"NEMAMO VIŠE PRAVO NA PODELE": Intervju - Dr Dragoslav Slović o protestima, tenzijama u regionu, budućnosti Srbije

U KARAKTERU srpskog bića su svevremene podele. One su uvek bile u korist naših protivnika. Ali, mi više na te podele nemamo pravo. I, ovo je odsudan trenutak da se uzvisimo u plemenitosti. Pružimo ruke pomirenja jedni drugima. Za budućnost ovovremenih i generacija koje dolaze.

Foto M. M.

Profesor dr Dragoslav Slović, uvek odmeren. Oprezan. Mudar u odabiru svake svoje reči, ovoga puta u razgovoru za "Novosti", čini se da je pomerio letvicu. Otvorio je našu, u ovim danima, najbolniju temu. Podelu naše mladosti i krizu koja je tim povodom okovala Srbiju.

- Vreme koje živimo, kako ja pamtim, bolno raspolućeni u porodicama, društvu i državi nije bilo izazovnije - kaže nam prof. Slović. 

- Pitate, kako bih ga opširnije objasnio?

Tako kao što pitate profesora koji je proveo život sa studentima je isto kao kad biste roditelje pitali o odnosima između svoje dece. Lepo je to što se oni dostojanstveno ponašaju. Nije častan način na koji se javnosti prezentuju njihovi zahtevi, pa ni razlike u idejama koje se zastupaju. Ono što se događa na javnoj sceni je vidljivo. Pravi problemi nisu u tome. Oni se nalaze u uzrocima zbog kojih se sve to događa i putevima koji vode ka prevazilaženju tog stanja. Nigde se na javnoj sceni niko ne pita: zašto su studenti tu gde su i šta je konačan smisao njihovih zahteva? Problem je u tome što ih gledamo kao na događaje, a ne vidimo razloge zbog kojih su oni nastali i prave puteve za prevazilaženje društvenih nesporazuma. Znate, to je isto kao kad dođete kod lekara. On vam kaže - bolesni ste, a ne kaže vam kako da se izlečite.

Foto M. M.

Da li se može razviti sumnja u to da se u stranačke redove infiltriraju bilo čije zle namere?

- Nijedan društveni problem u svetu nije se odvijao bez aktivnog učešća zlih namera onih koji u njima nalaze bilo kakav interes. Zle namere su pratile sve konfliktne situacije pa treba računati i sa njima. Problem nije u toj sumnji, već u našoj sposobnosti da ih prepoznamo, neutrališemo i eliminišemo. Snaga zlih namera samo potvrđuje naše unutrašnje slabosti. Društvo koje nije sposobno da se odupre svakom unutrašnjem i spoljnom zlu, samo sebe ruši. Zle namere se ruše imunitetom, dakle zdravljem bića koje se brani. Kao građani se u ovom vremenu na svakom koraku srećemo sa zlim namerama koje su infiltrirane u naše nacionalno biće. Uveravam vas da mi imamo snage da ih prepoznamo i javno osudimo.

Mnoge proteste pamtite. Da li je bilo sličnih ovima koji karakterišu konflikte, danas, na našoj javnoj sceni?

- Po dubini bilo je bolnih i teških konflikata, ali po masovnosti taj korov se nikad nije razbokorio u ovoj meri.

Gde vi vidite rešenje?

- I najveći konflikti, pa i svetski ratovi, završavaju se mirovnim sporazumima. Mi imamo snage i razuma da ove nesporazume prevaziđemo. Poverenje koje je kod nas ozbiljno ugroženo se mora povratiti. Ono se ne razvija na stranačkim pozicijama i u ime stranaka.

Prvi korak na tom putu je da se časnim građanima ove zemlje pruži prilika da se javno nastupi sa idejama i da se žuč onih koji razvijaju zlo ukloni sa javne scene. Svaki razuman građanin danas prepoznaje taj žuč, a na njemu mnogi dokazuju svoj patriotizam. Prosipanje žuči po našim ulicama je najveća smetnja smirivanju strasti.

Imate li savet koji biste javno ponudili?

- Dajte priliku onima koji nisu prodali ni savest ni dušu, onima koji svojim imenom i delom dokazuju svoju lojalnost ovom narodu - ponavljam reči: lojalnost narodu. Više verujem onima koji su spremni da se zakunu u svoju čast i svoju decu od onih koji se kunu u Srbiju i bilo koju partiju.

Foto M. M.

Vi pripadate generaciji sa ogromnim iskustvom. U kojoj meri nam ona može biti od koristi za budućnost?

- Ljudi u poštovanim godinama koje ja sad imam po pravilu žive u prošlosti pa su nezahvalni sagovornici i saveznici kad je u pitanju vizija budućnosti. Oni koji žive aktivnim životom u svom vremenu mogu biti od koristi. Prazni su razgovori sa onima koji nisu ušli u ovaj vek.

Kako čovek vašeg doba vidi i doživljava budućnost ove zemlje?

- Tu budućnost vidim u osmesima mojih potomaka. Treba se boriti za njih, a iznad i ispred svega na njihov opstanak i život u ovoj zemlji. Ponavljam reči: U ovoj zemlji! To je prvi i najplemenitiji cilj za koji se treba boriti.

Može li vaša generacija da da doprinos prevazilaženju stanja u kom se nalazimo?

- Duboko sam uveren da može. Naša znanja i iskustva mogu da budu korisna, pre svega zbog toga što ih dajemo bez zahteva za privilegijama i funkcijama.

Foto M. M.

Koje prepreke na putu naše budućnosti treba ukloniti?

- Prva i osnovna prepreka ka budućnosti je ukidanje privilegija koje u celom svetu donosi višepartijski sistem. On se uvek svodi na borbu za vlast, a vlast se u tim uslovima zasniva na privilegijama onih koji je podržavaju ili pripadaju tim strukturama.

Na koji način je to moguće da se postigne?

- Odgovor je po tom pitanju jasan. Negovanjem prava i pravde. Nema uspeha u zemlji u kojoj su privilegije ugušile pravdu.

Na koje snage se treba osloniti da bi se ostvario taj cilj?

- Odgovor je: na snagu razuma. Imamo mi takve snage ali ih treba aktivirati i na častan način uključiti u život.

Zapazili smo da ste na više mesta u vašim delima podvlačili sabornost srpskog naroda kao uslov za napredak. Koji je prvi korak?

- Prvi korak ka budućnosti vodi baš preko sabornosti, okupljanja oko jedne svetinje. Da bismo bili jasni, ta svetinja je državni i nacionalni interes.

Da li je u aktivnostima koje se odnose na usvajanje zajedničkog nacionalnog programa koji se danas preporučuje sabornost za koju se zalažete?

- Učinio sam sve da knjigu "Putevi srpskog jedinstva" u kojoj je to pitanje obrađivano plasiram da dođe do ruku naših vodećih političara. U ideji o slozi i jedinstvu koja se danas plasira i javno preporučuje sam prepoznao ideje koje sam naučno obrađivao. Osnovna ideja kojom se danas aktuelizuje jedinstvo je časna i plemenita. Put koji vodi ka tom jedinstvu, po mom uverenju, nas neće dovesti do cilja. Argument na kome se zasniva ovaj stav je u činjenici da se od delova pravi celina ali na način da je ne prave delovi koji sebi pripisuju zasluge za to jedinstvo. Taj put, po mom uverenju, neće dati željeni rezultat. Jedinstvo koje treba da gradimo ne može i ne treba da bude partijsko delo. Sabornost se mora izvući iz partija.

Kako gledate na tenzije u Bosni i Hercegovini, budući da ste i doktor prava, ali i politikolog?

- Uveren sam da Sarajevo neće istrajati u primeni takve mere. Bio bi to veliki rizik za sve u Bosni i Hercegovini, inače, jednoj političkoj tvorevini u kojoj u svakom momentu vrlo lako može da bukne međunacionalni konflikt. Pravno, ona je jedna neprirodna konstrukcija. Država u kojoj, apsolutno ne postoji ništa što vezuje njenu celinu. Ona je, po mom dubokom uverenju, prolazno rešenje. Ali, ostaje pitanje: kada i u kom vremenu?

Sve su veći pritisci na srpski narod u našoj južnoj pokrajini. Radi li vreme za nas?

- Kada me pitaju kako rešiti problem Kosova i Metohije, ja odgovorim - Tajvan. Na Kosovu i Metohiji je još američki vojnik. Ali, ukoliko i kada ode, tada se rešava kosovski problem. Mudro, razborito i hrabro. Vreme i raspored svetske moći, mislim, radi za nas. Mi nijednog trenutka ne smemo da smetnemo s uma da nam je Kosovo oteto. I, niko i nikada nema pravo da prizna njegovu nezavisnost.

Šta bi bio vaš zaključak i konačan savet srpskom narodu?

- Dajte nam šanse da javno razgovaramo o idejama, projektima i rešenjima ali izvan prepirke slavljenja i podilaženja ali i bez neosnovanih kritika. Oni koji podilaze vlasti i oni koji je psuju seju mržnju u ovom narodu. Završna poruka je da je veliki zločin da se ovaj narod razjedinjuje. Neprijatelja treba tražiti i prepoznati u onima koji seju razdor ma na kojoj strani da se nalaze.

Foto M. M.

Pet doktorata, stiže i šesti

PROFESOR Dragoslav Slović je petostruki doktorand. Doktorirao je ekonomiju, prava, psihologiju, matematiku, političke nauke, a pri kraju je i šestog doktorata iz genetike. U radnoj knjižici ubeleženo mu je bezmalo šest decenija efektivnog radnog staža, a u biografiji dela: "Anatomija srpske duše", "Srpska karakterologija", "Srpski nacionalni interesi", "Putevi srpskog jedinstva", "Spasavanje srpske ekonomije".

Ovog velikog, a po svemu skromnog znalca i pedagoga prati jedna anegdota... Kada su njegovom saputniku Matiji Bećkoviću javili da sprema i šesti doktorat, Matija mu je poručio:

- Odlično, samo neka tako nastavi!

Mi smo izgubili meru

POSLE nekoliko značajnih dela, svojevrsnih lekcija o Srbima, našoj duši, karakteru, nacionalnim interesima, jedinstvu, ekonomiji... Pripremate i novu "Otvori oči, Srbijo!"

- Široka znanja se uvek mogu iskoristiti ali na način da se svedu na razumnu meru. Mi smo tu meru izgubili. Teško je da se danas nešto pametno kaže, a da se sutra ne dočekaju šamari umesto priznanja i podrške. Mnoge moje kolege dobijaju nezaslužene udarce pa je došlo vreme da se vredni i savesni ljudi sklanjaju sa scene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije