PRILOZI ZA NEZABORAV - DEČACI NA KOLUBARI JOŠ ČUVAJU STRAŽU : Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 11.

VELIKA žrtva koju je srpski narod podneo tokom Velikog rata, polažući na oltar otadžbine svoje sinove, sami cvet budućnosti, ne bi imala smisla ukoliko ne bi bila i poruka i opomena.

Foto Vikipedija

Pouka koliko je sloboda skupa i koliko je velika njena cena onda kada se izgubi.

Ove jeseni je punih sto deset godina od slavne i svetle epopeje koju nijedan narod u istoriji nije upisao u trajanje kao narod Srbije. Epopeje, ali i tragedije, kada su dečaci, tek zamomčeni, krenuli da spasavaju front na kome su umorni ratnici trošili poslednje trunke snage. I poslednje zalihe municije.

Bataljon 1.300 kaplara, upravo u ovim danima 1914. godine, posle tek dva meseca obuke spremao se za prve borbene juriše. Među njima nije bilo razdvajanja. U četama, ešalonima... U rovovima i tranšeima bili su svi jednaki. I sinovi seljaka, i sinovi ministara. Sinovi predsednika vlade, afirmisanih pisaca, đaci i studenti sa najboljim ocenama. Sam krem srpske buduće intelektualne elite.

Podsećamo još jednom, na kraju ovog našeg serijala, na dane u kojima su transporti srpskih đaka krenuli u odsudnu bitku. Bitku na Kolubari. I to je tek deo naših priča objavljenih prethodnih jedanaest dana na stranicama "Novosti". Priča bolnijih od bola.

Od živih rana koje ključaju, i ne daju nam mira, sve dok ih se odričemo.

Skoplje, 26. oktobar. Vagoni spremni. Narod baca cveće. Neko doturio džak nabrekao od vunenih čarapa. Neko kroz prozor gura drveni sanduk.

- Sve je tu! Kolač. Sveća. Vino. Tamjan. Nek ti je sa srećom - rastajali su se otac i sin, Trajko i Najdan Stojanović iz Niša.

Otac u godinama, Trajko lep kao devojka, prvenac mu je i jedinac. Mladić je student Filozofskog. U Beogradu upisao drugu godinu. U četi je sa Stanislavom Vinaverom. Četi koju su, kao momke iz prestonice, zvali "ruzmarini".

- Auuu, gostićemo se, vidim ja domaćinska je to kuća - čuje se Vinaver, vazda raspoložen.

A u vazduhu tuga i osećaj konačnog rastanka o kome niko reč ne progovara. Samo se prolomila pesma:

"Ruzmarine, moje rosno cveće, Beograd te više videt neće..."

Kad je voz krenuo put Valjeva i Kolubare, očajni roditelji bivali su kao mravinjak. Kao tačke. Kao para iz lokomotive i pisak koji se nadgornjavao sa bezuspešnom galamom mašinovođe: "U vagone, deco, neću da vas robijam. U vagone."

- Šta ti je u paketu, otvaraj - okupili su se beogradski šereti oko Trajka, predvođeni čudesnim Vinaverom.

- Sutra mi je krsna slava. Sveta Petka... Sutra ćemo da se gostimo... - odgovarao je Trajko.

- A, šta ako ne bude tog tvog sutra - navalili kaplari.

- Biće, biće. Ne dajte malodušju da vas lomi. Kolač lomimo kad mu je vreme... - odrešito će opet Trajko.

Dve nedelje kasnije, koji dan pre 15. novembra kada su goreli i zemlja i nebo, beleži u sećanjima Živko Vasiljević iz Gornjeg Milanovca, jedan iz slavnog bataljona:

- Našli smo Trajka u lapavici. Modrog i ukočenog. Izdalo ga srce. Zgrnuli smo na njega, na lice, koje je u grču zamrzlo osmeh, dosta lišća i trnja da mu neprijatelj ne skrnavi lepotu. Upalili ostatak nedogorele slavske sveće. Voleo bih da sam mogao da ga ponesem.

Kuda? Kako? Sve tutnji i sve gori.

Trećina od 1.300 kaplara na Kolubari je ostala na večnoj straži. Trećinu je desetkovao tifus i golgota kroz Albaniju. Mnogima se grobovi ne znaju. Na Krfu i ostrvu smrti - Vidu, skončali su u plitkim grobovima. Prekobrojni čak i za ovakva strašna i bezimena večna utočišta, našli su možda mir u dubinama plavih grobnica.

Dr Aleksandar Lukić, iz Instituta za savremenu istoriju, i Mira Kojić, u knjizi, posveti stradanju i slavi legendarnog đačkog batanjona uputili su najsnažniju poruku povodom sto desete godišnjice podviga i žrtve 1.300 kaplara.

- Danas, jedanaest decenija od velike epopeje živi sećanje na đake kaplare i mora da bude življa nego ikada. Kao što kosovski mit porukama o nesebičnoj, čistoj i plemenitoj žrtvi za opšte dobro nadahnjuje Srbe, vekovima posle čuvenog boja, tako i sećanje na đake kaplare, ne sme da prestane i nestane. Njihova žrtva, položena za slobodu otadžbine Srbije u Velikom ratu, posebno u prvoj godini borbe kada su dali svoju mladost, svoje snove, zadužili su nas da budu više od epizode u istorijskim čitankama. Značajan deo kulture sećanja srpskog naroda.

Prepoznali značajan trag u vremenu

U serijal "Novosti", koji je vratio sećanje na legendarni Bataljon 1.300 kaplara, upisali su se mnogi, ovovremeni čuvari tog slobodarskog vremena. U susret "Novostima" izašle su biblioteke iz Šapca, Vlasotinaca... Iz Mladenovca biblioteka "Despot Stefan Lazarević". Ovde su nam poverili dragoceno izdanje, jedini primerak u Srbiji Ratnog albuma Riste Marjanovića iz Velikog rata iz koga smo preuzeli autentično foto-svedočenje i ilustrovali serijal.... Pomogli su nam i u biblioteci "Petar Kočić" na Vračaru. Dragan Malešević, potpukovnik, i njegova porodica koja decenijama baštini uspomene na slavne pretke. Institut za savremenu istoriju i biblioteka u Ljigu bili su nam putokaz. Zahvaljujemo se svima koji su prepoznali vrednost misije "Novosti" u ovim pričama o slobodi koje baštini naš list.

Logo

Preporučujemo

Društvo

0 0

PRILOZI ZA NEZABORAV - DAN KAD SE ČINILO DA JE SVE IZGUBLjENO: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 10.

25. 10. 2024. u 07:00

Društvo

0 2

PRILOZI ZA NEZABORAV - BLAGOJEV SAN O MANASTIRU: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 9.

25. 10. 2024. u 00:23

Društvo

0 2

PRILOZI ZA NEZABORAV - DEROKOV POBEDNIČKI LET: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 8.

23. 10. 2024. u 09:22

Društvo

0 1

PRILOZI ZA NEZABORAV - VINAVEROV SAN O SLOBODI: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplara 7.

22. 10. 2024. u 12:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije