i kaže: " U ovoj tački vi ste mnogo više u pravu nego mi", što govori mnogo o duhu tog čoveka. Iskreno, ja ne bih lako izgovorio da su rimokatolici u nečemu više u prevu nego mi pravoslavni, a on je to izgovorio što je za poštovanje. Govoreći na temu prvenstva u crkvi, koja je nažalost danas pitanje koje je razbilo, nadamo se ne zauvek, jedinstvo pravoslavne crkve, moj pokojni sabrat Amfilohije i ja smo zastupali tezu da prvenstvo crkve postoji, ali ne van sabornosti. On se, za divno čudo, potpuno saglasio sa našim načinom gledanja. Čitajući njegove knjige i susretima sa njim, imali smo prilike svi, uključujući profesora Tanaskovića, da se uverimo koliko je on bio čovek crkve, teolog i da ne može biti sveden samo na konzervativca, kao što ga u njegovoj crkvi danas mnogi svode - rekao je vladika Irinej.

On je napomenuo da ni današnji papa Francisko ne može biti sveden samo na progresivca ili modernistu, ili reformatora, iako je to česta teza u njegovoj crkvi.

- On je u konzervativnim sredinama rimokatoličke crkve malo popularan, da ne kažem neku težu reč , ali je za nas veliki dobrotvor, ma kako nekom to zvučalo. To nije nikakav ekumenizam, ni pravi ni lažni, on je zaista pokazao u slučaju Stepinac da ima pre svega crkvenu svest i odgovornost i da se ne libi da podrži stav pravoslavnih u odnosu na stavove nekih katolika, a što je mnogo više presudno, stav Srba naspram stava Hrvata. Komisija o Stepincu nije bila uopšteno pravoslavno-katolička nego srpsko-hrvatska, njegovom odlukom. Sa toga aspekta prisustvo i učešće profesora Tanskovića je bilo dragoceno svim susretima i javno mu zahvaljujem za sve što je tako doprineo svojim taktom, mudrošću, znanjima i ukupnim pristupom. Isto mogu da ponovim, možda još eksplicitnije, za pitanje dijaloga pravoslavlja, pa i hrišćanstva uopšte, sa islamom, sa muslimanskim svetom. I tu je on dao neophodnu zlatnu meru, srednji carski put, između dveju krajnosti . naglasio je vladika Irinej.

Prvi ekstrem je, po njegovim rečima, minimalizacija bilo kavih suštinskih doktrinarnih razlika između islama i pravoslavlja, a drugi maksimalizacija i prenaglašavanje razlika, tako da se da se ne primećuje nikava dodirna tačka, a kamoli srodnost muslimanskog i pravoslavnog pogleda na svet.

- Možda zvuči čudno, ali u moralnim, odnosno etičkim temama i vrednostima u našem razmišljanju i delanju, danas smo mnogo bliži muslimanima, odnosno oni nama, nego posthrišćanskom i već uveliko već antihrišćanskom, a ne samo sekularizovanom, Zapadu. Važno naglašavanje potrebe za dijalogom i saradnjom sa onim muslimanima koji imaju sličan pogled i doživljaj, koje poštuju one odeljke ili amanete iz svoje svete knjige koji govore o "ljudima Knjige", o poštovanju prema hrišćanima. Sa druge strane bez ikakvog romantičarskog zamagljivanja i zataškavanja, neophodna je svest o tome da taj dijalog i sradnja imaju granice. Moramo da sa rasuđivanjem i uzajamnim uvažavanjem, ne samo sa tolerancijom, da se postavimo danas, u vremenu kada jedan od "lidera" kolektivnog Zapada izjavljuje javno i otvoreno da oni "ne znaju ko im je veći problem, da li pravoslavlje ili islam".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije