GRAĐANIN SVETA NIJE ONAJ KOJI NE ZNA GDE MU JE ZAVIČAJ: Akademik prof. dr Darko Tanasković, diplomata, orijentalista govori za "Novosti"

NE može biti građanin sveta onaj koji ne zna, ili je zaboravio, gde muje zavičaj. To je ravno odricanju od majke. U našim školama se, razumljivo, uglavnom više ne čitaju dela nesrpskih jugoslovenskih pisaca, kao što smo ih mi nekada obavezno čitali. U mnogim slučajevima to baš inije prevelika šteta, ali mi je žao što naši đaci verovatno nećepročitati poučnu Cankarevu pripovetku "Zastideo se majke". Na nas jeostavila jak i trajan utisak.

Foto: Nebojša Babić

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže orijentalista, diplomata, profesor dr Darko Tanasković, član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, koji je nedavno u Rimu predstavio knjigu "Religija u društvu, kulturi i politici", u izdanju "Duhovne reči". U uvodu ovog dela srpski patrijarh Porfirije piše "da je vreme u kome živimo, kao nijedno do sada dovelo do radikalnog preispitivanja identiteta kako pojedinaca, tako i naroda, a Tanaskovićevi tekstovi o Milanskom ediktu, nasleđu Svetog Save, rimokatolicizmu, međureligijskim, ekumenskim odnosima, zaštiti srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji daju odgovor upravo na takvo vreme".

- Nadam se da sam svojim tekstovima različite uže tematske usredsređenosti, nastajalim kroz nekoliko decenija, bar donekle uspeo u onome što mi je uvek bila pokretačka ideja, da ukažem na to da između svesti o identitetskoj samosvojnosti i pune pripadnosti svetskoj zajednici naroda i država ne samo da nema načelne protivrečnosti, već naprotiv, da su, ako se ispravno shvate i žive, ta dva pripadanja komplementarna i pozitivno međuzavisna. To važi za sve narode, pa i za naš srpski - kaže Tanasković.

Foto: Nebojša Babić

o Jedno veće poglavlje u knjizi posvećeno je Svetom Savi i Srbima. Da li je Sveti Sava kao naš identitetski temelj poljuljan u 21. veku?

- Ono što nazivate našim "identitetskim temeljom" u celini je tokom druge polovine 20. veka relativizovano i uzdrmano, a ono što se danas dešava samo je nastavak toga procesa, iako mislim da nisam optimista bez pokrića, ukoliko primetim da u poslednje vreme ima i ohrabrujućih naznaka obnavljanja svesti o tim temeljima i vraćanja našim duhovnim, kulturnim i moralnim ishodištima. Još uvek pomalo nesistematski i haotično, uz jake otpore, ali su neki pomaci vidljivi, pa čak i materijalizovani. Važno je da se u tom vraćanju korenima izbegnu ona isključivost, grubost i vulgarnost, svojstvene njihovim ništiteljima. Svetosavski obrazac dragocen je, istorijski realizovan, a ne neki apstraktan model čoveka koji je istovremeno pravoslavni Srbin, svetski čovek i stvaralac u svome vremenu. Zato je uvek smetao onima koji ne žele da vide takvog Srbina, od Sinan-paše sve do pojedinih ostrašćenih, zaslepljenih savremenih autošovinista i nabeđenih "mondijalista".

o Koliko su se verske vrednosti očuvale u drugim delovima sveta, religijama?

- Nezahvalno je uopštavati, ali mislim da nije pogrešno konstatovati da je u (post)hrišćanskom svetu ponašanje ljudi u skladu sa tradicionalnim sistemom verskih vrednosti, odnosno moralnih načela koje propisuju religijska učenja, manje zastupljeno nego, recimo, kod muslimana ili budista. Za to ima više međusobno povezanih razloga, u čiju se analizu nije moguće upuštati u jednom ovakvom razgovoru.

o Koliko je globalizam izazov za verujuće ljude, a koliko za institucije vere?

- Globalizam je svakako veliko iskušenje za sve tradicionalne religije, a i za verujuće ljude na individualnom planu, jer stvara (kratkoročno) uverljiv privid da će se bolje i lakše snaći u životu, ako svoja verska uverenja i osećanja ketmanski potisnu u duboku privatnost ili ih sasvim napuste. Međutim, u značajnoj knjizi "Globalizam i pravoslavlje" dugogodišnji, nedavno preminuli arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije Anastasije (Janulatos), jedan od najuglednijih savremnenih pravoslavnih bogoslova, piše: "Religijsko osećanje ima svoju dinamiku i ne podleže šablonskom postavljanju granica strategije moćnika", kao i da se predviđa da će "u specifičnoj pojavi globalizacije, sa tendencijom nametanja jedne kulture od konkretnog centra moći, religijske zajednice predstavljati centre otpora". To se već potvrdilo kao tačno, a na religijskim zajednicama, odnosno njihovim intelektualnim i institucionalnim vođstvima jeste da iznađu, uslovno rečeno, delotvornu metodologiju otpora usklađenu za pretežnim stanjem duha savremenog čoveka i njegovim ne samo duhovnim, već i svetovnim potrebama i težnjama.

Foto: Nebojša Babić

o Devedesetih, a i kasnije bilo je rasprostranjeno mišljenje kako je suština sukoba na Balkanu verska. Iz perspektive tri protekle decenije koliko je ova teza opstala?

- S obzirom na prošlost Balkana i složenu konfesionalnu strukturu njegovog stanovništva, kao i realnost na kojoj je posebno insistirao počivši akademik Milorad Ekmečić, da su na bivšem jugoslovenskom prostoru religijske razlike bile ključan faktor uobličavanja modernih nacija, gotovo svi unutarbalkanski sukobi imaju i dimenziju verskih obračuna. Bilo bi, međutim, bar po mom mišljenju, preterano i neopravdano ratove na Balkanu okarakterisati kao prevashodno verske. Oni su uvek i ratovi za zaposedanje ili odbranu teritorija, a i međunacionalna sukobljavanja. Zakonito, međutim, naročito ako sukobi potraju, arhetipska religijska motivacija, na kojoj se po pravilu i propagandno insistira, dobija na intenzitetu i nameće se kao primarna, što je proces koji ima opasan i teško zaustavljiv zamajac.

o U jednom od tekstova ističete da je Vatikan dragocen u bici za srpske hramove. Kao bivši ambasador mogli ste da imate neposredan uvid u takve aktivnosti Svete stolice. Možete li da navedete neke konkretne primere kojima ste lično svedočili?

- Van konteksta kome pripada, ova moja tvrdnja može izgledati, najblaže rečeno, čudno i neuverljivo. Reč je o tome da je Sveta stolica u više navrata iskazivala spremnost da se, u skladu sa svojim mogućnostima uticaja i praktičnim iskustvima, a u okviru aktivnosti međunarodnih organizacija, prvenstveno Uneska, uključi u poslove zaštite ugroženih pravoslavnih svetinja na KiM. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da je Vatikan, sa čijom ukupnom politikom prema srpstvu i pravoslavlju, pogotovo istorijski, teško da možemo biti zadovoljni, ipak s(r)edište jedne hrišćanske crkve, tako da sukobe na KiM sagledava i u horizontu hrišćansko-islamskog sučeljavanja, šireg i sudbonosnijeg od našeg "balkanskog fronta". No, odviše je to složena problematika da bismo joj se ovom prilikom ozbiljnije posvetili.

o Srpske hramove i spomenike kulture na KiM branili ste i kao ambasador pri Unesku. Uprkos upornosti albanske strane ova međunarodna institucija i dalje one najznačajnije koji su na njenoj listi ugroženih tretira kao srpsku baštinu. Da li postoji opasnost da se to u nekoj skorijoj ili daljoj budućnosti promeni?

- Rekao bih da u skorijoj, doglednoj budućnosti, kad je o Unesku reč, takva opasnost ne postoji, iako sadašnji vlastodršci u Prištini, uz pomoć nekih svojih međunarodnih pokrovitelja, sistematski i uporno osmišljavaju i sprovode niz akcija čiji je cilj da se, mimo svake pravne i istorijske logike i činjenica, nekako domognu statusa institucionalnog i kulturno-civilizacijskog titulara univerzalno vredne srpske pravoslavne duhovne i kulturne baštine na KiM. Bez obzira na to što suštinski nisu u stanju da raznim manipulacijama i falsifikatima unazad izmene prošlost, to delovanje je objektivno štetno, jer se njime uobličava lažna ambijentalna scenografija sa kojom se sreću uglavnom neobavešteni inostrani posetioci i turisti na KiM.

o Posle decenija izveštaja, rezolucija, pregovora i incidenata, šta danas smatrate realnim dometom crkvene i državne diplomatije u zaštiti te baštine?

- Na delu državne teritorije koja nije pod kontrolom Srbije dometi njenog efektivnog uticaja na stanje i zbivanja su nužno ograničeni, ali nikako i zanemarljivi. Blagodareći kontinuiranom delovanju naše diplomatije, stalnom i upornom pastirskom revnovanju Crkve u pokrajini, a pre svega junačkom odolevanju tamošnjih Srba svim izazovima i iskušenjima pred koje ih životno stavlja bezočna prištinska administracija, postignuto je da "pitanje Kosova" i dalje bude međunarodno otvoreno na način koji albanskim secesionistima i ambicijama njihove paradržavne tvorevine nikako ne odgovara. Važno je, premda i neopisivo teško, izdržati, mudro se ponašati, ne kalkulisati onim sa čime se ne sme kalkulisati i nadati se da će razvoj događaja na globalnom i na regionalnom planu, na koji se velika svetska dinamika posredno odlučujuće odražava, krenuti ka razrešenjima koja za nas neće biti pretežno negativna. Sve ovo je lako reći, a vraški teško u životu sprovoditi. Zato mi je uvek etički posebno nelagodno kad treba da odgovorim na pitanja o kosovskometohijskoj kvadraturi kruga. Najradije bi ih preskočio.

o Na osnovu čega tvrdite da su sve manje šanse da Alojzije Stepinac bude kanonizovan?

- Svojim odlučnim stavom da, iz više razloga, Stepinca ne proglasi svecem, papa Franja je u određenoj meri na opreznost obavezao i svoga naslednika. Papa Lav XIV, čije programske ideje i planovi još uvek nisu dovoljno predvidljivi, morao bi imati veoma jake razloge da na početku svoga pontifikata radikalno odstupi od linije pape Franje u jednoj stvari koja mu sigurno nije prioritet. Mislim da on takvih motiva logično ne može imati. A zatim, pitanje Stepinčeve kanonizacije, pored ostalog i usled rada mešovite katoličko-pravoslavne komisije za prerazmatranje nadbiskupove uloge pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, jače je javno osvetljeno, tako da njegovo uzdizanje na visinu oltara ne bi prošlo bez snažnih i protivrečnih reagovanja u svetu, što Svetoj Stolici teško da bi odgovaralo. A tu su i neka nova saznanja iz Vatikanskog arhiva, otvorenog za razdoblje pontifikata (takođe) spornog pape Pija XII. Odluka o kanonizaciji u isključivoj je nadležnosti pape, tako da ništa nije moguće sa sigurnošću predviđati. Uz sav nužni oprez, bio bih slobodan da kažem da bi me u ovom trenutku iznenadilo Stepinčevo proglašenje svetiteljem.

o U nekoliko tekstova bavite se sudbinom Svete Sofije u Istanbulu. Koliko ono što joj se dešava predstavlja tendenciju da nekad sekularna Turska sve više postaje islamistička?

- Pretvaranje hrišćanskih bogomolja u džamije, jer Aja Sofija nije jedina crkva koja je doživela tu sudbinu, simbolički je izraz sprovođenja strategijske doktrine neoosmanizma, koja predstavlja više ili manje prikrivenu konstantu turske unutrašnje i spoljne politike. Slučaj Svete Sofije je, s obzirom na duhovni, kulturni i istorijski značaj ove jedinstvene, velelepne i čudesne bazilike, razumljivo u svetu privukao najveću pažnju, ali, ukupno uzevši, ne i reakcije koje bi odgovarale razmerima tog civilizacijskog izazova. Erdogan je očigledno dobro procenio momenat da povuče ovaj odavno najavljivani potez, u trenutku kad mu je vlast u zemlji na izborima bila ozbiljno uzdrmana, pored ostalog i gubitkom najvećih gradova, Ankare i njegovog Istanbula, u kome se Aja Sofija izdiže kao prepoznatljivo univerzalno obeležje.

o Gde danas prepoznajete mehanizme brisanja srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa, koji su bili vidljivi tokom 20. veka?

- Pored pojava neprijateljskog, destruktivnog, falsifikatorskog i ignorantskog odnosa prema materijalnim i nematerijalnim obeležjima srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa u pojedinim susednim državama, najopasniji mehanizmi njegovog zatiranja proizlaze brisanjem iz kolektivne svesti srpskog naroda. Valja se nadati, ali i na tome planski i organizovano raditi, da se proces takvog samoponištavanja zaustavi i preokrene ka odgovornom odnosu prema onome što su nam preci ostavili kao amanet i čega nemamo pravo da se odreknemo, i to ne samo iz moralnih, već i egzistencijalnih razloga.

o Šta biste poželeli Srbiji u narednoj godini?

- Više spokojstva, a manje nemira. Više ljubavi, a manje mržnje.

Preporučujemo

Društvo

0 0

LED SA ŠOFERKE STRUŽETE POGREŠNO: Ovaj trik je genijalan (VIDEO)

04. 01. 2026. u 08:45

Društvo

0 0

NESTAO OMILjENI PERAČ STAKALA: Potraga za Kragujevčaninom Ljubomirom Cvejićem

04. 01. 2026. u 08:27

Društvo

0 5

NAPADAĆE I DO 30 CM SNEGA: RHMZ niže upozorenja - Moguća totalna blokada saobraćaja

04. 01. 2026. u 07:56

Društvo

0 2

DANAS SU OCI: Deca ne vezuju očeve, ali i...

04. 01. 2026. u 07:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije