MEĐU MAFIJAŠKIM UBICAMA I - MALOLETNICI: Tolerancija na nasilje kod mladih u porastu, tinejdžeri učestvuju u likvidacijama

NA putu do škole, dete prolazi pored zida išaranog grafitima punim mržnje, sluša rep pesmu u kojoj se psovke i pretnje rimuju sa rečima "uspeh" i "poštovanje", a kod kuće ga čekaju roditelji koji više razgovaraju s telefonom nego sa njim.

Foto Shutterstock

Posle ručka, gleda rijaliti program u kojem se ljudi vređaju, guraju, plaču i udaraju, dok publika glasa za "najačeg", a onda sedne za kompjuter i igra igrice u kojima zarad bodova mora da ubije što više "neprijatelja". Dete u tom svetu - gde niko ne govori o emocijama, uči da je snaga u agresiji, da se problemi rešavaju udarcem, a ne rečju. Da se glas dobija vikanjem. Da je poraz sramota. A kad napravi krivično delo - obavezno sledi pitanje "kako je došlo do toga".

Tolerancija na nasilje kod dece i mladih u Srbiji je u porastu, a 51,9 odsto njih čak opravdava nasilničko ponašanje. Deca nasilnici sve su surovija. Prošle nedelje je šesnaestogodišnjak bio član "sačekuše" i likvidiranja vatrenim oružjem u Ulici Gavrila Principa u Beogradu. Drugi je istog dana nožem izbo vršnjaka ispred srednje škole u Rakovici. Slučajevi poput ovih sve su učestaliji. Nasilje među mladima odavno nije ograničeno na uvrede, "koškanje" ili tuče. Samo u 2023. deca su počinila više od 2.500 krivičnih dela, a centri za socijalni rad su godinu dana ranije evidentirali 6.000 njih sa problemima u ponašanju.

Da li bi uvođenje dnevnih boravaka za ovu grupu dece moglo da bude jedan od načina da se spreči prelazak sa sitnih prekršaja na ozbiljnije delikte? Ovo pitanje nedavno se našlo u fokusu Odbora za prava deteta u Skupštini Srbije. Dogovoreno je da treba da se pribave stručne analize i iskustva koja će pomoći lokalnim samoupravama da uvedu ovu uslugu.

- Sve je izraženije doživljavanje nasilja kao prihvatljivog oblika ponašanja, posebno među maloletnicima - istakao je zaštitnik građana Zoran Pašalić. - Nedostatak dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju izazvao je velike probleme. Nije se znalo šta raditi sa ovom decom, kako im pomoći, kako ih zadržati na pravom putu. Kada sistem počne da funkcioniše, uveren sam, brzo ćemo videti pozitivne rezultate.

Foto Shutterstock

Trenutno postoje samo četiri licencirana dnevna boravka - u Boru, Kruševcu, Kragujevcu i Kraljevu. Tamo boravi dvanaestoro dece, uzrasta od 10 do 15 godina. I Beograd je imao jedan takav licencirani dnevni boravak, ali IAN Telecentar je 1. juna 2023. godine zatvoren zbog nedostatka sredstava.

- Nismo uspeli da pronađemo sponzore, niti da dobijemo novac od države za ovaj projekat - rekli su nam u IAN Telecentru.

Bez obzira na to što država i donatori nisu imali interes da ovaj dnevni boravak opstane, prošle godine je najavljeno otvaranje više takvih centara u Beogradu. Zasad su oni samo "u planu", zbog "složene procedure dobijanja licence i nedostatka stručnog kadra". U pravilniku je predviđeno da jedan stručni radnik može da radi sa samo petoro korisnika. Prema podacima gradskog centra za socijalni rad, u Beogradu je 2023. evidentirano 2.600 dece sa problemima u ponašanju u sukobu sa zakonom. Organizacije koje pružaju pomoć mladima nemaju kapaciteta da zaposle veliki broj stručnjaka, osim, kako kažu, ako im Grad ne pomogne.

Kraljevo izdvaja budžetska sredstva i finansira uslugu boravka dece sa problemima u ponašanju u SOS Dečjem selu, gde postoji i klub za mlade.

- Mladima treba da budu prihvaćeni - rekla je Svetlana Jovanović, pedagog u SOS Dečjem selu Kraljevo. - Predviđeno je da u dnevnom boravku borave dva do četiri sata međutim, često ostanu i duže. Za mnoge boravak postane sigurno mesto gde polako uče socijalne veštine koje im nedostaju. Kad dođu u dnevni boravak osećaju da su uzročnici i da su glavni problem, a mi ih ovde jednostavno prihvatimo takve kakvi jesu, damo im poverenje. Ključna je i uloga roditelja, sa kojima se radi i individualno.

Foto: Printskrin

Dok su građani istraživačima Centra za nestalu i zlostavljanu decu gotovo jednoglasno rekli da mlade koji čine krivična dela treba strogo kazniti, stručnjaci poručuju da su oni najčešće žrtve zanemarivanja u porodici i društvu i vape za pomoć.

- Imam drugačiji pristup radu sa decom, verujem da je ključ u negovanju vrlina i razvijanju pozitivnih osobina - kaže klinički psiholog dr Vlajko Panović za "Novosti". - Nažalost, i naša kultura, i vaspitni proces, retko idu u tom pravcu. Uglavnom se bavimo posledicama, a ne uzrocima. Problemi u ponašanju nisu slučajni, oni su proizvod okruženja, porodice, društva. Umesto da se više radi sa onima koji su uticali da do problema dođe, mi se bavimo isključivo decom. A ne može se raditi sa decom bez učešća roditelja.

Foto Shutterstock

Panović smatra da su sva deca dobra, a da okolina utiče da se promene:

- Problem je što mnogi roditelji odbijaju da aktivno učestvuju u pomoći sopstvenoj deci. Često se odlučuju za komfor i očekuju da neko drugi reši problem. Imućniji misle da novcem mogu da reše problem, ali bez njihovog učešća moći stručnjaka su ograničene. Društvo i te kako utiče na porast nasilja među decom. Već godinama upozoravam da negujemo nasilje.

Panović podseća na tri tabua koja su tradicionalno vaspitavana deca usvajala od roditelja pre polaska u školu - zabranu agresije, autoagresije i incesta.

- Danas, uz video-igrice i brojne internet sadržaje, mnoga deca više nijedan od tih tabua ne usvajaju. Istovremeno, živimo u civilizaciji koja otvoreno podstiče agresivno ponašanje: kroz medije, govor političara, rijaliti programe, pa čak i kroz roditeljske svađe. Umesto da forsiramo moć, nadmoć i svemoć, moramo se vratiti osnovama: dobroti, lepoti, redu, radu, organizovanosti. Moramo decu vaspitavati tako da budu ljudi, a ne agresivci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije