DECU KORISTE KAO MULE U LANCU ONLAJN PREVARA: Kako zaštiti najmlađe od zloupotreba na internetu

DECA sve češće, ne sluteći da rade bilo šta loše, postaju deo u lancuprevara na internetu. Maloletnici se koriste kao posrednici u prenosunovca, kriptovaluta, droge ili poverljivih podataka - a da ni sami neznaju u šta su uvučeni. Sa druge strane ekrana, neko im se javi kaoprijatelj. Ponekad se predstavi kao stariji drug, ponekad kao anonimni "sponzor" koji nudi laku zaradu, poklon u igrici ili priliku da "pomognedrugarima". Ubrzo zatim stižu uputstva: da nešto pošalju, preusmere, preuzmu ili obave "samo jednu stvar".

Foto Shutterstock

U tim nevidljivim tokovima novca i informacija, dete postaje takozvana mula - posrednik koji, nesvesno, izvršava tuđe naloge. Ne zna ni ko je pošiljalac, ni ko je krajnji primalac, ni šta zapravo znači ta jedna jedina radnja koju je obavilo. U Srbiji ne postoje zvanični podaci o maloletnicima koji su iskorišćeni kao posrednici u ovakvim transakcijama - što ne znači da se to ne događa. Naprotiv. Iskustva drugih zemalja pokazuju da deca sve češće nesvesno učestvuju u dobro osmišljenim onlajn prevarama, u kojima postaju alatke u rukama digitalnih kriminalaca.

Prema podacima Evropola, u velikoj međunarodnoj akciji identifikovano je više od 700 maloletnika koji su učestvovali u transakcijama povezanim sa sajber kriminalom. Neki od njih imali su samo 12 godina. U Velikoj Britaniji, banka Santander UK je u saradnji sa organizacijom Cifas objavila da je tokom poslednjih pet godina više od 23.500 mladih bilo uključeno u transakcije povezane sa pranjem novca. Većina njih nije ni slutila da učestvuje u krivičnom delu.

- Nažalost, to nije novost - kaže za "Novosti" Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama. - U Latinskoj Americi deca se već godinama koriste za prenos droge, a na Bliskom istoku - za transfer oružja, eksploziva, pa čak i u samoubilačkim misijama. U digitalnom svetu, video-igre su postale novi kanal. Kriminalne grupe, sekte, trgovci ljudima i terorističke ćelije infiltriraju se u platforme za igranje, slušaju ko je emocionalno ranjiv, ko je sam - i ciljano vrbuju.

Foto Shutterstock

Prema njenim rečima, u Nemačkoj i Austriji policija je zabeležila slučajeve u kojima su maloletnici otvarali naloge na platformama za trgovanje kriptovalutama, prenosili kodove, pa čak i slali pakete sa skrivenim predmetima - verujući da pomažu "strimerima" ili učestvuju u nekoj nagradnoj igri. U nekim situacijama, deca su dobijala uputstva da telefonom skeniraju lične karte članova svoje porodice - ne znajući da time otvaraju prostor za ozbiljnu zloupotrebu ličnih podataka.

- Oni ne znaju da je to krivično delo - kaže Jonev. - Njima sve to izgleda kao pomoć nekom drugaru iz igre, neka vrsta zadatka. A roditelji, u većini slučajeva, ništa ne znaju o platformama na kojima se ta komunikacija odvija.

Jedna od najpopularnijih platformi među gejmerima danas je "Diskord", a mnogi roditelji i ne znaju da ona postoji. Isto je bilo i sa mrežom Omegle, koja je zbog potpune anonimnosti godinama bila jedno od omiljenih mesta internet predatora - sve dok nije ugašena prošle godine. Ali kako jedna mreža nestane, druga se pojavi.

Trenutno je, upozorava naša sagovornica, posebno problematičan "Robloks".

- Tu igru koriste čak i deca predškolskog uzrasta. Unutar nje postoje prostori za komunikaciju i razmenu sadržaja, potpuno izvan bilo kakve kontrole. Upravo u tim digitalnim ćoškovima najmlađi stupaju u kontakt sa starijim osobama - često sa jasnom namerom zloupotrebe. U SAD beleži se porast broja slučajeva onlajn manipulacije decom koji su počeli upravo preko "Robloksa" - ističe Jonev.

Foto: printskrin tviter / Srbski Vitez A.N.

Deca sve češće postaju nesvesni učesnici u internet prevarama - ne kao žrtve, već kao pomagači. U pitanju su situacije u kojima maloletnici, ne sluteći ništa loše, preusmeravaju druge korisnike ka lažnim sajtovima, šire zaražene aplikacije ili preko društvenih mreža reklamiraju nepostojeće proizvode. Mnogi ne znaju da time zapravo učestvuju u radnjama zbog kojih bi odrasla osoba odgovarala krivično.

Jedna baka iz Beograda je, na primer, zamolila unuku da joj instalira aplikaciju koju je dobila u SMS. Devojčica je to, sasvim nesvesno, uradila - i obe su postale saučesnice u internet prevari poznatoj kao fišing.

Javnosti je poznat i slučaj od pre nekoliko godina: sve je počelo bezazlenom porukom na "Instagramu", a završilo se tako što je jedna Beograđanka izgubila 6.000 dinara i ostala bez naloga. Ispostavilo se da su kodovi koje je prosledila korišćeni za plaćanje video-igrica preko njenog postpejd računa, a "prevaranti" su bili tinejdžeri - koji su se kasnije hvalili time na "Tik-toku". Ona nije bila jedina žrtva.

Psiholozi upozoravaju da deca ne prave jasnu razliku između stvarnog i virtuelnog morala. Zloupotrebe na internetu ne doživljavaju kao stvarnu štetu - teško im je da povežu svoj klik sa posledicom, jer žrtvu ne vide. Za njih je to često samo izazov, sadržaj koji donosi lajkove i osećaj da su "nešto postigli".

- Staviti kompjuter u dečju sobu i ostaviti ga detetu na slobodno raspolaganje, isto je što i pustiti ga samo na ulicu i prepustiti svim opasnostima koje na njoj vrebaju - smatra psihoterapeut dr Zoran Milivojević. - Mnoge opasnosti iz stvarnog života danas su se preselile na društvene mreže. Roditelji su uglavnom informatički nepismeni, ali moraju da nauče u kakvom okruženju im deca odrastaju. Deca su digitalni domoroci, odrastaju uz tehnologiju. Roditelji su digitalni došljaci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije