MARKO MILJANOV I VALTAZAR BOGIŠIĆ O KRVNOJ OSVETI: Običaj koji je umalo istrebio Crnu Goru

V. N.

17. 12. 2024. u 06:45

KRVNU osvetu kao društvenu pojavu treba posmatrati kao proces u određenom istorijskom nastanku i prilagođavanju pravnim i socijalno-političkim uslovima.

МАРКО МИЉАНОВ И ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ O КРВНОЈ ОСВЕТИ: Обичај који је умало истребио Црну Гору

Foto Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Arhiv Crne Gore, Arhive cetinjskih muzeja, Vikipedija, Fejsbuk...

O krvnoj osveti, kao svojevrsnom samosudu, koji se pojavio još u doba bez pisanog prava i organizovane države, postoji bogata istorijsko-pravna, krivično-pravna, običajno-pravna, psihološka i druga literatura. Pri tome, prisutna su različita shvatanja prirode i karaktera tog običaja.

U SVOM istorijskom razvoju krvna osveta je bila prastari oblik deljenja pravde koji je vremenom doživeo evoluciju. Nastala je kao rezultat društvenih prilika i načina života. Njeno postojanje je u direktnoj vezi s tradicijom i nepostojanjem jake države, autoritativnog pravnog poretka i efikasnog sudstva. Bila je opšteprihvaćeni obrazac ponašanja i način preživljavanja u starim vremenima, ali i način zadovoljavanja pravde i zaštite od nasilja kako individualnog tako i kolektivnog. Naime, u starim zajednicama pojedinac je mogao biološki i socijalno opstati samo u okvirima grupe kojoj pripada, čiji je bio član i čiju je zaštitu uživao. Zato, napasti jednog člana grupe, značilo je napasti celu zajednicu koja je bila dužna da reaguje, jer je pojedinac bio nemoćan. S druge strane, takav opšteprihvaćeni način ponašanja ujedno je značio upozorenje drugima u slučaju kršenja određenih pravila ponašanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

RUSI ODUŠEVLJENI AVRAMOVIĆEM: Sve zasmejao jednim pitanjem (VIDEO)