REVIZIONISTIČKI UDAR PO DIKTATU POLITIKE: Srbija pred biblijskim iskušenjima odbranila svoju nezavisnost

SAVREMENA istorija se već duže vreme nalazi pod udarom revizionističke istoriografije koja pod uticajem politike i njenih potreba poništava postojeće znanje o prošlosti, zahteva promenu istoriografske perspektive, na analizi suženog broja istorijskih izvora nameće i prilagođava zaključke, istrajava na radikalnom obrtu u istraživanju prošlosti.

Nametnuti rat Srbija nije želela: Artiljerci na položaju na Ceru 1814. godine, Foto Arhiv Beograda, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Revizionistički „udar“ osporava činjenice, a preko njih  i minule događaje, pojave i procese. Napadom na naučni metod obesmišljava se postojeće „društveno sećanje“, dovodi u pitanje svrsishodnost istorijske nauke i potire moralnost istoriografske discipline. Najvećim delom to je posledica promena u politici i društvu s kraja HH veka, koje su ostavile duboke tragove i na razmišljanje o prethodnim vremenima.

Politička potreba za promenom slike epohe s kraja XIX i početka XX veka rata neskriveno postoji, na sličan način kao i više puta u minulom stoleću, kratkom i krvavom. Pokazuje se u brutalnom istorijskom revizionizmu, koji ne sledi naučnu potrebu za sticanjem novih znanja, već diktat politike. Tako je bilo uvek kada je uspostavljan, negiran ili rušen svetski poredak (1918, 1933, 1939, 1945, 1989...). Tako je i danas.

Oslobodilačkim naporom i herojskim podvizima više generacija Srbija je tokom HIH  veka izvojevala, a u prvim decenijama HH veka sačuvala svoju modernu državu. Problemi sa kojima se u tim epohama suočavala najčešće su, po obimu i složenosti, premašivali objektivnu snagu države, iskušavajući volju, upornost, izdržljivost, patriotizam, znanje i spremnost na žrtvu njenih državljana. Na taj način, mukotrpnije od drugih balkanskih naroda, uspevala je da obezbedi mesto u istoriji savremene Evrope.

Srpsko pitanje, shvaćeno kao nužnost oslobođenja delova srpskog naroda i njihovog ujedinjenja sa Srbijom, istovremeno je bilo i važno pitanje evropske istorije. Oko njega su bili sučeljeni interesi velikih sila, zainteresovanih da međunarodne probleme rešavaju nagodbama unutar postojećeg „evropskog sistema“ i nespremnih da sa odobravanjem i bez sumnji podrže htenja malih naroda da do samostalnosti dođu sopstvenim snagama.

REŠAVANjE SRPSKOG PITANjA zahtevalo je vreme i golemu nacionalnu energiju, tražilo kulturne napore, izazivalo političke borbe i otpore spoljnih sila, stvaralo zanose i klonuća, sadržavalo i trošilo mnogo emocija, ali i pružalo mogućnost da se racionalno sagledaju okolnosti u svetu i procene mogućnosti države i nacije. Snaga koja je pritom oslobađana potirala je postojanje velikih carstava, obezvređujući „pravila“ i „sistem“ koji su ona na Balkanu propisivala.

Poštovanje nacionalnog načela doprinelo je da Srbija na Berlinskom kongresu 1878. godine dobije nezavisnost, ali je istovremeno primena imperijalnog načela omogućila Austrougarskoj okupaciju Bosne i Hercegovine. Stešnjena između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva, sa delovima sopstvenog naroda u obe države, primorana na kompromise i tutorstvo Beča, Srbija od budućnosti nije mogla očekivati mnogo dobroga.

Za više je bilo potrebno utemeljiti državne institucije, ojačati privredu, modernizovati vojsku, izgraditi prosvetne ustanove, obrazovati i spremiti naraštaje za naredni vek, steći saveznike, pridobiti balkanske susede, duhovno povezati celokupno srpstvo, izgraditi bliske veze sa jugoslovenskim narodima, uspostaviti demokratsku klimu i poredak... Tek na taj način mogla je da velikim silama uputi pokoji odmereni zahtev, nadajući se skromnim ustupcima. Evropske sile su donekle bile spremne da tolerišu poglede koje je njena elita upirala prema delovima sopstvenog naroda na prostoru Turske. Sukob Srbije sa Dvojnom monarhijom i njenim pretenzijama na Balkanu, međutim, Beč je nastojao da iskoristi kao povod za otpočinjanje rata.

* * * * * * * * * *

Evropski kontinent  postaje magacin baruta i oružja

SRBIJA JE POČETKOM  HH veka odbacila četvrt veka dugu ekonomsku i političku vezanost za Austrougarsku monarhiju. Svojim postojanjem, ugledom, vojnim i ekonomskim jačanjem, pruženim otporom, nacionalnim programom usmerenim prema jugu (oslobođenje od Turske) i zapadu (oslobođenje Bosne i Hercegovine) privlačila je pažnju potčinjenih Srba i jugoslovenskih naroda, zatvarajući put na jugoistok, jedini pravac na kome je Habzburška monarhija mogla da se dokaže kao velika evropska sila. Kao takva, predstavljala je ozbiljnog protivnika.

Habzburška monarhija propustila je 1908. i 1913. godine prilike za rat sa Srbijom. Tih godina sve se završilo izbijanjem međunarodnih kriza, koje su razotkrile protivurečne i sukobljene interese velikih sila na Balkanu. Onu narednu, izazvanu atentatom u Sarajevu, iskoristila je. Dugo planirane namere Beča da dobije „mali rat“ na Balkanu, koji će mu vratiti samopouzdanje na unutrašnjem planu i ugled među velikim evropskim silama na jednoj strani, a na drugoj nastojanje Berlina da u ratnom obračunu većih razmera ostvari ambicije za svetskom moći, uvele su tako svet u katastrofu. Atentat u Sarajevu bio je povod za rat; uzroci su bili mnogo složeniji. Nametnuti rat Srbija nije želela, ali ga je morala prihvatiti. Odbrana otadžbine i formiranje države koja bi okupila ne samo celokupno srpstvo, nego i druge Jugoslovene, pretvarajući se u snažnu prepreku nemačkom prodoru ka Istoku, moglo je biti ostvareno samo na temeljima i teritoriji vojnički pobeđenog Habzburškog carstva.

Foto Arhiv Beograda, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

TOKOM NEKOLIKO DANA, sukob Austrougarske i Srbije bio je samo naizgled spor između dve države. Jer, suprotstavljenosti velikih sila već su do tog vremena bile tolike da je jedan savremenik tadašnju Evropu nazvao magacinom baruta i oružja. Upravo zato, drugi je proročki upozoravao da „čovečanstvo ulazi u jedan od onih bezumnih vrtloga kada se u potocima krvi menjaju granice država i budućnost naroda“, petstogodišnja carstva „krhkaju kao crvotočna debla“ i svaki narod strahuje za sutrašnjicu. Ubrzo je usledila katastrofa kakvu svet do tada nije video. Srbija je u rat ušla vojnički, ekonomski i finansijski nepripremljena, ali u pogledu nacionalne svesti i zrelosti „spremna za svoj najveći skok“. Njeni interesi podudarili su se sa interesima velikih sila Antante, nespremnih da prihvate težnju Nemačke da osvoji svetsku noć. Podnevši stradanja koja su njihovi svedoci poredili sa biblijskim iskušenjima, odbranila je svoju nezavisnost, dala veliki doprinos savezničkoj pobedi i uz njihovu saglasnost i pomoć stvorila prvu državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Njenu nemerljivu vrednost činile su mnogobrojne žrtve, odricanje od sopstvene državnosti i „snovi plemenitih generacija“. Nastala je pak na kraju jedne epohe čije su protivurečnosti i bile pravi uzrok sukoba. Sa starom epohom nestala su četiri carstva, od kojih su dva bila vinovnici Velikog rata. Nastupilo je novo doba, opterećeno nerešenim problemima Prvog svetskog rata, zbog čega se činilo kako je svet, čim su na mirovne ugovore stavljeni potpisi, počeo da odbrojava trenutke mira do novog, još strašnijeg sukoba.

Foto Arhiv Beograda, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija

Autori priloga u „Istorijskom dodatku“ Novosti imali su skromnu nameru, proisteklu iz želje da, afirmacijom naučnih rezultata srpske istoriografije, uklopljenih u postojeće naučno znanje do kojih su došli istoričari koji stvaraju u drugim kulturama, još jednom skrenu pažnju na pogubni uticaj političke revizija istorije. Ubeđeni su da narodi koji znaju istinu o sebi imaju budućnost.

Preporučujemo

Društvo

0 6

VEČITI SAMAC U ŽIVOTU I KNjIŽEVNOSTI: Izbor autentičnih sećanja savremenika: ko je bio Ivo Andrić

06. 11. 2024. u 21:00

Društvo

0 1

MORALNA VERTIKALA PISCA I DIPLOMATE: Andrić nije voleo laskanja, uvrede i preturanja po ličnom životu

06. 11. 2024. u 19:00

Društvo

0 0

IVO ANDRIĆ STRANAC U SVOM ŽIVOTU: Nepoznati detalji iz života jedinog srpskog nobelovca

06. 11. 2024. u 16:36

Društvo

0 3

SRPSKI POSLANIK PLjUNUO LENjINA: Kontakti i veze sa antiboljševičkim pokretom u Rusiji

30. 10. 2024. u 19:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije