ZBOG KONKORDATA VLADIKA DIŽE SRBIJU NA NOGE: Izliv narodnog besa zbog sporazuma države i Vatikana

SVA OŠTRINA Nikolajeve borbe za odbranu Srpstva od vatikanskih nasrtaja došla je do izražaja u doba borbe protiv konkordata.

Približavajući se grofu Ćanu i Italiji Stojadinović je ugovarao savez sa Vatikanom , Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

Zbog te oštrine, zasnovane na uvidu u realnu opasnost, Nikolaj je došao u sukob i sa državnom vlašću, ali i sa pojedinom sabraćom arhijerijima. Konkordat je ,inače,sporazum jedne države i Vatikana kojim se uređuju pitanja Rimokatoličke crkve, njenih prava i dužnosti, u odnosima sa tom suverenom državom. Konkordat reguliše čitav niz oblasti u kojima država i rimokatolička zajednica stupaju u dodir, pa je u pravu dr Branko Nadoveza koji piše: “Preplitanje pravnog i političkog u Konkordatu očigledno da na Balkanu ima specifično i dalekosežno značenje, više nego na bilo kom drugom području Evrope. (...) Konkordat teži da ima upliva u sve oblike društvenog života: obrazovanje, školstvo, brak, porodicu, pa čak i u državnu organizaciju”.

Po članu XIV Konkordata, status pravnog lica davan je rimokatoličkim ustanovama u skladu sa kanonskim pravom dotične konfesije, a ne u skladu sa državnim zakonom.

Konkordatom je garantovana isplata oduzete imovine rimokatoličke zajednice u punoj tržišnoj vrednosti, što nije važilo za SPC. Rimokatolicima su hteli da vrate dobra sekularizovana još u XVIII veku, a SPC nije imala pravo ni na manja obeštećenja.

Veronauka je za rimokatolike postajala obavezna, a za pravoslavne je bila podređena državnoj prosvetnoj politici. Bilo je predviđeno i široko izuzimanje iz vojne obaveze, itd.

Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

JEDNOM REČJU, Konkordat je bar kap koja je prevršila čašu strpljenja SPC. I tako je počelo. Rezultat je bio “Krvava litija”, smrt patrijarha Varnave (u čije uzroke se još uvek sumnja), sukob Crkve i države i, na kraju - pad Konkordata.

Borba protiv Konkordata bila je oštra i odlučna, i sa jedne i sa druge strane.

Jugoslovenska radikalna zajednica je izbacila iz redova svojih poslanika dr Vojislava Janića i arhimandrita Nikona (Lazarevića), jer su glasali protiv Konkordata. Kada je Sveti arhijerejski sabor SPC doneo odluku o odlučenju poslanika koji budu glasali za ugovor s Vatikanom, episkop Nikolaj je uputio pismo svim poslanicima iz svoje eparhije, i upozorio ih: “Neka vas ne plaše partijskom disciplinom, jer postoje dve važnije, starije i jače discipline, a to su: disciplina srpskonarodna i disciplina crkvenokanonska. Obe ove nadživeće onu. (...) Glas naroda, glas Božji. Taj narod dao vam je mandat, a od tog naroda vi ćete opet tražiti mandat. Budite uvereni da će vas narod pitati samo jedno - bi li i ti konkordatlija ili ne?”

* * * * * * * * * *

Stojadinović se upisuje u listu onih koje narod preklinje

IZ KRALjEVA, 20. jula 1937, Nikolaj telegramom preklinje Milana Stojadinovića da “skida zlo sa dnevnog reda”, jer je “teška ruka Nemanjića Save”, a kad ga Stojadinović moli za poverenje i traži da Nikolaj “pomirljivo utiče na svoje kolege”, episkop žički mu odgovara da nema olakog pomirenja posle premlaćivanja naroda kod Saborne crkve u Beogradu, jer “dr Korošec nije tukao katolike u Dalmaciji, koji godinama najpogrdnije ruže našeg Kralja, a tuče srpske vladike i sveštenike, kada se mole Bogu za svog bolesnog Patrijarha. Unikum. A zamislite kako bi rimski papa potresao ceo svet, da je jedan srpski žandarm udario katoličkog biskupa”.

A ZATIM ga upozorava na teške posledice izglasavanja Konkordata: “Uveravam vas da je narod na ivici pobune. Ja znam Vaša dobra dela za poslednje dve godine, znam i za taj zlokobni Konkordat. Ja ne zaboravljam ni ovo ni ono. No sav je narod potpuno bacio u zaborav sve što ste Vi učinili, kao da ste juče došli na vlast, sve zbog ovog Konkordata.

Kao kad bi đak napisao čitko propis pa prosuo po njemu mastilo. Narod ništa u Vama ne vidi od Konkordata. Od vremena takozvane “vladanovštine”, ja ne pamtim ovoliku uzrujanost u narodu, ovoliku žučnost. Ko god Vam drukčije referiše, ne verujte mu, laska Vam i obmanjuje Vas; i nemojte misliti da je ovako strašno nezadovoljstvo u narodu stvoreno agitacijom sveštenika. Instiktivno sav pravoslavni narod oseća i saznaje da je knez crne internacionale naš svagdašnji neprijatelj, istorijski neprijatelj. Uostalom, i svi prosvećeni katolici užasavaju se vlasti koja se daje tome Knezu u ovoj našoj slobodnoj zemlji. Zato Vas i ovim putem, i poslednji put, molim i preklinjem: skinite to čudovište sa dnevnog reda, te sačuvajte zemlju od potresa, sačuvajte svoju čast i povratite svoj ugled u narodu. Sačuvajte sebe od moralne i političke smrti, to je ono čemu neizbežno grešite, ako se ne trgnete u 12. času. Srbima nisu na odmet ni ljudi manjih sposobnosti, nego što ste Vi. Reći ćete: teško je sada skinuti sa dnevnog reda.

Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

Možda. No setite se da će teže biti ako prođe. Neka jeziva atmosfera okružava nas.

Svako očekuje najgore. Ako izagitujete, na suprot volji narodnoj, volji 7.000.000 Cp6a i toliko katolika, da se Konkordat izglasa u Skupštini, šta ste sa time učinili? Otvorili ste jednu živu ranu, koja se godinama neće moći zalečiti, a svoje ime ste upisali ne na listove slave, nego u spisak onih koje narod proklinje. A Vi niste samac; Vi imate i porod. Ovo je smisao i sadržaj moga jučerašnjeg telegrama. Neka vam je Bog na pomoć”.
IZ PISMA se vidi da Nikolaj nije želeo zaoštravanje sukoba, ali je bio neodstupan u odbrani crkveno-narodnih interesa.

Stojadinović je, u pismu od 22. jula 1937, pokušavao da umiri Nikolaja, tvrdeći da, posle Narodne skupštine, Konkordat treba da prođe Senat, Kraljevsko namesništvo i ratifikaciju, a da u tom periodu “Vlada i Sv. sinod treba da budu u vezi, da razgovaraju, a ne da vodi borbu Sv. sinod protiv Vlade, da se preti narodnim poslanicima, da se šire leci, da zvone zvona, da se ističu crne zastave, itd”. Stojadinović je uveravao Nikolaja da je “dobar pravoslavni Srbin” i da “voli svoju veru”. Verujući u ispravnost svoje politike, koja je podrazumevala približavanje Berlinu i Rimu i zadovoljavanje hrvatskih težnji (a Stojadinović je znao da samo Vatikan može umiriti Hrvate), on je pokušavao da napravi kompromis, koji, nažalost, nije bio samo to.

* * * * * * * * * *

Teže je u ovom životu biti čovek nego ministar

U PISMU dr Niku Subotiću, Srbinu iz Dalmacije, ministru pravde, Nikolaj ga upozorava da je “izneo pred predstavnike narodne ugovor sa prastarim neprijateljem Srpstva i Pravoslavlja i da ga je branio i zastupao”, pa se pita da li je Niko Subotić kao Srbin živ ili je umro. Ministru prosvete Stošoviću Nikolaj je rekao da u Konkordatu uopšte nije reč o pomoći našim katolicima, nego o učvršćivanju papske vlasti na Balkanu. Zamerio mu je što nije posavetovao Stojadinovića, nego je sve prepustio Maskatelu, “papinom eksponentu”, i pitao ga je: “Ja li tebi rotarijanstvo bliže srcu nego Srpstvo i Pravoslavlje i pravda Božja?” I dodavao: “Teže je biti čovek nego ministar. Nemoj se ljutiti što se usuđujem dati ti jedan savet - možda jedini i poslednji u ovom životu – budi čovek, makar ne bio ministar”.

Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

Nikolajeva antikonkordatska borba imala je načelan karakter, pa je on, kasnije, došao u sukob s patrijarhom Gavrilom zbog olakog prelaska preko ogrešenja poslanika JRZ i Stojadinovića. Do punog pomirenja između njih dvojice došlo je tek 1940. godine, u manastiru Kalenić. Izvesno vreme Nikolaj čak nije ni dolazio na zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, smatrajući da se uvreda naneta svetosavskoj Crkvi ne sme bagatelisati, niti treba pristajati na “ljudska, suviše ljudska” dogovaranja sa političarima. No, naravno, kao čovek Crkve, Nikolaj je prešao preko svog stava i odazvao se pozivu Sabora da mu se pridruži.

VLADIKA je u doba antikonkordatske borbe bio pomno praćen od strane “sreskih špijuna”.

Jedan od njih je izvestio načelnika sreza trnavskog, da, prilikom besede u hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku, kada je besedio o stogodišnjici čačanske Gimnazije, ni jednom rečju nije pomenuo Konkordat, niti je govorio protiv kraljevske vlade i pojedinih njenih članova. Međutim, Nikolaj je odbio da ode u samu Gimnaziju i osvešta spomen-ploču, jer su se u školi nalazili Stojadinovićevi poslanici koji su glasali za Konkordat, kao i ministar Vojko Čvrkić.

Napadi na Svetog Nikolaja žičkog u to doba išli su čak i do pokušaja atentata, kako svedoči onovremeni žički iskušenik, a sada arhimandrit, Jovan Radosavljević. Atentat je izbegnut posle sabora bogomoljaca o Krstovdanu, septembra 1938, kada je đakon Timotej otkrio mladog čoveka s revolverom u ruci kako hita na sprat žičkog konaka gde je vladika sedeo sa svojim gostima. Sumnjalo se da je iza pokušaja atentata stajao vojvoda Kosta Pećanac, u dogovoru sa Milanom Stojadinovićem.

* * * * * * * * * *

Buđenje srpskog slobodarskog duha 27. marta

JUGOSLAVIJA se, godine 1941., našla u bezizlazu: Nemačka je od nje tražila pristupanje Trojnom paktu, kako bi onemogućila delovanje Velike Britanije na Balkanu, i Hitler je bio spreman čak i na izvesne ustupke (recimo da Jugoslavija vojno ne učestvuje u akcijama pakta.) Vlada Cvetković – Maček, kao i knez Pavle, iako nevoljno, bili su primorani okolnostima da pakt potpišu, što je i učinjeno 25. marta 1941. godine i što je naišlo na buru negodovanja među Srbima. Patrijarh Gavrilo i Sabor SPC bili su odlučno protiv pristupanja Trojnom paktu, smatrajući to izdajom saveznika iz Prvog svetskog rata (Francuska je već bila pogažena, ali Velika Britanija se držala).  Vladika Nikolaj se, u vreme ovih događaja, nalazio u Kraljevu. Još i pre puča koji su izveli oficiri na čelu s đeneralom Simovićem, u gradu na Ibru je ključalo. Uoči potpisivanja Trojnog pakta 25. marta Kraljevom su išle protestne povorke, koje su stigle do konaka Nikolajevog, tražeći da on ode u Beograd i prenese narodno raspoloženje – vernost starim saveznicima. Došlo je do nereda i u školama…

Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

Zvonila su, uporno, i crkvena zvona, a onda se narod okupio ispred Gospodar-Vasinog konaka, u kome je bio vladika. On im se obratio kraćim govorom u kome je istakao slobodarstvo Srba, i upitao ih da li ima njihovo ovlašćenje da prenese antikonkordatsko raspoloženje naroda  nadležnima u Beogradu, što mu je burno odobreno.

Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj bili su izrazito antinacistički nastrojeni, što će ih u Drugom svetskom ratu skupo stajati. Sve vreme će biti pod nemačkom stražom.

* * * * * * * * * *

Predviđanje raspada Jugoslavije po diktatu Vatikana

ZBOG SVOG iskustva iz rata, Nikolaj je znao da će se Srbi, i kad padne Tito, naći na udaru istih neprijatelja. U svojoj knjizi “Razbijanje jugoslovenske države 1989/1992 – zločin protiv mira”, dr Milan Bulajić kaže: “Odluku o konačnom razbijanju jugoslovenske države pokrenuo je Vatikan – Sveta stolica, Memorandumom državama KEBS-a 26. novembra 1991; dogovoreno je na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom H. D. Genšerom 29. novembra u Vatikanu – da se ostvari prije katoličkog Božića 25. decembra 1991”. Odluku Vatikana zdušno su podržale SAD i Velika Britanija...

Nikolaj je na vreme pisao:”Prema izveštajima iz Jugoslavije, Srpski narod može se ponovo naći pred strašnom tragedijom. Svi govore: neka padne Tito, pa ćemo onda lako! A niko nema plana šta će biti posle pada komunista. Hrvati imaju plan, inspirisan od pape i podržavan od Italije. Kod njih nema stranaka; oni ne znaju za demokratiju. Oni znaju i hoće jedno: okupirati Bosnu i Srem i – Srbe o vrbe, ili poklati ili isterati iz tih zemalja.

Foto: Profimedija, Arhiv Srpske pravoslavne crkve, Profimedija, EPA, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Youtube /Print scren, Vikipedija...

U MOMENTU pada komunizma (ako Rusija ne interveniše) Hrvatima će se odmah dostaviti oružje i svi će biti naoružani, dok će Srbi biti goloruki kao i pri prvom pokolju. I ustaše i oružje – sve čeka gotovo na granici Jugoslavije, u Španiji i u Argentini. Za 24 sata sva će Hrvatska biti pod oružjem i svi gaulajteri na svom mestu. Papa će opet blagosloviti pokolj Srba i ućutkati njemu naklonjene Anglosaksonce.

A šta Srbi partijaši misle? Oni misle da, kao i 1918. g. prvo raspisati izbore pa neka narod (jadni, tužni, goloruki srpski narod) iskaže svoju želju i volju! I ništa više. U toj jednoj misli sadržan je plan svih srpskih demokratskih i poludemokratskih i levičarskih i polulevičarskih partija, pa čak i nacionalnih, četničkih i patriotskih. Kakva fantazija i kakvo ludilo!

Pitanje je, dakle, ne kako oboriti Tita nego šta će biti posle Titovog pada. Ko će srpski narod naoružavati da se brani od večnog i mnogo strašnijeg neprijatelja. I kakva će se vlast odmah ustanoviti u srpskim zemljama.”   

Preporučujemo

Društvo

0 2

ČOVEK KOJI JE USPEO DA SVE DISCIPLINUJE: Rajko Petrov Nogo - Terao nas da odgovore tražimo u njegovom delu

06. 11. 2024. u 22:00

Društvo

0 6

VEČITI SAMAC U ŽIVOTU I KNjIŽEVNOSTI: Izbor autentičnih sećanja savremenika: ko je bio Ivo Andrić

06. 11. 2024. u 21:00

Društvo

0 0

NOBELOVAC PREDVIDEO RASPAD JUGOSLAVIJE: Nadvijene Đilasova i senka i časopisa „nova misao“ nad Andrićem

06. 11. 2024. u 20:00

Društvo

0 1

MORALNA VERTIKALA PISCA I DIPLOMATE: Andrić nije voleo laskanja, uvrede i preturanja po ličnom životu

06. 11. 2024. u 19:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije