Reportaže

DIVLJI ZAPAD U PITOMOM VRŠCU: Legendarni Bufalo Bil 1906. svojim cirkusom podigao banatsku prašinu i doneo duh nepoznatog sveta

Jelena Baljak

26. 05. 2026. u 21:05

NAJSPEKTAKULARNIJI događaj u istoriji Vršca zbio se u leto 1906. godine, kada je u tu mirnu banatsku varošicu, u sklopu velike evropske turneje, došao čuveni cirkus "Divlji zapad Bufala Bila". Trupa tog slavnog jahača "Poni ekspresa" i profesionalnog lovca na bizone podigla je nezapamćenu prašinu, jer je među vršačku gospodu donela duh njima do tada nepoznatog i čudnog sveta. Omogućio im je da prvi put uživo vide Indijance, kao i da posmatraju njihove realistične borbe sa kaubojima, o kojima do tada gotovo ništa nisu znali.

ДИВЉИ ЗАПАД У ПИТОМОМ ВРШЦУ: Легендарни Буфало Бил 1906. својим циркусом подигао банатску прашину и донео дух непознатог светa

Vilijam Frederik Kodi, poznatiji kao Bufalo Bil, u Vršac je stigao pre nego što je postao svetski poznati strip junak i akter vestern filmova. Njegov sjajni marketinški tim se, međutim, potrudio da stanovnici svih 155 evropskih gradova, u kojima su te 1906. gostovali, na vreme saznaju sve o njegovim podvizima i borbama sa Indijancima, kako bi sa razumevanjem mogli da prate cirkuske tačke. Tako je i vršačka lokalna štampa, mesec dana pre zakazana dva nastupa, u feljtonima pisala o njemu, a publici je dodatno skrenuta pažnja da će se tokom izvođenja surovih scena borbi koristiti pravi revolveri, vinčesterke, koltovi, lukovi i strele. To je kod njih raspirilo znatiželju, pa su se tiskali u redovima za kupovinu karata, iako je i najjeftinija ulaznica bila skupa za prosečnog građanina.

- Cirkuski konvoj sa čak 59 vagona, u kojima je bilo oko 800 ljudi i 500 konja, stigao je na železničku stanicu u Vršcu 8. jula u ranim jutarnjim satima. Bilo je predviđeno da se arena namontira na drugom kraju grada, na Vašarištu, kod današnjeg Gradskog jezera, pa je Bufalo Bil sa svojom brojnom povorkom morao da prođe kroz današnju Ulicu Drugog oktobra, Dvorsku i Bulevar Miloša Obilića, kako bi stigao na odredište. Taj defile, u kom su najveću pažnju izazvali Indijanci sa dugim kosama i perjanicama na glavi, bio je dodatni, besplatni spektakl. Građani su čitavom trasom napravili špalir, da bi ih pozdravili, a policija je morala da pravi red - objašnjava, za "Novosti", Tamaš Fodor iz vršačkog udruženja "Feliks Mileker".

Iskusna Kodijeva ekipa je za samo nekoliko sati na Vašarištu montirala visoku arenu sa natkrivenim gledalištem, koja je mogla da primi čak 7.500 ljudi. Istog dana usledila su dva identična šoua, koja su kod muškaraca izazvala divljenje, a kod dece i žena strah i suze.

- Glavna tačka bila je prikaz bitke kod Litl Big Horna, u kojoj su Indijanci naneli najteži poraz američkoj vojsci i ubili čuvenog generala Kastera. Potom je bio prikazan napad "crvenokožaca" na poštansku kočiju kod Dedvuda, koju je Bufalo Bil sa svojim kaubojima uspešno odbranio. "Vinčesterke" i "koltovi" pucali su tada bez prestanka, a banatska prašina dizala se pod kopitima besnih ponija - navodi Fodor, uz napomenu da se tek mnogo godina kasnije sve to moglo videti i na bioskopskim platnima.

Čovek pun suprotnosti

VILIJEM F. Kodi bio je čovek pun suprotnosti. Kao profesionalni lovac na bizone, ubio je oko 4.000 tih životinja, ali je na vreme shvatio da im preti istrebljenje, pa je među prvima osnovao jedno krdo za očuvanje vrste. Bio je i veliki borac protiv Indijanaca, za šta je dobio najviše odlikovanje američke vojske - Medalju časti. Skinuo je čak i skalp čejenskom poglavici Žuta Kosa, a onda je postao borac za njihova prava i njihov veliki prijatelj, naročito poglavice Bika Koji Sedi. Sa povim cirkusom proputovao je celu Ameriku i Evropu, zaradio slavu i silne pare, a tek posle smrti otelotvoren je u stripu i na filmskom platnu kao nepobedivi junak Divljeg zapada.

Posebno je, kažu, bio atraktivan prikaz napada Indijanaca na voz usred prerije, u pokušaju da spreče prodor belih doseljenika u njihove predele. Ta je scena po žestini borbe nadmašila prethodne dve, a publika je navodno sve vreme saginjala glavu, plašeći se da ih ne zakači neki metak ili strela. Ipak, najviše pažnje izazvala je tačka samog Bufala Bila, koji je u tom trenutku imao 60 godina, dugu sedu kosu i bradu. On je izjahao pred puno gledalište u prepoznatljivoj kožnoj jakni sa resama i, uprkos godinama, uspešno demonstrirao streljačku preciznost, pucajući u pokretne i udaljene mete.

- Iako se cirkus zvao po Divljem papadu, on je bio mnogo više od toga, jer je okupljao artiste iz celog sveta. Svoje umeće pred vršačkom publikom prikazali su i meksički vakerosi, argentinski gaučosi, Kozaci, veterani SAD i Japana, arapski jahači - dodaje sagovornik "Novosti".

Kako se koja tačka završavala, tako su učesnici pakovali svoje stvari i životinje u voz, pa je ekspedicija iste večeri bila spremna za odlazak u sledeći grad, tj. u Temišvar, u kom su gostovali već sledećeg dana. Time je bila završena kratka turneja po Banatu, u sklopu koje su obišli Kikindu, Zrenjanin i Pančevo.

Prema nekim izvorima, tada nisu otišli u Srbiju, zbog carinskog rata koji je tadašnja kraljevina vodila sa Austrougarskom, čiji je Vojvodina bila deo. Zato su mnogi Beograđani došli baš u Vršac da pogledaju ovaj spektakl, o kom se decenijama kasnije pričalo i koji je zauvek promenio mišljenje Banaćana o Indijancima, za koje su, zbog novinskih natpisa, pogrešno mislili da su divljaci.