OD 4.721 NASELJA U SRBIJI, U SVAKOM DESETOM NEMA DECE: Demografska slika naše zemlje sve sumornija, mladih sve manje

NE postoji formula koja bi mogla demografske tendencije "iz minusa" dausmeri "ka plusu".

FOTO: Arhiva novosti

Nagomilani negativni trendovi: smanjenje brojastanovnika i to za skoro pola miliona od 2015. godine, povećanje prosečnestarosti na 43,9 godina, negativan prirodni priraštaj, sve manji brojžena u reproduktivnom periodu, možda mogu malo da se ublaže, ali ne i dase značajno preokrenu.

Demografski pad odavno nije vest, već očekivani bilans svake godine. U Srbiji je samo u prošloj godini nestala cela jedna opština: broj stanovnika smanjio se za 37.385, koliko je i razlika između 60.845 novorođenih i 98.230 preminulih.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, naša zemlja 2024. imala je 6.586.476 stanovnika, a pre desetak godina bilo nas je više za skoro pola miliona. Stopa prirodnog priraštaja bila je negativna i iznosila je -5,7 promila, što je za 0,3 promila više nego 2023. godine.

Najnižu negativnu stopu prirodnog priraštaja imao je Beogradski region (-2,5 promila), dok je najviši pad zabeležen u regionu Južne i Istočne Srbije (-8,1 promila). Od ukupno 174 grada i opština, samo u šest je zabeležena pozitivna stopa prirodnog priraštaja: Tutinu, Novom Pazaru, Sjenici, Zvezdari, Novom Sadu i Panteleju (Niš), što je za dve manje nego prošle godine.

vikipedia

- Šansu za preokret smo odavno propustili, nažalost. I to ne samo mi, već ovaj deo sveta - kaže demograf docent dr Jelena Stojiljković Gnjatović za "Novosti". - Migracije mogu donekle da ublaže posledice, ali Srbija već 35 godina ne raste na prirodan način. Najveći problem je što smo stari, a to ne može preko noći da se promeni. Proces starenja stanovništva traje decenijama, a sadašnja slika društva je samo finalna faza onoga što je dugo bilo u najavi. Problem je što su "bejbi-bumeri" - poslednja brojna generacija rođena posle Drugog svetskog rata, sada staro stanovništvo. Ono što mi demografi godinama uočavamo u podacima, sada se vidi i van tabela i grafikona - u praznim školama, selima...

Poslednji popis stanovništva pokazao je da od 4.721 naselje u Srbiji, gotovo svako deseto nema dece. U čak 55 naselja nema nijedne žene, a 545 naseljenih mesta nema žensko stanovništvo u optimalnom reproduktivnom dobu - od 20 do 34 godine.

Prosečna starost ženskog stanovništva u 718 naselja je viša od 60 godina, čak 68 naselja nema nijednog stanovnika mlađeg od 50 godina, a u 2.894 naselja naše zemlje broj starijih od 60 godina dvostruko je veći od broja mlađih od 20 godina. Malu šansu za opstanak do sredine 21. veka ima čak 3.193 naselja sa manje od 500 stanovnika, što znači da neveselu demografsku budućnost ima 68 odsto svih naseljenih mesta u Srbiji.

- Najintenzivnije starenje desilo se kao demografska posledica političke i ekonomske krize u Srbiji tokom poslednje decenije 20. veka, obeležene velikom migracijom mlađeg stanovništva, odlaganjem rađanja i značajnim padom fertiliteta - ističe Stojiljković Gnjatović. - Crne prognoze nisu samo naš scenario. Albanija, na primer, još brže "stari", zbog niskog nataliteta i ogromne migracije. Bosna i Hercegovina je u sličnoj situaciji. Bugarska, Rumunija, Hrvatska - sve zemlje koje su nekada imale visok priraštaj, sada dele našu sudbinu. Ovo su trendovi koji traju decenijama i od kojih ne možemo pobeći, već se moramo pripremiti za posledice i veliko opterećenje penzionog i zdravstvenog sistema.

Naša sagovornica ukazuje i na podatke iz najnovijeg izveštaja UN World Population Prospects 2024, u kojem Srbija nije posebno istaknuta, jer se trenutno uklapa u evropske tokove smanjenja broja stanovništva.

- Sjedinjene Američke Države će i dalje uspevati da održe broj stanovnika zahvaljujući migracijama. Jedino će Afrika nastaviti da raste, uprkos visokoj smrtnosti novorođenčadi i lošem zdravstvu. Danas je Indija najmnogoljudnija zemlja, jer je Kina godinama imala politiku jednog deteta i sada je demografska situacija u njoj slična kao u Evropi. Situacija je najlošija u Japanu koji ima najnižu stopu nataliteta i najduži životni vek. Tamo se poslednjih godina ubrzano sve automatizuje i robotizuje. Nedavno sam pročitala da imaju medicinske sestre-robote koji prepoznaju osećanja i potrebe pacijenata. To zvuči kao naučna fantastika, ali izgleda da je do nje svet došao. I mi bi trebalo da se pripremimo za činjenicu da ćemo imati puno starog stanovništva, da će neko morati da se brine o njima, da su nam potrebni penzioni, zdravstveni i sistem socijalne zaštite koji će to morati i moći da podnesu - smatra dr Stojiljković Gnjatović.

S. Kostić

Sela su nam odavno i prilično opustela i ostarila, a takav tend se nadvija i nad nekim gradovima. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Zaječarskoj oblasti zabeležen najveći udeo starih (od 65 i više godina) - 30,7 odsto a najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina - 11,2 procenta.

- To je lokalna priča, jer u tom kraju živi mnogo Vlaha koji imaju običaj rađanja jednog deteta - kaže nam prof. dr Milovan Mitrović, sociolog. - Mnogi od njih su otišli da žive u inostranstvo, a deca su kasnije odlazila za svojim roditeljima. Pad broja stanovnika je globalni trend, ali kod nas je jači zbog problema u društvu. Već godinama živimo u nekom vanrednom stanju. Kad je u drugim delovima sveta vladao prosperitet, imali smo građanske i verske ratove. Ljudi su oprezniji u nesigurnom okruženju i neće da rizikuju. Ovde postoje očekivanja da roditelj detetu mora da obezbedi sve do kraja njegovog života. Takvu obavezu mnogi ne žele da prihvate, naročito žene kojima je često karijera ispred rađanja. Dete ih opterećuje.

Država iz godine u godinu povećava davanja za podsticanje nataliteta, ali Mitrović ističe da novčani podsticaj nije dovoljan ako majka nema dobre uslove za čuvanje dece:

- Nema baba, deda, nema kliznog radnog vremena, što bi majkama omogućilo da rade, ali i da brinu o deci. Ovaj problem je posebno izražen u gradovima. Zakonom je predviđeno da roditelji moraju da vode u školu decu do određenog uzrasta. Zaposleni roditelji to teško mogu da postignu. Sela više nisu atraktivna mladima, iako je tamo podizanje dece jeftinije i bezbednije. Selo mora biti povezano sa gradom, ali istovremeno to povezivanje olakšava i odlazak mladih. Statistika ovu pojavu jasno pokazuje.

FOTO: Arhiva novosti

Mitrović podseća da je pre 48 godina dve trećine dece rađano u selima, porodica je imala veliki značaj, a seoske škole su bile pune đaka. Posle Drugog svetskog rata i "bejbi-bum" generacije, to se postepeno menjalo.

- Muškarci su uglavnom odlazili da rade u gradovima, a žene su ostajale u selu. Tek osamdesetih godina, kada su i žene počele masovno da se zapošljavaju, naglo je počeo da pada broj rođene dece. Danas, uglavnom, siromašnije porodice imaju više dece, što dokazuje da novac sam po sebi nije dovoljan podsticaj za rađanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije