ALANLIZA "NOVOSTI": Za istoriju moraju da se sačuvaju imena stradalih u NATO bombardovanju

VLADA Srbije će ispraviti veliku nepravdu za koju smo sami krivi, da još nemamo precizan popis svih onih koji su stradali u NATO agresiji, najavio je juče potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.

Novosti

- Očekujem da se konačno formira komisija koja će se baviti time, da bar pred istorijom sačuvamo imena mučenika. Ako ne znamo sve koji su ubijeni u Jasenovcu, ako ne znamo sve koji su ubijeni u Prvom i Drugom svetskom ratu, ovo bar možemo da uradimo. To je dug prema njima i prema istoriji. Ne smemo da zaboravimo, apsolutno ne smemo da oprostimo. Uostalom to je jedan od razloga zašto Srbija nikada neće biti član NATO. Mi nikada nećemo za bilo čije interese napasti neku malu, slobodnu zemlju kao što su napadali nas - rekao je Vulin za RTS.

FOTO: Privatna arhiva

Predsednik Aleksandar Vučić je još u februaru 2020. inicirao formiranje komisije sa zadatkom da utvrdi tačan broj stradalih, a plan njenog rada je predviđao formiranje radnih grupa za istraživanja, sa saradnicima i privremenim radnima telima od nivoa republičkih i pokrajinskih ministarstva do lokalnih samouprava. Najavljivano je da će komisija početi da radi već do 24. marta 2020, ali je predsednikov predlog tek 2021. stigao na dnevni red Skupštine koja ga - nije usvojila!

Formiranje komisije za popisivanja žrtava NATO agresije najavljivano je u više navrata, ali nikada nije sprovedeno u praksu, podseća istoričar prof dr Momčilo Pavlović, autor elaborata po kome je komisija trebalo da funkcioniše.

- Možete pronaći u arhivi "Novosti" broj u kome ste objavili razgovor sa mnom i na naslovnoj strani najavili početak rada komisije. Ni sam nemam jasan odgovor na pitanje zašto ona nije počela sa radom, iako nas nedostatak verodostojnog spisaka žrtava dovodi u opasnost da se njihov broj zloupotrebljava i zlonamerno interpretira. Nepostojanje spiska žrtava je i svojevrsno pokazivanje njihovog nepoštovanja - kaže prof dr Pavlović.

Foto:

Čekajući godinama na formiranje komisije on je stekao utisak da mnogi ljudi u institucijama koji su bili zaduženi za organizaciju posla uopšte nisu razumeli njegov značaj.

- Svojevremeno mi je jedan ministar na pitanje zašto se odugovlači sa popisom žrtava kao odogovor pokazao optužnicu protiv NATO čelnika u kojoj je naveden izvestan broj ljudi koje je NATO ubio u Aleksincu. Iznenadio se kada sam mu objasnio da to nisu sve žrtve iz tog grada, a kamoli tokom cele agresije. Podatke o žrtvama su objavljivale i razne NVO, ali njihova metodologija sakupljanja je problematična. Posao pravljenja relevantnog spiska mora da bude urađen rukom iskusnog stručnjaka, sa ciljem utvrđivanja donje granice broja žrtava, jer je uvek moguće da neka ostane nepopisana - objašnjava prof dr Pavlović.

U javnosti se operiše samo procenama i to u širokim granicama - od 1.200 do 4.000 civilnih žrtava, a najčešće se navodi broj od 2.500 stradalih i oko 6.000 ranjenih. Ministarstvo odbrane i MUP su odmah posle agresije dali spiskove sa imenima poginulih 659 pripadnika VJ i 349 pripadnika MUP. Savezno ministarstvo inostranih poslova SRJ je u julu 1999. objavilo višetomnu "Belu knjigu" pod zvaničnim imenom "NATO zločini u Jugoslaviji - dokumenta i dokazi" sa zapisnicima istražnih sudija sa lica mesta praćenim mnoštvom potresnih fotografija sa uviđaja. Taj dragoceni dokument je neobjašnjivo nestao iz javnosti.

Novosti

- Ta knjiga je nastajala od početka agresije i najprecizniji je i neoboriv dokument o zločinima i žrtvama NATO. Štampana je na više svetskih jezika, slali smo je svim našim ambasadama, a nju poseduje i arhiv Haškog tribunala i Kongresna biblioteka u Vašingtonu. Međutim, pošto je njen sadržaj neoboriv dokaz o zločinima koje je počinio NATO, ona je posle prevrata 2000. sklonjena iz javnosti. Posle odvođenja predsednika Slobodana Miloševića u Hag on je tražio jedan komplet koji je koristio u odbrani, ali ograničeno. Tribunal mu nije dozvoljavao da koristi celokupan dokument koji je razobličavao NATO agresiju - kaže Živorad Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ.

Izdavač "Bele knjige" bilo je ministarstvo na čijem je čelu bio Jovanović, a štampao ju je "Službeni glasnik".

SMRT SA ODLOŽENIM DEJSTVOM

BROJ žrtava agresije, čak i ako jednog dana bude utvrđen neće biti konačan. Tokom 11 nedelja svakodnevnog bombardovanja, NATO je u 2.300 vazdušnih udara izbacio 22.000 tona projektila, među kojima su bili i oni sa punjenjem osiromašenim uranijumom. Alijansa je svesno činila zločin gađajući rafinerije, petrohemijska i hemijska postrojenja.

- U periodu od 2001. do 2011. broj obolelih od karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od bolesti raka (pre svega leukemije i limfnih žlezda, koje u mirno vreme nisu prelazile pet odsto od ukupnog broja malignih tumora) - povećan je za 25 odsto - upozorio je još 2012. prof. dr Slobodan Čikarić, onkolog i tadašnji predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije