Reportaže

Znanjem i šarmom osvajala i tragače: Šapčanka Ružica Berić (82), najstarija je učesnica kvizova u Srbiji

Dragana Matović

02. 05. 2026. u 20:00

RUŽICU Berić, osamdeset druga godina nije odvojila od takmičarskog duha i pitanja na koja treba odgovoriti u nekoliko sekundi.

Знањем и шармом освајала и трагаче: Шапчанка Ружица Берић (82), најстарија је учесница квизова у Србији

Jugoslav Radojević/"Glas Podrinja"

Penzionisana Šapčanka, magistar tehničkih nauka, najstariji je učesnik kvizova u Srbiji. Simpatije javnosti je stekla učešćem u kvizu "Potera", u kome je učestvovala čak tri puta. Znanjem i šarmom osvajala je i tragače, ne plašeći se trik pitanja.

U svet televizijskih takmičenja ušla je, kako priča, gotovo slučajno. Za kviz "Visoki napon" prijavila ju je tada student Aleksandra Pavlović, ćerka njene dugogodišnje prijateljice. Nadmetala se i u "Najslabijoj karici", a onda je došla "Potera".

- Oduvek sam volela kvizove - kaže Ružica za "Večernje novosti". - Imam znanja iz istorije, geografije, hemije koja je moja struka. Uvek sam se nadmetala sa mlađima od sebe, što je bila olakšavajuća okolnost. Novac mi nikad nije bio cilj, ali svaki put mi je bilo žao zbog drugih učesnika kada ne bismo pobedili. Prvi put sam bila u "Poteri" 2015, tada smo svo četvoro ušli u poslednji krug, a onda sam se takmičila u vreme korone 2020. Poslednji put sam bila u ovom kvizu na Bogojavljenje ove godine. Žao mi je što nismo pobedili, ali prva pitanja nismo znali uopšte. Tako nam se zalomilo. Učešće u kvizu doživljavam kao proveru znanja, ali često budu pitanja iz ovog savremenog vremena, koje slabije poznajem: iz sporta, filma, strane muzike.

Foto: Printscreen

 

Ružica je u penziji 25 godina i dan ne može da zamisli bez knjiga.

- Zavolela sam ih još kao dete - kaže ona. - Dobijala sam ih za odličan uspeh, a rasla sam uz očevu veliku biblioteku. Stalno sam čitala. Pročitala sam 3.500 knjiga čijih se naslova sećam. Mislim da ih toliko i imam u svojoj biblioteci. Fjodor Dostojevski je veliki pisac, ali je za mene Lav Tolstoj najveći. Od Francuza volim Viktora Igoa, a od Nemaca Tomasa Mana. Volim savremene pisce, najviše irske.

Priča nam Ružica i da je oko 700 knjiga dobila na poklon, a da i danas čuva Krležine knjige koje je kupio njen otac, inače nekada poznati advokat iz Bogatića.

- Pokojana sestra moje babe i njen muž kupovali su prva izdanja Srpske književne zadruge - kaže Ružica. - Te knjige imaju posebno mesto u mojoj biblioteci. Od savremenih pisaca omiljeni mi je Fredrik Bakman. Upravo čitam njegovu poslednju knjigu "Slika s morem" koju sam dobila za slavu. Crpim energiju u čitanju religijskih knjiga, pročitala sam sve što je napisao vladika Nikolaj Velimirović.

Ružica govori ruski, engleski i francuski jezik, koji je učila od osnovne škole.

- Francuski sam usavršila dok sam radila u "Zorki". U moje vreme mnogo smo sarađivali sa proizvođačima aditiva iz Belgije i Francuske - priča Ružica. - Tada sam morala da polažem dva strana jezika i još deset ispita, pa tek onda da branim magistarski. Bilo je teško sve to uz posao uraditi.

Dragana Dimitrijević/"GlasPodrinja"

ž

Ružica je stigla i da putuje.

- U Rusiju sam išla šezdesetih, o svom trošku, dok je još bio Sovjetski Savez. Išli smo i u Ukrajinu. Vozom smo putovali tri dana od Kijeva do Moskve. Bili smo u Lenjigradu. Doživeli smo pravu rusku zimu. Putovala sam još samo u Italiju, a službeno sam bila u Nemačkoj, Češkoj, Rumuniji i Poljskoj. Maštala sam da obiđem celu Južnu Ameriku, Brazil i Argentinu posebno. Mogla sam da platim takvo putovanje, ali zbog niskog pritiska nisam smela da se usudim da dugo letim avionom.

Priča nam i o svom dedi po majci Novaku Tomiću koji je bio poznati industrijalac u Valjevu.

- Umro je 1915. kad je bila epidemija tifusa, kad i Nadežda Petrović - kaže ona. - Mama je imala dve godine kada je postala siroče. Deda je bio veliki donator u vreme Prvog svetskog rata. Mnogo godina posle njegove smrti mama je dobila zahvalnicu za njegovo dobročinstvo. Nju s ponosom čuvamo.

Foto: Printscreen

 

"Kako smo mi uopšte preživeli?"

BAKA Ružica nema mobilni telefon, a ko hoće da je pozove može da je dobije samo na fiksni. Internet je ne zanima.

- Ne treba mi ni jedno, ni drugo - kaže nam. - Želim da sačuvam vid. Radila sam sa opasnim materijama, DDT-jem, arsenom i ko zna čim još. Svašta sam tih godina udisala. Dobro je da sam doživela ove godine. I moje kolege koje su radile sa otrovima su dugovečne, ne znam kako. Skoro me je jedan od njih, koji je čak šest godina stariji od mene, pitao: "Ružo, kako smo mi uopšte preživeli?"

Dragana Dimitrijević/"GlasPodrinja"

 

Stan u kome Ružica živi sa sestrom Ljubicom prepun je uspomena, umetničkih dela, porcelana.

- Imamo mnogo porcelana - kaže Ružica. - Nešto smo same kupovale, a najviše smo nasledile od babine sestre iz Beograda, mame i ujne. Među najstarijim primercima je servis s početka 20. veka koji je baba Marija dobila povodom udaje, a od sestre od tetke smo dobili amblem Berlina iz 1963. godine.

Najdraža uspomena joj je, ipak, Tolstojeva bista u mermeru koju je kupila u jednoj ruskoj antikvarnici za dve rublje, čija je vrednost u to vreme bila oko dva dolara.

- Rusi su u to vreme bili mnogo siromašni. Sećam se da mi je sobarica u hotelu tražila džemper da mi plati. Tri srebrna čajnika kupila sam u hotelskoj gostionici "Evropejska", koštala su 25 dolara. Nisam smela ništa više da kupujem, pošto nam je te 1969. bilo dozvoljeno da iz zemlje iznesemo samo 32 dolara.

Na kraju našeg druženja Ružica kaže da će se za kviz prijaviti i iduće godine.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Štekare! Sandra Afrika žestoko o fudbalerima - Ni 50 evra da izvade za pesmu

Štekare! Sandra Afrika žestoko o fudbalerima - "Ni 50 evra da izvade za pesmu"