BORBU ZA MIR U SRBIJI PRATILE LIČNE TRAGEDIJE: Ko je bila Katarina Kantakuzina, kćerka despota Đurađa Brankovića i žena Ulriha Celjskog

V. Crnjanski Spasojević

09. 12. 2024. u 12:50

POSTOJE žene koje su bile gotovo nevidljive u dominantnom muškom svetu, naročito tokom srednjeg veka, ali su delovale iz senke i tako ostavile nemerljiv trag u evropskoj i srpskoj istoriji. Jedna od njih je Katarina Kantakuzina Branković, ćerka Despota Đurađa Brankovića i vizantijske princeze Irine, poznate u našem narodu kao Prokleta Jerina. Njena sestra Mara, udata za sultana Murata Drugog, daleko je poznatija.

БОРБУ ЗА МИР У СРБИЈИ ПРАТИЛЕ ЛИЧНЕ ТРАГЕДИЈЕ: Ко је била Катарина Кантакузина, кћерка деспота Ђурађа Бранковића и жена Улриха Цељског

Foto: Wikipedia

- Kantakuzina nije usamljen ženski istorijski lik srednjeg veka koji je nepravedno zapostavljen - kaže za "Novosti" Ranka Jakšić, urednik i scenarista serijala "Plemenite Srpkinje iz senke koje su ušle u istoriju".

U četiri epizode u režiji Ivane Stivens, čije je emitovanje počelo na Drugom programu RTS, ona se bavi ovom snažnom ženom, koju su udali za Ulriha Drugog Celjskog, grofa Nemačko-rimskog carstva, jednog od najbogatijih i najmoćnijih političkih figura tog vremena. Posle udaje postaje poznata kao Katarina fon Cili ili Katarina Celjska, ali ne menja pravoslavnu veru. Ovaj politički brak, objašnjava Ranka Jakšić, trebalo je da obezbedi Srbiji mir i podršku.

- Katarina Celjska nije bila tipična žena srednjeg veka. Zamenjivala je muža za vreme njegovih čestih i dugih putovanja i učestvovala u vođenju javnih poslova, posebno u upravljanju gradovima, čiji su je žitelji nazivali "dragom gospodaricom". Imala je svoj grb i pečat. Kretala se neprekidno po Nemačko-rimskom carstvu, Ugarskoj, Mletačkoj republici, Balkanu i Turskoj. U njenoj pratnji je bilo duhovnika i pisara, koje je dovela sa sobom iz Srbije. Za Katarinu Kantakuzinu je u Varaždinu prepisan Apostol, važna bogoslužbena knjiga. To je danas najstarija sačuvana knjiga napisana na ćirilici, a nastala na području sadašnje Hrvatske. U isto vreme, u Varaždinu je izrađena i jedna mitra za Beogradsku mitropoliju. Smatra se da je mitru uradila i darovala sama Kantakuzina, a da su Apostol prepisali srpski monasi - objašnjava naša sagovornica.

Uprkos svemu, život grofice na Zapadu nije bio lak. Postoje svedočanstva da je patila zbog oslepljenja zarobljene braće Grgura i Stefana (oslepele su ih Osmanlije), gubitka srpske države i izgnanstva oca Đurađa Brankovića. Pretrpela je smrt i oca, i muža i majke (koju je, po nekim istorijskim izvorima, otrovao sin Lazar), i izgubila svo troje dece.

Između ostalog, zamak je imala i u gradu Beogradu, u Varmu, kod Udina, u Italiji. Kupila ga je za slepog brata Stefana Brankovića.

Grof Ulrih Drugi ubijen je prilikom opsade Beograda, u novembru 1456. Iza zavere i ubistva stoji ugarska dinastija Hunjadi, sa kojom je bio u političkoj zavadi. Miru nije pomogla ni veridba Ulrihove i Katarinine kćerke Elizabete sa Matijom Korvinom, pošto je devojčica pre braka, sa 14 godina, preminula.

Poslednji celjski grof je došao sa svojom vojskom, da se priključi krstašima u sprečavanju prodora Osmanlija u Evropu. Iza ubistva stoji Ladislav, sin Janoša Hunjadija (poznatog kod nas kao Janko Sibinjanin), odnosno stariji brat Matije Korvina. Grofova glava odsečena je u zemunskoj tvrđavi i bačena, dok je telo držano nekoliko dana.

U Pokrajinskom muzeju Celje danas se čuvaju lobanje celjskih grofova, a posebno mesto zauzima lobanja Kantakuzininog muža, grofa Ulriha Drugog Celjskog, poslednjeg pripadnika porodice Celjskih. Njihova zastava je današnja zastava Celja.

Posle ovog političkog ubistva, javili su se mnogi pretendenti na bogatu celjsku zaostavštinu, a car Fridrih Treći Habzburški je najviše polagao pravo na Katarinine posede. Njih je bilo na tlu današnje Slavonije i u ostatku Hrvatske, zatim Austrije, Mađarske, delom Balkana i ondašnje Mletačke Republike. Pre nego što je morala da se odrekne imanja, pa i zamaka Beograd i Krško, Kantakuzina je imovinu prodavala, a za oduzeto je dobijala i određenu apanažu.

- Na kraju je otišla kod sestre Mare, u Ježevo, danas selo Dafni, u Grčkoj. Tu su držale kancelariju i odatle na neki način upravljale državnim poslovima. Imale su pečate Đurađa Brankovića i kontakte sa državnicima. Katarina je pomagala sestri, a značajna je njihova uloga u pokušaju da dođe do sklapanja mira između Osmanskog carstva i Mletačke republike. Kada je Mara umrla, Kantakuzina je došla u manastir Konče, u Makedoniji, kod Strumice. Nije se zamonašila već je iz kule pored preuzela poslove i brigu o svetogorskim manastirima. Manastir Konče je bio ispostava Hilandara, čiji je ktitor bio despot Đurađ, a njegove kćerke nastavile su to ktitorstvo - priča Ranka Jakšić.

OMILjENA U NARODU

MNOGO je žena u srednjem veku koje su potpuno zaboravljene, a učinile su puno toga za svoje države, bilo preko muževa, bilo preko braće ili dece. Zanimalo me je kako su se borile iz senke u stoleću u kom su muškarci bili dominantni, a one nisu imale prava da učestvuju u političkom životu. Kantakuzina je bila pravi biser, jer je pregovarala, prodavala, kupovala, pravila ugovore... Bila je veoma cenjena i omiljena u narodu. Zvali su je baronicom i prinčipesom, kaže scenaristkinja.

Od manastira Konče i kule danas postoje samo ostaci. Grofica celjska umrla je deset godina posle sestre Mare. Tu se i danas nalazi njeno grobno mesto, ali nije obeleženo.

Serijal o Katarini Kantakuzin Branković nadovezuje se na prethodni serijal iste autorke o Ani Jakšić, babi Ivana Groznog, princezi o kojoj se takođe malo kod nas zna.

O Katarini Kantakuzinoj u serijalu govore srpski, makedonski, hrvatski i italijanski istoričari, a u glavnoj ulozi pojavljuje se glumica Miomira Dragićević, koja je ujedno i naratorka i kazuje svoje stihove.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KONKURS ZA MALE DOMAĆE PROIZVOĐAČE: Mercator-S vas poziva da postanete deo brenda „ukusi moga kraja“