Društvo

MASAKRIRALI, PALILI, RUŠILI: Godišnjica zločina nad Srbima u Medačkom džepu

V.C.S.

09. 09. 2024. u 07:00

DEVETOG septembra 1993. Hrvatska vojska je iznenada napala srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smeštena južno i jugoistočno od Gospića, u tzv. Medačkom džepu, koja su se do tada osamnaest meseci nalazila pod zaštitom UN.

МАСАКРИРАЛИ, ПАЛИЛИ, РУШИЛИ: Годишњица злочина над Србима у Медачком џепу

HV je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionare. Ono što nisu uspeli u nastupanju, pobili su i uništili u povlačenju, podseća Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas". Tragedija "Medačkog džepa" odvijala se pred očima pripadnika UNPROFOR, koji su pokušali da preuzmu kontrolu nad ovim područjem i spreče ubijanje preostalih Srba i uništavanje njihove imovine. To im je uspelo nakon trodnevnih borbi sa hrvatskom vojskom i policijom.

U akciji je stradalo 88 Srba: 46 vojnika, šest milicionara i 36 civila. Među žrtvama je bilo 17 žena, a među civilima 26 starijih od 60 godina. Hrvatska je po završenoj akciji predala srpskoj strani 52 tela. Pripadnici UNPROFOR-a su, nakon što su u direktnoj borbi ušli u ovo područje, izvukli još 18. Dva tela su izvukli pripadnici SVK, a jedno je pronađeno u aprilu 1994. U maju 2000. godine istražioci Haškog tribunala pronalaze još 11 leševa skrivenih u septičkoj jami u Gospiću. Od ukupno 84 pronađena posmrtna ostatka, još je sedam ostalo neidentifikovano. Na listi nestalih vodi se još devet lica, među njima šest civila prosečne starosti 71 godinu, od kojih su četiri žene.

U ovoj akciji ranjenika uopšte nije bilo. Upravo to, kao i rezultati pregleda tela na srpskoj strani (razbijene lobanje, mnogobrojne prostrelne rane iz neposredne blizine, odsečeni delovi tela, živi bacani u vatru) upućuju na zaključak da su sistematski ubijani zarobljeni i ranjeni. Sva tri sela su sravnjena po sistemu "spržene zemlje".

Komandant UNPROFOR-a general Žan Kot, 19. septembra 1993, posle kompletnog obilaska pomenutih sela, izjavljuje: "Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namerno".

Za zločine počinjene u ovoj akciji Tužilaštvo Haškog tribunala optužilo je trojicu hrvatskih generala: Rahima Ademija, Janka Bobetka i Mirka Norca. Bobetku zbog bolesti optužnica nije ni uručena, preminuo je u aprilu 2003.

Predmet Ademi/Norac Haški tribunal je, u septembru 2005, prebacio u nadležnost hrvatskog pravosuđa. Domaća optužnica ih je teretila za ubistvo 28 civila i pet vojnika, te za uništavanje 300 različitih objekata, kompletno ubijanje stoke i trovanje bunara. Županijski sud u Zagrebu, u maju 2008, optuženog Ademija, vršioca dužnosti komandanta Zbornog područja Gospić, oslobađa svih optužbi, a optuženog Norca, komandanta operacije "Džep "93", osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora od sedam godina, koju mu je Vrhovni sud smanjio na šest.

NEMA LjUDI

U aprilu 1991. godine u Divoselu je živelo 344, u Počitelju 307, a u Čitluku 129 žitelja, skoro svi srpske nacionalnosti. U septembru 2024. u Divoselu ne živi niko, u Počitelju dve starice, a u Čitluku četiri porodice sa ukupno deset članova.

Počev od 2012, hrvatsko pravosuđe je optužilo još trojicu pripadnika HV i sva trojica su pravosnažno osuđeni pred Županijskim sudom u Zagrebu: Josip Krmpotić na tri godine, Velibor Šolaja na pet i Josip Mršić na tri godine zatvora.

Iako je u pomenutim sudskim postupcima nesporno utvrđeno da su u zapaljenim kućama izgorele i četiri žene, za njihovo paljenje niko nije odgovarao.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 26

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15