ANJU I MIHAJLA U DALMACIJU VRATIO ZOV PREDAKA: Sa sinom Momčilom od devet meseci u Bezbradicama kod Kistanja grade budućnost

IZMEĐU upekle zvezde na nebu bez oblačka i vrele dalmatinske zemlje oko Kistanja čuje se jedino neprekidna pesma hora zrikavaca i niže se magični mozaik sela bukovičkog krša sa kućama od stamenog kamena, sa baštama "otetim" od ovog "gospodara", poneki vinograd, nar, masline, stasite košćele što prizivaju i grle svojom hladovinom...

Foto: Igor Marinković

Baš u takvom okruženju u zaseku Bezbradice, daleko od svake buke i vreve, porodično gnezdo svili su Anja (26) i Mihajlo (26) Bezbradica. U mestu gde više od tri decenije gotovo da nema mladih, a i starijih je sve manje, ukupno od 30 do 40 stalnih stanovnika, njih dvoje grade život, po svemu nesvakidašnji. Na pragu svog doma dočekali su nas sa devetomesečnim sinom Momčilom, milim dečačićem koji je drugo dete rođeno u Bezbradicama posle rata, a prvo posle ravno četvrt veka. Budućnost koju mlada žena iz Pančeva, i momak rođen i odrastao u Beogradu, stvaraju, zapravo je započela u prošlosti, decenijam i vekovima ranije. Sutra koje grade, zahtevalo je potpuni obrt u njihovim životima i prelazak na uzgoj magaraca i uskoro, kako planiraju, kokošaka.

MOMČILO IMA SVOG JABUČILA

Foto: Igor Marinković

HTELI smo oboje da nam se sin zove Vid, ali vremenom smo uvideli da je sada često. Hteli smo da bude starinsko, a moj dever nam je onako usput "provukao" - Momčilo. Složili smo se da je zaboravljeno, ali prelepo ime, povezano sa srednjim vekom, sa istorijom. Na dan našeg venčanja koje je bilo ovde u dvorištu, opulila nam se magarica. Pošto je opulila muško, a ja sam znala da nosim Momčila, odlučili smo da pule nazovemo Jabučilo (na slici gore). Tako da naš Momčilo ima svog Jabučila, kao u epskoj pesmi "Ženidba kralja Vukašina". Istina nije krilat i nije konj, ali i konja ćemo, nadam se, imati - kaže Anja. 

- Doveo nas je zov predaka - uz čaroban osmah priča nam Anja, dok budno prati Momčilove "istraživačke šetnje" po prostranom dvorištu. - Moj deda po majci Dušan Mažibrada rođen je u Kistanjama. Pedesetih godina prošlog veka otišao je za Beograd, pa se moja mama rodila u Srbiji. Ona je u detinjstvu dolazila kod svojih babe i prababe, čuvala ovce, ali kasnije su se veze sa Dalmacijom izgubile. Rodila sam se 2000. i niko me nikada nije doveo ovde, ali eto poželela sam da dođem, da vidim gde mi je deda rođen, jer osećam snažnu povezanost sa Kistanjama i Dalmacijom.

Foto: Igor Marinković

Bila je Anja u finišu studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i razmišljala o temi za završni rad. Nameravala je da to bude srpska lavra Studenica, ali setila se arhitekture manastira Krka. Mentor se složio i došla je u dalmatinsku zadužbinu Jelene, sestre cara Dušana, na terensko istraživanje, da vidi i da fotografiše, jer je po struci i fotograf, aktivan i sada i pored svih obaveza.

- Dobila sam blagoslov da budem u konaku, literaturu, stare fotografije kao i sav materijal potreban za pisanje rada - nastavlja Anja. - Tu sam upoznala Mihajla koji je tada radio u manastiru. Ostali smo u kontaktu. Dopisivali smo se oko mesec dana, potom je on došao u Srbiju i započeli smo vezu. Nekako je sve to bilo po Božjoj promisli. Bili smo dugo u vezi na daljinu što nije bilo lako. Te godine sam diplomirala, upisala master i počela da radim u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu. Bilo mi je važno da zadržim posao jer je bio u struci, što se teško pronalazi. Radila sam i kao istoričar umetnosti i kao fotograf, bila sam na dve strane uspešna i bilo mi je žao da to sve napustim, dođem u Bezbradice i započnem potpuno novi život. Ali, 2025, sve se "izokrenulo". Prestala sam da radim u Zavodu i saznala da sam trudna.

Mihajlo veli da je otkad su započeli vezu, gledao da što više vremena provodi u Pančevu.

- Maltene, po celu zimu bio sam kod Anje i tamo sam počeo da radim montaže, koje sada radim i ovde. Mnogo smo razgovarali i zaključili da moramo da prelomimo. Odlučili smo da živimo u Bezbradicama - "upoznaje" nas Mihajlo sa detaljima i u čašice nam sipa svoju, priznajemo vrhunsku lozu. - Rođen sam 2000. u Zemunu. Moj otac je izbegao u "Oluji" sa porodicom, 1995, a majka mi je rođena na Novom Beogradu. Tamo sam bio do 2021. Odmalena sam dolazio u Bezbradice jer su mi se prababa i pradeda ubrzo posle rata vratili. Obe kuće su bile zapaljene i oni su živeli u kućici pored, od naše komšinice, a naše su obnovili kroz posleratne zahteve za obnovu. I moj deda i čitava porodica su se mnogo založili da se obnove. I, evo mi danas uživamo u životu u tim kućama. Baba po ocu preminula je 2012, deda i dalje živi u Beogradu i dolazi često, a i mi idemo tamo.

Temelje za ono što dvoje predivnih mladih Bezbradica danas grade, postavio je, možda i ne sluteći, Mihajlov otac.

- Tata je patio za ovim svojim zavičajem i vratio se 2014. u Bezbradice. Znate, čitavoj njegovoj generaciji je mladost prekinuta svim tim teškim dešavanjima - svega je svestan Mihajlo. - Prababa i prađed su oduvek imali koze, ovce i konja radnog. Kasnije su gajili samo ovce i kad smo došli mama, brat i ja, otac je započeo da gaji i magarce. Kad je tata preminuo prodali smo ovce, jer mi je bilo teško da budem zaposlen i da vodim računa i o njima i o magarcima budući da imaju različite potrebe i "navike". Ostavili smo samo magarce.

Sada imaju i dvadesetak koka i planiraju da se posvete njihovom slobodnom uzgoju.

Foto: Фото: Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Dobićemo i donaciju od Humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" - dodaje Anja. - Rekli su da će nam dati sredstva za neki projekat, a da ga mi osmislimo, pa smo se opredelili za slobodni uzgoj kokošaka. Livadu od 500 do 600 kvadrata ogradićemo visokom žicom, gore mrežom da jastrebovi ne bi nosili koke i tu ćemo da držimo oko 150 kokošaka. Magarci naravno ostaju, sada ih sa pulićima imamo 12. Muzemo mleko magarica i prodajemo, a svako grlo koje muzemo daje oko tri deci dnevno. To, međutim, nije proizvod kao jaja da se prodaje svakodnevno. Nije magareće mleko lako plasirati i prodati.

Sa neodoljivim Momčilom, dečačićem jedrih obraza i radoznalog pogleda, prošetali su nas i kroz svoje dvorište. Divili smo se starim kućama kojima je patina samo dodala lepotu, "kuli" - kući na sprat u kojoj su Mihajlovi preci rođeni, pričali o nenadmašnom umeću starih graditelja... Odveli su nas i u svoju baštu. Rajsku, moglo bi se reći. A, u njoj povrće, lekovito bilje... Matičnjak, menta, žalfija, u proleće i ljubičica od koje pripremaju sok... Gusterna koju planiraju da osposobe... Vredni su, biće i to gotovo.

Pažljivo bračni par Bezbradica planira budućnost. Rade, kažu, na tome da imaju što veći profit od seoskog života.

- Nije to lako, niti je bajka, niti je lagodan život, ali mi uživamo. Našli smo meru. Ovde smo se i mi pronašli, osećamo se lepo. Ne bismo stvarali porodicu da ne vidimo budućnost ovde u Bezbradicama, sve nam je na dohvat ruke, a opet imamo svoj mir i komad svoje zemlje - zajedničko je mišljenje Anje i Mihajla. 

Preporučujemo

Region

0 0

SKANDAL U HRVATSKOJ: "Naši vojnici neće spavati na srpskim dušecima"

25. 07. 2026. u 17:59

Reportaže

0 15

NEKAD SU NAM BILE PUNE KUĆE, A SADA JEDVA SRETNEŠ ČOVEKA: U Rujevcu na Baniji, sa Srbima koji opstaju i stvaraju uprkos svim izazovima

25. 07. 2026. u 15:19

Region

0 2

PRETE MU SMRĆU ZBOG DUBROVNIKA: Gradonačelnik Mato Franković na meti crnogorske mafije

25. 07. 2026. u 07:00

Crna Gora

0 6

PODGORICI NOVI "ŠAMAR": Hrvatska podsetila Crnu Goru šta sve još mora da uradi da bi zakoračila u EU

24. 07. 2026. u 06:15

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije