HAG UČESTVUJE U FALSIFIKOVANJU ISTORIJE? Srbija od 2009. traži milione dokumenata koje Tribunal ne vraća (FOTO)

HAŠKI tribunal je ostavio arhivu od 13 miliona strana dokumenata od kojih su tri miliona sudski spisi, a 10 miliona dokumenti koji su traženi da bi bili dokazni materijal. Posle pravosnažnih presuda, ili ako nisu korišćeni u procesima, trebalo je da budu vraćeni zemljama iz kojih potiču, kaže međunarodno pravo.

Foto: TANJUG/ Xinhua/Wu Wei

- Svi originali trebalo je da budu vraćeni, a ako je Tribunal želeo da stvori svoj istorijski arhiv trebao je da napravi njihove kopije. Tako bi trebalo da bude ako se poštuju međunarodni propisi. Međutim, Tribunal ne samo što nije vratio dokumentaciju već je čak i uklonio određena dokumenata kao pripremu falsifikovanja prošlosti prostora bivše Jugoslavije. To je jedna od osnovnih namera osnivanja Haškog tribunala: kreiranje nove istorije koja bi trebalo da se uči iz udžbenika napisanih po njegovim presudama - kaže za "Novosti" advokat Goran Petronijević, inače sa ogromnim iskustvom u radu sa Haškim tribunalom.

Srbija od 2009. traži svoje dokumente, a odgovor je uvek isti - ćutanje. Ponuđeno joj je samo da o svom trošku otvori informativni centar koji bi glorifikovao rad Tribunala, čiji bi cenzori zauzvrat davali na kašičicu materijal iz arhiva. Upravo pod takvim uslovima sada mogu da se pretražuju haški sudski spisi i arhive putem sajta Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove koji je nasledio Tribunal.

Foto V. Danilov

U Pravilima i uslovima korišćenja piše: "Materijali koji se nalaze na ovom veb-sajtu predočeni su 'kao takvi', bez ikakve garancije, bilo izričite bilo implicitne, uključujući, između ostalog, garancije o prikladnosti za neku konkretnu svrhu i garancije o nepovređivanju prava. Mehanizam ne daje konkretno ni garancije, ni izjave u vezi s tačnošću ili potpunošću svih tih materijala. Mehanizam u redovnim intervalima dodaje, menja, unapređuje ili ažurira materijale na ovom veb-sajtu bez najave... Korisnik koristi ovaj veb-sajt isključivo na vlastiti rizik."

- Mi zaista ne znamo šta je sve dato Hagu, ali sam siguran da su nam tu arhivsku građu uzeli da nam je nikada ne bi vratili. Oni koji njome upravljaju će strogo paziti ko će moći da ima uvid u celokupan sadržaj. Čini mi se da će biti odbrani samo oni istoričari koji žele da pišu istoriju na osnovu haških presuda, a ne na osnovu činjenica, što haške presude nisu. Kako da uzmemo kao dokazanu činjenicu da je neko preglasavanjem sudskog veća dva prema jedan proglašen za ratnog zločinca. Sama činjenica da je glasanje bilo na ivici pokazuje da ta tema niti je zatvorena, niti može biti zatvorena - kaže za "Novosti" istoričar dr Aleksandar Raković, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.

Foto: Фото: КФОР

POGLEDAJ GALERIJU

Uništeni dokazi o trgovini organima

HAŠKI tribunal je obavljao selekciju dokumenata i artefakata u više navrata, ukazuje advokat Goran Petronijević:

- To se desilo u slučaju trgovina organima. Uništili su dokumentaciju i artefakte koji su pronađeni prilikom rada na terenu, tvrdeći da su oni "zauzimali prostor a nisu korišćeni u postupku". Sada kada se vode postupci protiv prvaka OVK kažu da se oni ne mogu optužiti za trgovinu organima jer za to nema dokaza, a dokaze je uništio - Haški tribunal!

On naglašava da su presude srpskom državnom i vojnom rukovodstvu u Hagu bile najčešće politički motivisane da bi se opravdala aresija na SR Jugoslaviju, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu.

- Takve presude su neophodne agresoru kao pokriće za ono što je radio. Profesionalni istoričar i naučnik ima, pak, pravo da dovede u pitanje i takve presude i stručnost i kompetenciju onih koji su ih donosili. Odluke Tribunala nisu nikakvo sveto pismo, a ukoliko se tretiraju kao nekakva ideološko religozna dogma, čemu smo svedočili, onda je to uskraćivanje slobode mišljenja i govora. To je u suprotnosti sa demokratijom na kojoj Zapad deklarativno insistira, ali iz ličnog iskustva mogu da kažem da Zapad čim oseti da neki stručnjak kompetentno dovodi u sumnju njihove "istine", automatski prekida sve kontakte i onemogućava istraživanje - kaže dr Raković.

On je imao više susreta sa Trudi Huskamp Piterson, koja je bila direktor Nacionalnog arhiva SAD i autor je teze da je arhivska građa MKSJ "višeslojno i duboko isprepletana, ruku pod ruku i samim tim je nerazdvojiva". U stvari, to je opravdanje da se Srbiji ne vrati njena dokumentacija. S pravne strane, jedina dokumentacija koja zaista pripada Tribunalu i njegovom nasledniku Mehanizmu je ona koja je nastala tokom procesa.

Foto: Pink tv printskrin

- Sam Bog zna šta sve poseduje arhiva Haškog tribunala. Oni su obelodanjivali samo dokumenta koja su bila povezana sa određenim optužnicama i to je ono što je u postupcima upotrebljavano. Pored toga oni su sa ovih prostora pokupili tone dokumentacije koje su trebali da vrate, ali to im nije ni na kraj pameti. I u ovom slučaju su nasilni kao njihovi takozvani istražitelji koji su razbojnički upadali u institucije i otimali dokumentaciju, dobijali su je političkim pritiscima od naših domaćih organa, do nekih su dolazili ucenom, ali su i mnogi naši ljudi kupovali svoju slobodu ili nevođenje postupka davanjem originalne dokumentacije. Trgovina dokazima, dokumentima, artefaktima pa i mrtvim glavama je na prostoru BiH bio jedan od velikih biznisa - kaže advokat Petronijević.

Državna zajednica SCG donela je 2002. zakon o saradnji sa MKSJ na osnovu koga je osnovan Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom, sa Komisijom za vojna pitanja, bezbednost i arhivsku građu i Komisijom za saradnju u istražnim radnjama. Na čelu ovog tela najduže je bio Rasim Ljajić.

- Procedura je najpre bila da zahtev za dokumenta dostavi toj komisiji Haški tribunal, a da komisija nakon saslušanja našeg mišljenja, a mislim i još nečijeg, odobri uvid. Uvid se ostvarivao predavanjem isključivo kopija dokumenata. Sva dokumenta su imala stepen tajnosti ali je stepen tajnosti, formalno, skidan kada su dokumenta kopirana i predavana Tribunalu - kaže za "Novosti" penzionisani pukovnik dr Dragan Krsmanović, načelnik Vojnog arhiva od 2002. do 2007. godine.

ICTY

On napominje da se neposredno pre njegovog penzionisanja metodologija promenila: haški istražitelji više nisu tražili pojedinačna dokumenta već cele fondove arhiva, što im je s više instance odobreno.

- Oni su to pregledali u jednoj za te svrhe specijalno pripremljenoj prostoriji, gde su imali mogućnost da pregledaju veći broj dokumenata. Nakon pregleda bi odabirali ono što ih je interesovalo i to je kopirano. Relativno često sam primećivao da traže dokumenta koja nisu imala veze niti sa okrivljenima niti sa događajima koje su istražitelji proučavali. U tim slučajevima sam predlagao da im se ta dokumenta ne daju na uvid ili bar da im se ne odobri kopiranje - kaže dr Krsmanović.

Poseban utisak na njega su ostavili zahtevi haških istražitelja da im se dostave zapisnici sa kolegijuma načelnika Generalštaba iz godina nakon NATO agresije.

- Zapisnici su vođeni detaljno tako da je zapisivano tačno šta je ko govorio, a ništa od toga nije bilo u vezi sa navodnim zločinima koji su istraživani. Verovao sam da ih je interesovalo nešto iz domena njihove obaveštajne službe, možda procena držanja najviših oficira prema NATO ili slično. Kada su na naš predlog tražili od njih da se izjasne o tome zašto im ta dokumenta trebaju oni su odgovorili da se možda na tim kolegijumima raspravlja o okrivljenima pa da vide da li ima nešto interesantno. Što se tiče događaja iz 1999. siguran sam da su njihovi zahtevi bili obaveštajnog a ne pravničkog karaktera, da bi sravnili njihove procene i naše izveštaje. U to vreme, posebno za vreme dok je gospodin Dragan Šutanovac bio ministar, vladala je opšta "pro NATO histerija" tako da naša upozorenja i predlozi često nisu nailazili na razumevanje pretpostavljenih - seća se dr Krsmanović.

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom prestao je da postoji 2014. kada je pripojen Ministarstvu pravde.

- Predata su zgrada i arhivi, zaposlenih više nije bilo. Do pre tri godine, dok sam bio u Ministarstvu, još nije bio urađen popis dokumenata koji su predati Tribunalu. Ako se ne obavi što pre bojim se da nećemo znati šta smo predali, a procenjuje se da je reč o stotinama hiljada dokumenata. Bojim se da Hag više zna o našoj dokumentaciji od nas samih - rekao nam je bivši činovnik Ministarstva upoznat sa ovom problematikom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije