POLJOPRIVREDA I IZAZOVI: Nestaju sela, gazdinstva i stočni fond, ali - Ima rešenja!

BROJ gazdinstava i stočni fond godinama opadaju, prosečan nosilac gazdinstva ima 60 godina, a Srbija između dva popisa ostala bez oko 1,2 miliona hektara raspoloživog zemljišta. Istovremeno, država priprema novi zakon o komasaciji i Strategiju poljoprivrede do 2034. godine.

Foto: Evgeniia Kovalenko / Alamy / Profimedia

Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o očuvanju poljoprivrednih resursa. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je između dva popisa izgubljeno gotovo 1,2 miliona hektara raspoloživog zemljišta, dok se broj poljoprivrednih gazdinstava i ljudi koji žive od poljoprivrede kontinuirano smanjuje.

Istovremeno, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, dok nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine najavljuje niz mera za obnovu domaće proizvodnje hrane, jačanje stočarstva i očuvanje sela.

Sve manje zemljišta i gazdinstava

Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta, dok se za poljoprivrednu proizvodnju koristi 3.257.100 hektara.

U Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 506.323 porodičnih gazdinstava, dok su 2.042 pravna lica i preduzetnici. Poređenja radi, prema anketi Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine bilo je 564.541 gazdinstvo.

To znači da je za svega nekoliko godina broj gazdinstava smanjen za više od 56.000, dok pojedine procene govore da je tokom poslednje decenije ugašeno više od 62.000 farmi.

Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva danas iznosi 60 godina. Muškarci čine 77 odsto nosilaca gazdinstava, žene 23 odsto, dok je mlađih od 40 godina tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva.

Stočni fond na istorijskom minimumu

Od ukupnog broja gazdinstava, stočarstvom se bavi 313.495 proizvođača.

Prema podacima RZS, u Srbiji trenutno ima:

698.871 grlo goveda;
2.403.991 grlo svinja;
1.684.013 ovaca;
14.509.387 komada živine.

Stručnjaci upozoravaju da je upravo pad stočnog fonda jedan od ključnih razloga zbog kojih Srbija postepeno gubi prehrambeni suverenitet. Pored toga, sve češće se govori i o gubitku semenskog suvereniteta, odnosno zavisnosti od uvoznog reprodukcionog materijala.

Nova Strategija poljoprivrede zbog toga predviđa obnovu domaće proizvodnje inputa, jačanje stočarstva i povećanje dodate vrednosti kroz preradu hrane.

Oranice sve skuplje

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je poljoprivredno zemljište i dalje jedna od najsigurnijih investicija.

Agroekonomista Milan Prostran ocenjuje da je obradivo zemljište strateški resurs čija će vrednost nastaviti da raste, jer ga je sve manje, dok potrebe za proizvodnjom hrane postaju sve veće.

- Zemljište je jedini resurs koji ne možemo proizvesti. Kada ga izgubimo, gubimo i deo prehrambene sigurnosti države – kaže Milan Prostran.

Prema njegovim rečima, prosečna cena hektara oranice u Srbiji trenutno iznosi oko 9.600 evra.

Međutim, postoje i ekstremni primeri. Tako je u okolini Bačke Topole hektar oranice dostigao cenu od čak 120.000 evra, dok se u okolini Čeneja kod Novog Sada za kvalitetne parcele nude i iznosi od oko 100.000 evra po hektaru.

Komasacija kao pokušaj rešenja

Jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede jeste usitnjenost parcela. Zbog toga Ministarstvo poljoprivrede priprema poseban zakon o komasaciji zemljišta.

Komasacija predstavlja postupak ukrupnjavanja i preuređenja parcela kako bi vlasnici dobili funkcionalnije i ekonomičnije posede. Cilj je da se omogući efikasnije korišćenje mehanizacije, smanjenje troškova proizvodnje, lakše navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i bolja organizacija poljoprivredne infrastrukture.

Novi zakon trebalo bi da obezbedi veću transparentnost postupka, bolju zaštitu prava vlasnika i efikasnije sprovođenje komasacije na terenu.

Sve manje ljudi živi od poljoprivrede

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji danas ima 6,4 hektara zemljišta, dok na njemu živi ili radi prosečno 2,2 člana domaćinstva.

To znači da je u primarnoj poljoprivredi angažovano oko 1.150.653 ljudi. Poređenja radi, 2018. godine bilo ih je više od 1,33 miliona.

Pad broja stanovnika koji žive od poljoprivrede prati i ubrzano gašenje sela. Prema pojedinim procenama, ukoliko se sadašnji trendovi nastave, do sredine veka sa mape Srbije moglo bi da nestane oko 3.000 sela.

Već danas se više od 1.200 sela nalazi u procesu demografskog nestajanja, a mnoga od njih imaju manje od 100 stanovnika.

Hoće li Strategija ostati mrtvo slovo na papiru?

Nova Strategija poljoprivrede Srbije prvi put otvoreno ukazuje na probleme koji godinama opterećuju domaći agrar – urušavanje stočarstva, pad broja gazdinstava, degradaciju zemljišta i nestajanje sela.

Međutim, najveća dilema ostaje da li će najavljene mere zaista biti sprovedene ili će, kao i mnoge prethodne strategije, ostati samo deklarativni dokument bez značajnijih efekata na terenu, piše Agrosmart. 

Analitičari upozoravaju da selima Srbije više nisu potrebna nova obećanja, već dugoročna i dosledna agrarna politika koja neće zavisiti od političkih ciklusa i čestih promena ministara.

U zemlji koja raspolaže izuzetnim prirodnim resursima, očuvanje poljoprivrednog zemljišta, obnova stočarstva i opstanak sela postaju pitanja koja prevazilaze agrarnu politiku i direktno se tiču budućeg razvoja države.

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

ZA MALA I SREDNjA POLjOPRIVREDNA GAZDINSTVA: Jedan neobičan pasulj napuniće novčanik!

22. 06. 2026. u 13:15

Poljoprivreda

0 0

ZAČIN ZA KOJI KAŽU DA JE "VREDNIJI OD ZLATA": Da li šafran donosi zaradu?

22. 06. 2026. u 12:40

Poljoprivreda

0 0

DA LI STE ČULI ZA "KRASTAVOST"? Jedna od bolesti krastavca, a evo šta ga sve "napada"

21. 06. 2026. u 17:57

Poljoprivreda

0 0

BRZO DO DOBRE ZARADE: Ova kultura donosi i 10.000 evra po hektaru!

21. 06. 2026. u 15:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije