Društvo

KRALJ DIKTATUROM BRANIO DRŽAVU: Jugoslovenska ideologija i samovlašće Aleksandra Karađorđevića

В. Н.

28. 08. 2024. u 20:05

NOVOSTVORENA Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenca , od prvog trenutka, bila je suočena s mnogim izazovima.

КРАЉ ДИКТАТУРОМ БРАНИО ДРЖАВУ: Југословенска идеологија и самовлашће Александра Карађорђевића

Foto Profimedija, Arhiva Jugoslavije, Arhiv Srbije, Muzej Jugoslavije, Arhiv Beograda, porodica Pribićević, Dkumentacija „Novosti“ “Fejsbuk” i “Vikipedija”

Stranačke strasti bile su u funkciji njihovih, suštinski nepomirljivih, državnih vizija: srpske stranke posmatrale su srpsko državno pitanje kao jugoslovensko, dok su hrvatske stranke jugoslovensko pitanje gledale kao hrvatsko državno pitanje.

Prva decenija postojanja zajedničke države završila se krvoprolićem: u Narodnoj skupštini je 20. juna 1928. godine radikalski poslanik, Puniša Račić, ubio dva zastupnika Hrvatske seljačke stranke, trojicu ranio među kojima smrtno vođu HSS Stjepana Radić). Zločin u Skupštini proizveo je u zemlji najteže moguće političke posledice i produbljivanje već postojeće krize. Njime su pokrenute emocije, stvorila se velika napetost u odnosima između Zagreba i Beograda. Na Badnji dan, 6. januara 1929, kralj Aleksandar I Karađorđević ukinuo je ustav, raspustio parlament, zabranio rad političkih stranaka i sindikata i zaveo ličnu vlast. Šestojanuarski akt je bio samo prirodna završnica višegodišnjih procesa u političkom i parlamentarnom životu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenca. Graćanske političke partije prihvatile su zavoćenje diktature, krajnje pasivno i bez otpora. Zabranjene zakonom, korumpirane, pocepane i oslabljene one nisu imale mogućnosti da se suprotstave režimu diktature.

Hrvatski političari su u početku verovali da diktatura otvara mogućnost za neposredno sporazumevanje hrvatske opozicije i kralja, bez učešća „srbijanskih” graćanskih političkih partija. Tok dogaćaja ih je ubrzo razuverio... Srpske političke partije potonule su u apatiju. Naviknute na parlamentarne metode borbe one nisu bile sposobne da odgovore izazovima diktature.

Sa protokom vremena, i „pasivna rezistencija” je dobijala oblike otpora koga se režim iskonski bojao. Vojska i njen komandni kadar, grupe „dvorskih” demokrata i radikala, podanička državna uprava, aparat vlasti (pravosuće, policija, žandarmerija), krupni kapital činili su društvenu i političku osnovu diktature.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Ešton Kučer u suzama zbog brata blizanca: Razmišljao sam da mu doniram srce
Poznati

0 0

Ešton Kučer u suzama zbog brata blizanca: "Razmišljao sam da mu doniram srce"

"RAZMIŠLjAO sam u sebi: 'Ako je bilo ko odgovarajući donor, onda sam to ja.' Zatim su počinjale da mi se vrte misli u glavi poput 'ovaj balkon izgleda dovoljno visoko'. Mislim da je trenutak kad sam stajao na balkonu i govorio: 'Ja sam odgovarajući donor', verovatno bio tačan trenutak kada se dogodila promena, gde sam pomislio: 'Kako mogu da budem ovaj srećnik, a moj brat se rodio sa cerebralnom paralizom i treba mu transplantacija srca.'"

31. 03. 2025. u 21:39

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KRALJ KONAČNO PROGOVORIO: Lebron otkrio zašto voli da igra sa Lukom Dončićem

KRALj KONAČNO PROGOVORIO: Lebron otkrio zašto voli da igra sa Lukom Dončićem