ANALIZA "NOVOSTI": Šta se krije iza pokušaja izmene programa na univerzitetu u Novom Pazaru

NA Državnom univerzitetu u Novom Pazaru uzburkale su se strasti zbog jezika koji ne postoji. Naime, Bošnjačko nacionalno veće već godinama zahteva da se na ovom Univerzitetu u okviru studijskog programa Srpska književnost i jezik otvori studijski program Bosanski jezik i bošnjačka književnost. Priliku da ovaj cilj ostvare, odnedavno vide u obnavljanju akreditacije koja je u toku za program Srpska književnost i jezik, pa je sve to dodatno usložilo ionako složene prilike na ovoj katedri.

Foto M. Kočović

Ovo, iako se tiče jedino lingvističke struke, nije moglo da prođe bez političkih konotacija, jer je doc. dr Sead Šemsović, visoki funkcioner Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), za neuvođenje bosanskog jezika optužio "duboku državu" i "ultradesničarske snage", koje hoće da "asimiluju Bošnjake". On je optužio i neke svoje sunarodnike Bošnjake da ih je "duboka država" angažovala kao petokolonaše da sprovode antibošnjačke i antisandžačke interese. I dok funkcioneri BNV pitanje jezika prebacuju u polje politike, sa katedre za Srpsku književnost i jezik navode da je to isključivo pitanje nauke, pa nam tako profesor dr Dragana Novakov, šef ovog studijskog programa, kaže da se već godinama te studije nastoje proširiti sadržajima bosanskog jezika i bošnjačke književnosti, s čime se ona nije mogla složiti. Zašto?

- Pre svega zato što bi tako bio oštećen identitet srpske književnosti i srpskog jezika, a na to ukrštanje moglo bi se gledati i kao na udar na suverenitet srpskog jezika, ali i kao udar na srpski državni i nacionalni suverenitet - pojašnjava profesorka Novakov za "Novosti". - Te probleme ne može da rešava ni politika, niti bilo čije političko opredeljenje, koje je sasvim lična stvar, niti Uprava Univerziteta, niti sredina, niti država. Ovo je isključivo i jedino pitanje same nauke i struke! To je bio i jeste posao samih nastavnika kojima je to bilo prepušteno da rade. Nažalost, oko nekih pitanja, nastavnici se nisu usaglasili.

Dakle, ističe dalje naša sagovornica, već neko vreme pokušava se uvesti u okvir jedne katedre, u ovom slučaju studijskog programa Srpska književnost i jezik, paralelna književnost i paralelan jezik, uz obrazloženje da je to pitanje specifičnosti sredine, što, naravno, nema naučno utemeljenje i nedozvoljivo je.

Profesorka kaže da bi se na taj način došlo do ukrštajućih predmetnih sadržaja, čime bi se ne samo studenti doveli u zabludu, nego bi se, pre svega, predavači na određenim kursevima doveli u veoma nezahvalnu poziciju naglašava prof. Novakov:

- Zbog ovih teorijsko-nastavnih inovacija i kvalitetski i kvantitetski mogu biti ugrožene studije srbistike, a što ja, kao jedini nastavnik srpskog jezika sa punim radnim vremenom na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne mogu prihvatiti, jer je moja obaveza da se ponašam u skladu sa naukom.

Profesorka Novakov naglašava da se ne može uvoditi drugi jezik tamo gde je srpski jezik zvaničan i da zdrav razum i elementarno poznavanje struke ne mogu dati pokriće postojanju bilo kakvih paralelnih predmeta na istom studijskom programu, kao na primer Srpska srednjovekovna književnost, Stara bošnjačka književnost, Leksikologija srpskog i bosanskog jezika, Pravopis srpskog i bosanskog jezika i sl.

- Predlaganjem ovakvih kurseva, kakvi ne postoje ni na jednoj katedri u Srbiji, ali ni u okruženju, otvorio bi se i prostor za pseudonaučno konstruisanje izmešanih sadržaja na univerzitetskom nivou u Republici Srbiji, odnosno za trajnu nastavno-naučnu verifikaciju takve socijalno-ideološke postavke, što se nikako i ničim ne može opravdati - upozorava profesorka.

- Nema opravdanja da se na studijski program Srpska književnost i jezik, pa bio on i u Novom Pazaru, ubacuje, na krajnje naučno neprihvatljiv način bosanski jezik. Stoga bi se ovo preklapanje predmeta moglo svesti više na "rasklapanje" i prekrajanje osnovnog, srpskog, etno-kulturnog sadržaja.

Takvi pokušaji nisu dobra, nego krajnje licemerna rešenja, ističe naša sagovornica. Takođe, "operiše" se i sa nekim drugim, čudnim predmetima. No, rezultat ove akreditacije mora odgovarati studijskom programu koji je ovde osmišljen, a ne nečem drugom.

Profesorka Novakov naglašava da se srpske studije ne mogu kompromitovati i mora im se obezbediti bazična slika krunskih predmeta kakva je na svim katedrama u Srbiji, što se rešava predlaganjem predmeta koji se tiču, upravo, srpske književnosti:

- Takođe, program Srpska književnost i jezik na ovom Univerzitetu mora biti kompatibilan programu drugih srpskih katedara, te imati odgovarajući kadar, a što jeste briga i šefa Katedre i viših organa i što će se u budućnosti, verujem, adekvatno i rešavati.

Međutim, ukoliko neko želi da uvede program Bosanski jezik i književnost, onda bi to podrazumevalo i niz drugih odluka, pa bi, kaže naša sagovornica, najpre trebalo promeniti naziv postojećeg programa u Srpski jezik i književnost da bismo mogli razmišljati o drugom, paralelnom programu.

- Ako bi se ostavio sadašnji naziv, Srpska književnost i jezik, a uveo Bosanski jezik i književnost, onda to nije ta paralela, te je sasvim izvesno da bi se postojeći studij na fin način ugasio, a što nije u interesu ni srbistike, niti države Srbije - upozorava ona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije