"UČINIMO GA POZNATIM": Kada internet linč u Srbiji postane oružje protiv neistomišljenika

DOK se u Srbiji odvijaju protesti različitih studentskih grupa, društvene mreže postale su bojno polje na kojem se vodi opasna kampanja targetiranja pojedinaca.

Foto Shutterstock

Na udaru ovog internet linča ovih dana našli su se članovi inicijative "Studenti koji žele da uče", koji kampuju u Pionirskom parku kako bi skrenuli pažnju na akademske standarde i pravo na neometano studiranje. Umesto argumentovane rasprave, oni su postali mete brutalnog cyberbullyinga – njihovi lični podaci su objavljeni, fizički izgled ismevan, govor imitirajuće izvrgavan ruglu, a čak im se i preti nasiljem.

Kad "viralno" postane nasilno

Ovaj fenomen nije nov – praksa poznata kao "Učinimo ga poznatim" (Make him famous) već godinama se koristi kao alat za internet osvetu, gde masa usmerava svoju frustraciju ka pojedincu, često bez svesti o posledicama. Ovaj trend, koji na prvi pogled može izgledati kao bezazleno širenje informacija, u stvarnosti može imati razorne posledice po žrtve.

U slučaju "Studenata koji žele da uče", društvene mreže su preplavljene uvredama, fotomontažama i pretnjama. Neki komentari sugerišu fizičko nasilje, dok drugi podstiču dalju digitalnu hajku. Ovakvo ponašanje ne samo da narušava dostojanstvo pojedinaca već stvara atmosferu straha i cenzure, gde se drugačije mišljenje kažnjava javnim sramoćenjem.

Opasna atmosfera podela

Srbija se već mesecima suočava sa talasom protesta i blokada. S jedne strane, studenti i građani okupljeni oko političkog nezadovoljstva blokiraju ulice, dok sa druge strane postoje oni koji smatraju da akademska prava i autonomija univerziteta ne bi smeli da budu kolateralna šteta političkih borbi. Međutim, umesto dijaloga, svedoci smo radikalizacije – internet se pretvara u arenu u kojoj se neistomišljenici ne kritikuju argumentima, već se javno linčuju.

Ono što mnogi ne shvataju jeste da je digitalno nasilje stvarno nasilje. Objavljivanje nečijih podataka, ciljano ponižavanje i pretnje mogu imati ozbiljne psihološke i bezbednosne posledice. U zemlji gde su podeljenost i tenzije već na visokom nivou, ovakvi trendovi dodatno potpiruju mržnju i stvaraju atmosferu u kojoj niko nije bezbedan ako izrazi mišljenje suprotno dominantnom narativu.

Potrebna je odgovornost

Platforme poput X (bivši Twitter), TikTok-a i Instagrama često su plodno tlo za ovakve kampanje, ali odgovornost ne leži samo na algoritmima i administratorima – ona je i na svima nama koji konzumiramo, delimo i komentarišemo ovakav sadržaj. Svako ko učestvuje u internet hajci, makar i "lajkom", postaje deo problema.

Zato je ključno prepoznati štetnost ovakvih trendova i suprotstaviti im se – ne ćutanjem, već principijelnim odbacivanjem digitalnog nasilja. Sloboda govora ne podrazumeva pravo na linč. Ako kao društvo dozvolimo da javno sramoćenje i targetiranje postanu normalizovani mehanizmi obračuna, pitanje je vremena kada će svako od nas postati sledeća meta.

Od internet hajke do krivične odgovornosti

Targetiranje studenata koji žele da nastave studije bez prekida, ali i da se odgovorni procesuiraju u skladu sa zakonom, prelazi granicu slobode govora i ulazi u zonu krivične odgovornosti. Objavljivanje njihovih ličnih podataka, organizovano ismevanje i pretnje na društvenim mrežama predstavljaju ozbiljna kršenja zakona Srbije. Doxxing (neovlašćeno objavljivanje privatnih informacija), ugrožavanje sigurnosti i pozivanje na nasilje mogu rezultirati krivičnim prijavama i sankcijama.

Iako zakoni jasno definišu ove prekršaje, u praksi institucije često ne reaguju dovoljno brzo, što napadačima daje osećaj nekažnjivosti. Međutim, svaki digitalni trag ostaje zabeležen, a oni koji učestvuju u ovakvim kampanjama treba da budu svesni da ono što se danas čini kao "samo komentar" ili "mim" može sutra postati dokaz na sudu. Upravo zato je važno da se ovakve kampanje javnog linča zaustave pre nego što neko postane žrtva ne samo digitalnog, već i stvarnog nasilja.

Kako se zaštititi i kolike su kazne za internet nasilnike?

Žrtve digitalnih hajki i targetiranja imaju pravne mehanizme zaštite i mogu tražiti odgovornost počinilaca. Prvi korak je prijava Odeljenju za visokotehnološki kriminal (VTK), koje postupa u slučajevima internet nasilja, uključujući širenje ličnih podataka (doxxing), pretnje i govor mržnje. Pored krivičnih prijava, žrtve mogu pokrenuti i privatne tužbe i tražiti nadoknadu materijalne i nematerijalne štete.

Važno je napomenuti da nije presudno to što se osoba krije iza lažnog imena ili alijasa – VTK ima napredne mehanizme za otkrivanje identiteta počinilaca, uključujući digitalne tragove i saradnju sa društvenim mrežama. U sudskoj praksi već postoje presude u kojima su počinioci kažnjeni sa desetinama ili stotinama hiljada dinara za uvrede, klevetu i ugrožavanje privatnosti na internetu. Ako se uzme u obzir da žrtve često trpe na desetine, pa i stotine uvredljivih komentara, ukupni iznosi na sudu mogu postati veoma ozbiljni, što dodatno pokazuje da digitalno nasilje nije bez posledica i da žrtve imaju pravo na pravnu zaštitu i obeštećenje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije