LOBANJA KNEZA ALEKSANDRA UKRADENA U BEČU: Aleksandra Bogdanović godinama na društvenim mrežama objavljuje malo poznate istorijske činjenice

PROŠLOST na ovim prostorima retko je bila mirna, ali je često bilazaboravljena. Upravo je novinarska radoznalost pre 12 godina podstaklaAleksandru Bogdanović da otvori fejsbuk-stranicu "Istorijski zabavnik" kako bi mladima približila skrajnute i malo poznate istorijske događajei ličnosti. U početku je to bio njen hobi, nešto što je radila iz ljubavi, a sada je na društvenim mrežama okupila oko 340.000 pratilaca.

Foto: Vikipedija

- Želela sam da pokažem da istorija ne mora da bude ni dosadna ni suvoparna, kakvom je ponekad predstavljaju, i da iz nje i te kako može i mora da se uči - kaže nam Bogdanovićeva, koja je svoje pero izoštrila u Smederevu. - Htela sam da neke ličnosti i događaje sačuvam od zaborava i ponovo ih stavim u žižu interesovanja javnosti i da se o njima ponovo govori. Nisam istoričarka, već novinarka, pišem priče da bih ljudima približila istoriju, a ako im se neka tema ili ličnost svide, onda mogu da nastave istraživanje u stručnoj literaturi.

Aleksandra, uslovno rečeno, najstariju publiku ima na "Fejsbuku", pa na "Instagramu", dok su najmlađi na "Tik-toku". Kako se već više od decenije bavi istraživanjem prošlosti, upoznala je mnogo istoričara.

- Često mi oni predlože temu ili kažu da misle da bi neka ličnost ili događaj bili interesantni za moj sajt - kaže ona. - Dešava se i da čitaoci pišu i predlažu teme, naročito lokalne priče. Ponekad, dok istražujem jednu temu, pronađem još nekoliko priča. Naročito je korisna stara štampa, jer u njoj često može da se nađe odličan materijal. Trudim se da pratim i strane portale koji se bave istorijom i da prevodim tekstove za koje procenim da bi zanimali naše ljude.

Kao posebno zanimljivu priču do koje je došla, Aleksandra izdvaja "Prokletnike sa Azinare".

- Kod nas je taj događaj malo poznat, jer se domaći istoričari skoro uopšte nisu bavili tom temom - priča nam. - Srpska vojska je zarobila austrougarske vojnike u prvoj godini Prvog svetskog rata. Oni su sa njom prošli Albansku golgotu, a potom su predati Italijanima. Završili su u logoru na Azinari, malom ostrvu kraj Sardinije gde su prošli pakao! Kao da golgota nije bila dovoljna, tamo ih je sačekao novi horor, bilo je veoma malo hrane i vode, bolesti su harale. Retko ko od tih ljudi je dočekao kraj rata.

Foto:Wikipedia

Tokom godina Aleksandra je napisala mnogo priča.

- Prošle godine veoma "viralna" je bila priča o grobovima Teslinih roditelja. Bila sam na proputovanju kroz Hrvatsku i svratila na groblje u Gospiću da snimim grobove Milutina i Đuke Tesle. Taj rils je samo na "Instagramu" imao više od 1,7 miliona pregleda.

Aleksandra kaže da se najduže "mučila" dok je istraživala kako je došlo do toga da u Srbiji država računa vreme po jednom, a Crkva po drugom kalendaru i zašto nikada nije prihvaćen Milankovićev kalendar, iako ga je čuveni naučnik pravio upravo za nas.

- Nije mi bilo jasno zašto nismo prihvatili kalendar Milutina Milankovića koji je do danas ostao matematički najtačniji način izračunavanja vremena - kaže ona. - Priča me nije mučila zbog istorije, poznato je šta se, kako i kada dogodilo, već zbog matematike koja se krila iza tog problema. Odgovor na pitanje "kako se računa vreme" zapravo je jako komplikovan, a želela sam da temu prvo potpuno razumem, da bih bila sigurna da mogu da je čitaocima predstavim na što razumljiviji način.

FOTO: Privatna arhiva

Aleksandra nam priča da joj se nekoliko puta desilo da je pozovu potomci istorijskih ličnosti o kojima je pisala, posle objavljene priče. Dešavalo se, takođe, da joj se jave čitaoci sa novim podacima ili porodičnim svedočanstvom.

- Pošto sam objavila fotografiju Dragoljuba Jeličića, dečaka-borca iz Prvog svetskog rata, javio se njegov praunuk Matija Vujović da dopuni priču i pošalje fotografije iz porodičnih arhiva koje sam onda mogla ekskluzivno da objavim - govori ona. - Nedavno smo otkrili identitet vojnika sa stare fotografije koja je bila izgubljena. Zahvaljujući rođaci koja je prepoznala čoveka na njoj, uspeli smo da je vratimo vlasnicima.

Aleksandra kaže da je posebno interesuju priče o kojima se nije dovoljno govorilo, pa su vremenom zaboravljene.

- Takva je priča o francuskoj upravi u Boki kotorskoj - kaže Bogdanovićeva. - Zaboravljeni su i "srpski Herioteri", odnosno dečaci koji su tokom Prvog svetskog rata upućeni na oporavak u Škotsku gde su naučili da igraju ragbi. Ili priče o "sedmoj republici Jugoslavije": selu Buljkes u Bačkoj u kome je od 1945. do 1949. postojala "grčka republika", teritorija naseljena grčkim izbeglicama kojima je Jugoslavija dala apsolutnu autonomiju: jezik, policiju, školu, novine. Oni su funkcionisali kao "država u državi". Iako selo i danas postoji, zove se Maglić, u njemu više nema Grka, a priča je iz nekog razloga potpuno zaboravljena.

Foto arhiva

Aleksandra nas pita da li smo znali da je knezu Aleksandru Karađorđeviću neko iz groba ukrao lobanju?!

- To se desilo krajem 1911. dok je bio sahranjen na groblju u Beču. Da stvar bude još čudnija, glava se posle nekog vremena pojavila, a slučaj nikada nije rasvetljen. Čitava priča zvuči nadrealno, ali se zaista dogodila! Kada sam je čula nisam mogla da verujem, ali potvrdu sam pronašla u staroj štampi koja je detaljno u ono vreme pisala o slučaju.

Foto: Jutjub printskrin/Čačkalica

Prvi Srbin nabijen na kolac

 

ALEKSANDRA je ispričala priču o Nikoli Skobaljiću, srpskom vlastelinu iz 15. veka koja i danas živi i u istoriji i u legendama leskovačkog kraja.

- U ovom gradu će vam ispričati da ga je rodila devojka iz obližnjeg sela, a da je začet tako što je jela živu ribu - skobalja. Reči će još da je bio toliko mudar i hrabar da ga Turci ne bi porazili da ga nije izdala kuma, a da se kad je uhvaćen na svom konju vinuo u nebesa i legendu. Istorijske činjenice su drugačije. On je bio poslednji vladar Dubočice pre konačnog pada pod tursku vlast. Njegova tvrđava bila je Zelen grad kod Vučja. Skobeljić se uprkos naredbama despota Đurđa Brankovića nije predao Turcima, pružao je otpor turskoj vojsci sve dok nije uhvaćen. Nabijen je na kolac i tako ostao upamćen kao prvi Srbin, poznat imenom i prezimenom, osuđen na tu kaznu.

Foto - dokumentacija "Borbe"

Mnogo je ljudi o kojima je Aleksandra poželela da napiše knjigu.

- Jedna od mojih omiljenih ličnosti je Draga Ljočić, prva srpska doktorka koja se, osim što je pomerala granice u medicini, čitavog života borila protiv mizoginije i za pravo žena da rade u javnoj službi. Ili Radoslav Grujić, prota i "srpski Indijana Džouns", čovek koji je pronašao zemne ostatke cara Dušana i za vreme Drugog svetskog rata od ustaša spasavao srpsko crkveno blago sa Fruške gore. Oni ne samo da bi mogli da dobiju knjige, nego i filmove ili serije za koje verujem da bi ih ljudi gledali bez daha. Toliko su njihovi životi bili zanimljivi i uzbudljivi.

Aleksandra je za svoj rad više puta nagrađivana, čak je od IKOM Srbija, nacionalnog ogranka Međunarodnog saveta muzeja (najprestižnije muzejske organizacije u svetu) dobila zahvalnicu za izuzetan doprinos informisanju javnosti i afirmacije muzejske delatnosti, razvoju svesti o značaju i vrednosti kulturne baštine.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

ESTER JE ROĐENA NA MESTU SMRTI: Izložbom obeležena 84. godišnjica formiranja logora na Starom sajmištu

09. 12. 2025. u 16:19

Reportaže

0 0

DUNAV BEZBEDNIJI ZA PTICE TOKOM SEOBE: Niz zaštitnih mera sa ciljem da se spreči stradanje ptica na dalekovodima

08. 12. 2025. u 18:20

Reportaže

0 0

NADI SU DOBRI LjUDI JEDINA NADA: Devetomesečnoj Nadi Stanković iz Boljara kod Vlasotinca potrebna je pomoć da pobedi bolest

08. 12. 2025. u 12:15

Reportaže

0 1

IMA NEKOJ KOJ ĆE GI RAZUME: Milena Šović, iz Niša, pokrenula prvi portal u Srbiji na prizrensko-timočkom dijalektu

08. 12. 2025. u 12:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije