OBEZVREĐIVANJE I BAGATELISANJE MEĐUNARODNOG PRAVA: Doslednost svojim korenima najsigurniji put

Piše: Živadin Jovanović, Karijerni diplomata

16. 07. 2024. u 05:00

REZOLUCIJA 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija nekima nije dobra, kao što im nije dobro međunarodno pravo, zato što se ne poštuje, sve to obezvređuju, bagatelišu.

ОБЕЗВРЕЂИВАЊЕ И БАГАТЕЛИСАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Доследност својим коренима најсигурнији пут

Foto EPA, Profimedija, Tanjug, RTS print scrin ( video) , Privatna arhiva Živadina Jovanovića, Dokumentacija „Borbe“ i „Novosti“, Vikipedija

Ne kažu šta je to za Srbiju bolje sredstvo, bolji oslonac za odbranu vitalnih državnih i nacionalnih interesa, pa ni da li te interese treba uopšte braniti, kako ih treba shvatiti. Drugima takva rezolucija smeta, čak predstavlja ozbiljnu smetnju. Takvi su, na primer, separatistička vrhuška u Prištini i razume se, njihovi pokrovitelji unutar NATO, ali i unutar EU. Zašto tim faktorima smeta pozivanje na Rezoluciju 1244? Zašto ni u jednom njihovom predlogu, dokumentu, planu, protokolu nema pozivanja na Rezoluciju SB UN 1244 - zato što su statusno neutralni, zato što poštuju međunarodno pravo, zato što poštuju srpski narod i Srbiju, žele im prosperitet i napredak?

- Čuje se da sa EU delimo iste vrednosti. EU, njene ključne članice krše Povelju UN, podržavaju separatizam i terorizam na Kosovu i Metohiji, priznaju ilegalno otcepljenje, grade Veliku Albaniju na račun i protiv srpskog naroda, krše Rezoluciju SB 1244, Dejtonski sporazum, ignorišu Ustav Srbije, isporučuju ultimatume poput tzv. poglavlja 35, služe se podvalama, lažima, diskriminišu srpski narod, pokreću i usvajaju rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrnici... Pored svega toga, čuje se ponovo da delimo iste vrednosti gubeći iz vida da bar deo njihovog bogatstva i karaktera povezan sa vekovnom kolonijalizacijom van evropskih prostora, neokolonijalizmom, dominacijom i otimanjem tuđih bogatstava. Na drugoj strani, koreni vrednosnog sistema srpskog naroda su oblikovani u večitoj borbi za slobodu, pravdu, istinu, ravnopravnost, za vladavinu principa, a ne sile i arbitrarnosti. U geopolitičkom i civilizacijskom prostoru naših današnjih zapadnih partnera, uključujući EU, NATO, G-7, u ne tako dalekoj, pogotovu ne u zaboravljenoj prošlosti, stasavali su rasizam, aparthejd, imperijalizam, ekspanzionizam, fašizam, nacizam, održavalo se robovlasništvo... Iz tog istog prostora potekla su i dva svetska rata, genocid, agresije u kojima je srpski narod bio cilj i najveća žrtva. Koreni i vrednosni sistem srpskog naroda formirani su na drugačijim istorijskim iskustvima - u večitoj borbi za opstanak, slobodu, dostojanstvo, ravnopravnost, solidarnost i savezništvo sa drugim narodima koji su žrtve agresije, širenja i neobuzdane sile pripadnika "izuzetnih", odnosno, "više rase".

- Možda, upravo zato, šef jedne globalne sile rastuće moći nedavno usred Beograda reče da je srpski narod posebna - srpska civilizacija, ravnopravni partner drugim civilizacijama. Onima koji smatraju da je to puko protokolarno laskanje domaćinu i preterivanje treba skrenuti pažnju da su retki narodi, ukoliko i postoje, koji su toliko dugo i toliko hrabro žrtvovali svoje živote za slobodu, pravdu i istinu koliko je to žrtvovao srpski narod. U svakom slučaju, sasvim je sigurno da nema razloga za snishodljivost prema Zapadu, neodmereno zahvaljivanje za dobročinstva prema Srbiji i srpskoj naciji, pa ni za preterivanje sa izjavama s kim delimo a s kim ne delimo "iste, demokratske, evropske ili druge vrednosti". Jednostavno, Srbija i srpski narod su, u civilizacijskom i moralnom smislu, najbolji deo Evrope, nikome ništa ne duguju, niti se olako primaju na programe za preumljivanje bez obzira na to koliko EU i NATO ulažu u te programe i njihove nosioce. Obećanja investicija, donacija, članstva u klubovima "izuzetnih" i boljeg života, nisu zamena ni za nacionalni, kulturni, duhovni i istorijski identitet, za ekonomski suverenitet, a pogotovu ne za odricanje od Kosova i Metohije. Sve to predstavlja deo jedinstvenog vrednosnog sistema koji se ne može potiskivati ili poistovećivati za drugim sistemima vrednosti.

* * * * * * * * * *

Pregovori pod agresijom i neprekidnim bombardovanjem

ČUJEMO da je Evropska unija najveći mirovni projekat. Nikako da se upitamo i prisetimo, kako se taj mirovni projekat poneo u jugoslovenskoj krizi od 1992. do 1995. Ko je tajnim transportima počev od 1990. dalje praznio magacine naoružanja Nemačke Demokratske Republike isporučujući ga hrvatskoj paravojsci? Ko je novim pravilom "konsenzus minus jedan" isključivao SFRJ i SRJ iz rada OEBS, UN i drugih MO? Ko je suprotno pozivu UN izvršio prevremeno priznanje secesije Slovenije i Hrvatske? Ko je 1992. naterao Aliju Izetbegovića da povuče potpis sa mirnovnog sporazuma u Lisabonu (Kutiljerov plan) i da tako otvori vrata građanskom ratu u BiH? Ko je finansirao, naoružavao i obučavao terorističku OVK oglušujući se o zahteve SB UN da to niko ne čini? Ko je 80-ih i 90-ih godina prošlog veka obezbeđivao utočišite separatističkoj "vladi Kosova u izbeglištvu" Bujara Bukošija? Ko je učestvovao u zločinačkoj agresiji NATO 1999. protiv naše zemlje?

Ko je 2006. kumovao otcepljenju Crne Gore od Srbije kako Srbija ne bi imala dostup lukama na Jadranu? Ko je inicirao i sprovodio toliko drugih antisrpskih projekata...? Da li imamo pravo da sve to gurnemo u stranu, zaboravimo, potcenimo preuzimajući priču lidera EU da je "EU najveći mirovni projekat u Evropi posle Drugog svetskog rata"? Taj "mirovni projekat" ne da nije sprečio vraćanje prvog rata na evropsko tle 1999. već su njegove članice uveliko učestvovale u njegovoj pripremi, razaranju naše zemlje, trovanju i ubijanju njenih građana i ustoličenju separatističko-terorističke bande u Prištini. Sa EU, razume se, treba sarađivati na principu obostranih interesa, ali udicu o "najvećem mirovnom projektu posle Drugog svetskog rata", treba prepustiti drugima.

Foto EPA, Profimedija, Tanjug, RTS print scrin ( video) , Privatna arhiva Živadina Jovanovića, Dokumentacija „Borbe“ i „Novosti“, Vikipedija

Živadin Jovanović sa I. Džordanom, izvršnim direktorom Si-En-Ena

KAKO SE U "najveći mirovni projekat" uklapaju agresije, globalni oružani intervencionizam, podrške separatizmu, terorizmu, naoružavanje ilegalnih formacija... u čemu zdušno učestvuju članice tog "najvećeg mirovnog projekta"?

- Mi ih svakako nećemo promeniti, niti tome težimo, ali ne treba da preterujemo sa komplimentima u koje ni oni ne veruju. Oni se, zaista, tako ne mogu odobrovoljiti, niti učiniti drugačijima nego što jesu. Najsigurniji je put doslednosti svojim korenima, samobitnosti i istorijskim iskustvima. Ako im ne treba robovati, daleko je opasnije zapostaviti ih ili težiti tuđim vrednostima.

- Pregovori o okončanju agresije trajali su više od dva meseca. Praktično su započeli samo šest dana nakon početka agresije posetom ruske delegacije, sa premijerom Jevgenijem Primakovom na čelu, 30. marta, a završeni 9. juna 1999. godine potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu. U tom periodu održano je pet rundi pregovora glavnih aktera i to pod agresijom, neprekidnim bombardovanjem;

- Rezolucija 1244 je kompromis - SRJ, odnosno, Srbija je dobila potvrdu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a Kosovo i Metohija status pokrajine unutar Srbije sa širokom autonomijom. Ništa drugo, ništa više od - široke autonomije.

- Kada se danas govori o dijalogu, to nije niti može biti dijalog o secesiji i nezavisnosti, već dijalog o konkretizaciji rezolucije čiji je okvir definisan suverenitetom Srbije i širokom autonomijom pokrajine Kosovo i Metojhija.

- Sa globalnim promenama u Evropi i svetu - raste značaj osnovnih principa međunarodnog prava, pa time značaj i vrednost Rezolucije SB UN 1244. Zato, možda, i nije prerano da se razmišlja i o budućnosti kada će biti uslova za postavljanje zahteva da se sve što učinjeno kršenjem rezolucije 1244 vrati u pređašnje stanje.

(Izvodi iz izlaganja na tribini održanoj na Mašinskom fakultetu, 10. jun 2024)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!