Dragana Matović
LJubav i pažnja i od volontera: Poslednjih godina sve više ljudi se prijavljuje da se druži sa štićenicima centra u Zvečanskoj (FOTO)
VEĆ tri godine provodim vreme sa devojčicom koja uskoro puni sedam. U početku je bilo izazovno, dok se nismo upoznale, ali s vremenom, naš odnos je postajao bliskiji. Idemo na Adu, u Knez Mihailovu, bioskop, tržne centre, muzeje. Često sama bira kuda ćemo. Imamo svoje fore, naš izmišljeni jezik, smislile smo pesmu koju pevamo svaki put dok prolazimo podzemnim prolazima. Godinama smo je dopunjavale i sad traje skoro deset minuta. Najvažnije mi je da mi veruje, i ja njoj.
16. 04. 2026. u 17:57
Doba snažne želje za konačnom slobodom: Izložba "Diplomate ruskog carstva i srpsko-turski rat 1876. godine" ispred Biblioteke grada Beograda
IZLOŽBA "DiplomateRuskog carstva i Srpsko-turski rat 1876. godine", koja će biti otvorenadanas ispred Biblioteke grada Beograda, osvetljava ulogu ruskih diplomatau vremenu kada se Srbija borila za međunarodno priznanje i nezavisnost. Kroz arhivsku građu i svedočanstva o političkim odnosima, autor prof. drAleksej Timofejev donosi priču o ulozi Rusije u presudnim godinamasrpske borbe za nezavisnost.
16. 04. 2026. u 07:00
Bogorodičin pojas donosi blagodat: Jedna od najvećih hrišćanskih relikvija, koja se čuva na Svetoj Gori, biće proneta u Spasovdanskoj litiji
BROJNE pravoslavne vernike u našoj zemlji obradovala je vest da će u Beograd 20. maja, dan uoči Spasovdana, stići jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta - pojas Presvete Bogorodice, koji se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i samo izuzetno napušta Atos.
14. 04. 2026. u 15:43
ON NIJE PREDVIĐAO BUDUĆNOST, VEĆ JU JE POSTAVLJAO: Profesor dr Dragoslav Stojiljković u novoj knjizi tumači delo naučnika Ruđera Boškovića
FIZIČAR, matematičar, astronom, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, konstruktor, arheolog, optičar, diplomata, poliglota, profesor, prevodilac i jedan od najboljih pesnika 18. veka.
27. 03. 2026. u 17:11
TUMAČA JEDVA NAĐU I ZA VENČANJE: Kako se snalaze gluvi kada nema dovoljno ovučenih za prenos poruka između njih i onih koji čuju
VENČANjE ima svoju cenu, ali za gluve ona je uvek veća. Pored takse zamatičara, neophodno je da plate uslugu tumaču. Bez toga čin stupanja u brak nije moguć. Taj uvećan račun, koji prati gotovo svaki deo života gluvih i nagluvih osoba, skoro niko, osim njih, ne evidentira.
25. 03. 2026. u 18:41
STATUS RODITELJ-NEGOVATELJ NE SME DA POTRE DRUGA PRAVA: Šta porodice sa teško bolesnom decom očekuju od novog propisa
U SRBIJI ne postojizvaničan podatak o tačnom broju roditelja koji imaju decu sa teškiminvaliditetom, dok udruženja procenjuju da ih je oko 5.000. Ne postoji nijedinstven registar dece sa smetnjama u razvoju, što otežava utvrđivanjebroja roditelja koji bi mogli da računaju na platu na osnovu statusaroditelj-negovatelj.
18. 03. 2026. u 11:00
OD VUKOVARA DO KOŠARA NA PRVOJ LINIJI:Komandantu 10. Diverzantskog odreda VRS,u centru Šekovića otkriven spomenik
SEĆANjA na ratni put Milorada Miše Pelemiša (1964-2021) i dalje su živameđu njegovim saborcima i u kraju iz kog je potekao.
16. 03. 2026. u 11:32
DŽEMPERE IZ SIROGOJNA NOSILE SU I KRALJICE: Nedavno preminula Dobrila Smiljanić , zlatiborske pletilje izvela na svetski modnu scenu
ČUVENI džemperi iz Sirogojna, po kojima je ovo malo zlatiborsko selo postalo poznato u svetu, ostalisu trajno vezani za ime Dobrile Smiljanić (1935-2026), rođene Vasiljević. Modni kreator i organizator narodne radinosti, žena koja je zlatiborskepletilje izvela na svetsku modnu scenu, preminula je u petak, a sahranjenau nedelju u selu koje je proslavila.
10. 03. 2026. u 14:46
ČAK 600 SELA NEMA NIJEDNE KRAVE: Depopulacija i starenje stanovništva u potpunosti promenili obrazac života u ruralnim područjima
SA smanjivanjem broja stanovnika u ruralnim područjima i starenjem populacije, drastično se promenio obrazac života na selu. Nekad uobičajena slika domaćice koja se ujutru vraća iz štale sa kofama svežeg mleka, sada se retko viđa, u 600 sela - nikad, jer tačno u toliko naselja nema nijedne krave?!
04. 03. 2026. u 16:00
JAPANCI TRAŽE JNA ŠAPKE I SRPSKE ŠAJKAČE: Zahvaljujući hobiju Nikole Divca, iz Pančeva, naše uniforme i vojna obeležja stigle do Tokija
KOLEKCIONAR Nikola Divac iz Pančeva nije slutio da će ga strast premastarim uniformama odvesti sve do Japana.
04. 03. 2026. u 14:27
U NAREDNE DVE GODINE ODLUKA KO JE PARTNER ZA NUKLEARKU: Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" govori za "Novosti"
OD 1989. godine, kada je uveden moratorijum na izgradnju nuklearnihelektrana, Srbija nije ozbiljno razmatrala povratak nuklearnoj energiji.
02. 03. 2026. u 14:08
OD OPERACIJA SRCA, DO MARKA KRALJEVIĆA: Kardiohirurg Duško Terzić osam godina pisao je roman o srpskom junaku (FOTO)
PISAC i kardiohirurg Duško Terzić godinama operiše na otvorenom srcu.
18. 02. 2026. u 15:51
ISUSOVA MLADOST SIJA IZ PUSTINJE: Publicista Dragan Damjanović, nekadašnji novinar "Novosti", napisao knjigu o Isusovoj mladosti
SVETI Sava je bio Srbin koji je prošao deo puta kojim su išli IsusHristos i pravedni Josif kroz Egipat. Pre nekoliko godina moj sinStefan, u to vreme student teologije, i ja odlučili smo da krenemonjegovim tragom, prateći legende i svedočanstva o boravku Svete porodice. Na svakom od 33 mesta gde je, po predanju, boravila Bogorodica sa malimIsusom, zatekli smo materijalne tragove: pećine u kojima su boravili, porušene kipove paganskih božanstava, pravoslavne hramove koje sukasnije podigli Kopti. Otkrili smo drevne običaje koje i danas čuvajubeduini i neprekinutu nit koja povezuje Srbiju sa saharskom pustinjom.
05. 01. 2026. u 11:58
GRAĐANIN SVETA NIJE ONAJ KOJI NE ZNA GDE MU JE ZAVIČAJ: Akademik prof. dr Darko Tanasković, diplomata, orijentalista govori za "Novosti"
NE može biti građanin sveta onaj koji ne zna, ili je zaboravio, gde muje zavičaj. To je ravno odricanju od majke. U našim školama se, razumljivo, uglavnom više ne čitaju dela nesrpskih jugoslovenskih pisaca, kao što smo ih mi nekada obavezno čitali. U mnogim slučajevima to baš inije prevelika šteta, ali mi je žao što naši đaci verovatno nećepročitati poučnu Cankarevu pripovetku "Zastideo se majke". Na nas jeostavila jak i trajan utisak.
03. 01. 2026. u 12:41
ZA MILEVU TRAŽE NOBELOVU NAGRADU: Sve je više glasova koji upućuju na važnost naučnog rada preve žene Alberta Ajnštajna
LjUDSKA sreća je, verujem, ipak lepša od svakog drugog uspeha. Na overeči Mileve Marić Ajnštajn (1875-1948) podsetila je Svetlana Matić, autor izložbe o prvoj srpskoj matematičarki i fizičarki, koja je posleBeograda prikazana u Beču. Izložba "150 godina od rođenja Mileve MarićAjnštajn" biće u Konzulatu Srbije u Beču narednih mesec dana.
26. 12. 2025. u 13:00
LOBANJA KNEZA ALEKSANDRA UKRADENA U BEČU: Aleksandra Bogdanović godinama na društvenim mrežama objavljuje malo poznate istorijske činjenice
PROŠLOST na ovim prostorima retko je bila mirna, ali je često bilazaboravljena. Upravo je novinarska radoznalost pre 12 godina podstaklaAleksandru Bogdanović da otvori fejsbuk-stranicu "Istorijski zabavnik" kako bi mladima približila skrajnute i malo poznate istorijske događajei ličnosti. U početku je to bio njen hobi, nešto što je radila iz ljubavi, a sada je na društvenim mrežama okupila oko 340.000 pratilaca.
09. 12. 2025. u 16:20
ESTER JE ROĐENA NA MESTU SMRTI: Izložbom obeležena 84. godišnjica formiranja logora na Starom sajmištu
RODILA sam se u logoru. Moji su bili ovde. Majka je bila u sedmom mesecu trudnoće kada me je donela na svet. Bilo je dva sata posle ponoći. Stričevi su me spasili. Imala sam samo 900 grama, stric me je stavio u kutiju za cipele napunjenu vatom i kroz ogradu je dodao drugom stricu. U logoru niko nije znao da postojim. To je moralo da se krije od Nemaca. Na Staro sajmište sam dolazila i kad nikoga nije bilo, a sad je ovde lepo, toplo i popravljeno. Kad god sam dolazila, bilo mi je teško, a ne mogu da ne dođem. Rat je najveće zlo koje čovek može da stvori. Nije bitno ko smo po nacionalnosti, bitno je da li smo ljudi.
09. 12. 2025. u 16:19
KOLUMNA DRAGANE MATOVIĆ "SO NA RANU": Deda Mraz
NIKAKO mi se nije dopao još pre više do dve decenije, kad mi je rasplakao tada dvogodišnjeg sina na novogodišnjoj dodeli paketića deci zaposlenih na B92 na kojoj je svake godine on bio Deda Mraz. Ni drugoj deci nije bio previše simpatičan, pa su i ona sa strahom prilazila po paketiće, ali ovaj moj nije hteo od njega da uzme iz ruke ništa, ni za živu glavu. Nisu pomogle ni molbe, ni obećanje da ga u paketiću čeka omiljena igračka, ni to što sam govorila dodirujući čoveka u crvenom odelu: "Vidi, sine, ne plaši se, to je čika Veran", jer tek tad je dete krenulo da vrišti.
25. 11. 2025. u 17:21
SRBIN POSTAVIO GRANICU IZMEĐU RUSIJE I KINE: U susret jubileju, 300 godina od Kjahtanskog ugovora objavljena monografija o Savi Vladislaviću
U LETO 1727. godine, grof Sava Vladislavić Raguzinski (1669-1738), stajao je na ivici tada naglorastućeg sveta, dok je njegova dvogodišnja diplomatska misija dolazila dosvog ispunjenja u pregovorima sa izaslanicima cara Jung Dženga. Tamo, između Evrope i Azije, on je iskovao Kjahtinski ugovor, prvi konačnisporazum o granici između Rusije i Kine. Taj mir traje neokrnjen već triveka.
24. 11. 2025. u 16:38
"SELE" U KRUŠEVAC STIGLA IZ KIJEVA: Profesor u penziji Jordan Stanojčić godinama otkrivao zanimljivo poreklo poznatih pesama
VAŽNE pesme na ovim prostorima kao da nisu marile za granice i nacije. Hrvatsku himnu "Lijepa naša domovino" komponovao je Srbin Josif Runjanin, a srpsku "Bože pravde" Slovenac Davorin Jenko. Retko ko zna da je Srbiniz Vojvodine Vasa Nikolić napisao crnogorsku pesmu "Još ne sviće rujnazora" dok su "Osam tamburaša s Petrovaradina" stvorili Crnogorci RatkoŠoć i Milorad Vučetin. Mnogi se iznenade i kada čuju da je ŠumadinacDragiša Nedović komponovao bosansku pesmu "U lijepom starom graduVišegradu" i dalmatinsku "Kad si bila, mala Mare". Autor austrijskehimne je unuk našeg pesnika Petra Preradovića.
18. 11. 2025. u 16:17
POSLE 82 GODINE TRAŽE SUSPENZIJU ODLUKA AVNOJ-a: Predložen zakon o poništavanju "revolucionarne otmice države"
U SKUPŠTINU Srbije stigao je predlog zakona kojim bi se formalno i pravno poništileodluke donete pre osamdeset dve godine, na Drugom zasedanju AVNOJ-a uJajcu 1943. godine!
05. 11. 2025. u 09:00
DOBRA U VELIKOM RATU OSTAVILI BEZ BELEGA: Troknjižjem "Nezaboravljene" prof. dr Siniša Pavlović vraća deo nacionalnog duga
MAKAR jedna medicinska škola uBeogradu morala bi da nosi ime doktorke Ketrin Makfejl, koja je ovdeosnovala i otvorila prvu školu za medicinske sestre. Nije nikadapredloženo ni da njeno ime nosi neka od dečjih bolnica, iako je upravoona formirala i otvorila prvu bolnicu za decu u Beogradu, i prvo odeljenjeza negu prevremeno rođenih beba. Ukoliko je takvih inicijativa i bilo, anisu realizovane, bojim se da to ne menja suštinu.
01. 11. 2025. u 18:13
NA KRIMU POSTALI PLANINARI I MORNARI: Na obali Crnog mora, u najvećem međunarodnom dečjem kampu na svetu, boravilo devetoro đaka iz Srbije
DECA iz Srbije, njih devetoro - Jelena Tošković (10), Ana Ristić (11), Aljina Đokić (13), Momčilo Zogović (14), Smiljka Janković (15), JelenaAndrić (15), Milan Ostojić (15), Irina Perović (16) i Barbara Uremović (16) provela su tri nedelje u "Arteku", najvećem međunarodnom dečjemkampu na svetu, smeštenom na crnomorskoj obali Krima. Mali genijalci, koji su snimili dokumentarni film o učešću Crvene armije u oslobođenjuBeograda pre 80 godina, u ovu svojevrsnu dečju državu stigli su kaoučenici koji vole ruski jezik i dobitnici su prve nagrade zadokumentarac, a u Beograd su se vratili kao deo novih porodica: mornarske, planinarske, umetničke, artekovske.
08. 10. 2025. u 06:27
U DEČJOJ SOBI OSTAJU DO 32: Zašto mladi u našoj zemlji kasnije nego u većini država EU napuštaju roditeljski dom
MLADI u Srbiji iseljavaju se iz svoji dečjih soba tek oko 32. godine, ili - gotovo punih šest godina kasnije nego mladići i devojke u zemljamaEvropske Unije.
07. 10. 2025. u 16:30
