Čuvaju 14 kilometara dokumentacije: U Istorijskom arhivu Beograda nema više gde "igla da padne" (FOTO)
ISTORIJSKI arhiv Beograda dočekao je 9. aprila osamdeseti rođendan sa potpuno popunjenim smeštajnim kapacitetima.
Foto: N.Skenderija
Ova ustanova trenutno čuva arhivsku građu i dokumentarni materijal koji se proteže na oko 14 kilometara. Prostora za novu dokumentaciju, skoro da nema. Zahtevi zaprijem nove građe, naročito one koja pristiže iz preduzeća u stečaju ilikvidaciji, gotovo svakodnevno se odbijaju.
Taj problem traje godinama, a čini se da je rešenje, ipak, na pomolu. Razgovori sa predstavnicima Grada Beograda su u toku, a glavni projekat dogradnje nove zgrade i rekonstrukcije postojeće ušao je u završnu fazu. Tim proširenjem Arhiv bi dobio preko potreban prostor, ali i bolje uslove za rad sa korisnicima.
- Popunjenost Arhiva dostigla je svoj maksimum. Ostalo je možda još stotinak dužnih metara, a u toku je preuzimanje dokumentacije osnivača Skupštine grada Beograda - kaže mr Dragan Gačić, direktor Arhiva za "Novosti". - Svakodnevno nam se javljaju privredna društva, preduzeća i ustanove. Po zakonu su dužni da nam predaju građu, a naša je obaveza da je preuzmemo. Ali problem nije samo u količini, već i u prirodi te građe. Gase se firme i sva njihova dokumentacija dolazi kod nas. Tako Arhiv, iako u svom nazivu nosi reč "istorijski", sve više postaje privredni.
Foto: N.Skenderija
Kao primer navodi nekadašnje gigante.
- "Mostogradnja" nam se obratila za smeštaj oko 2.500 metara građe, Beogradska industrija piva donela je oko 950, IMT oko 1.000, "Generaleksport" više od 1.300 metara. U toj dokumentaciji ima materijala koji mora da se sačuva, ali i onog koji to ne zavređuje. Ipak, zakon ne pravi razliku, naša je obaveza da sve preuzmemo. Teško je objasniti stečajnim upravnicima zašto arhivska građa ne može, makar privremeno, da bude smeštena u bilo kom prostoru. Grad ima prazne objekte, ali taj materijal ne može da se smesti u hangar bez adekvatne protivpožarne zaštite i uslova čuvanja. Zato takve predloge odbijamo.
Foto: N.Skenderija
Projekat nove zgrade, u koji su "Novosti" prve imale uvid, izradio je CIP. Po rečima direktora, očekuje se da će u narednim mesecima stići i građevinska dozvola.
- Nova zgrada će se graditi u neposrednoj blizini postojeće i imaće oko 6.000 kvadrata - dodaje on. - Novi prostor neće trajno rešiti problem, ali će ga privremeno ublažiti. Dobićemo nove depoe sa kliznim ormanima, koji omogućavaju da se na manjem prostoru smesti više građe. Biće uređen i prostor za rad sa strankama, konferencijska sala, kao i poseban deo za legate, kojih imamo 32. Naše kancelarije ostaće u staroj zgradi, dok će u novom prostoru biti 12 zaposlenih koji će raditi sa strankama. Planirana je i rekonstrukcija sadašnjeg zdanja, koje je podignuto 1973. kao prva namenski građena zgrada za arhiv.
Arhiv, međutim, ima dužu istoriju od te zgrade. Ova ustanova punih osam decenija prati i beleži istoriju Beograda.
- Prve ideje o osnivanju gradskog arhiva nalazimo u prepisci advokata dr Dragića Joksimovića i Gradskog poglavarstva Beograda iz 1938. - kaže Zorica Smilović, arhivski savetnik. - Tako je nastala inicijativa da se dve opštinske ustanove kulture grada Beograda - biblioteka i muzej i pridodata građa Zemunske istorijske arhive stave pod jedan krov. Kulturni dom je otvoren 22. decembra 1940. i nalazio se u Ulici kneginje Ljubice 1.
Foto: N.Skenderija
Hiljade zahteva, 42 zaposlenih
ARHIV grada Beograda ima 2.930 fondova i zbirki - kaže Jelena Nikolić, arhivski savetnik. - Istovremeno, pod njegovim nadzorom nalazi se 26.518 stvaralaca i imalaca arhivske građe na teritoriji grada. Samo tokom 2025. godine obrađeno je 5.500 zahteva građana, dok je Arhiv koristilo oko 300 istraživača iz zemlje i inostranstva. Digitalni repozitorijum ima 5.900 registrovanih korisnika za pregled i pretragu digitalizovane arhivske građe najčešće kartoteke žitelja/prijava prebivališta građana Beograda i zbirke Crkvenih matičnih knjiga. Na društvenim mrežama imaju više od 35.000 pratilaca.
Gradsko Poglavarstvo Beograda je 1939. godine donelo odluku da se istorijska arhiva bivše Opštine grada Zemuna, koja se do tada nalazila u zgradi Magistrata, prenese u prostorije Kulturnog doma. Planirano je da građa bude sređena i čuvana u zasebnoj prostoriji. Ovo zaduženje dobio je Fotije Stanojević, generalni konzul u penziji, zbog poznavanja nemačkog jezika, nacionalne istorije, administracije i diplomatije. Odmah je prionuo na posao, moleći da mu se kao ispomoć dodeli Josif Glik, dotadašnji služitelj-pozivar Odeljka gradskog poglavarstva u Zemunu, koji je radeći više godina na prikupljanju ove građe bio upoznat sa njenim stanjem. Međutim, uvidom u stanje i količinu arhivske građe, koja se sastojala od 1.512 fasikli i zavežanja, protokola, registara i druge građe, Stanojević je ustanovio da bi za njeno sređivanje i popis trebalo više godina.
- Istorijska arhiva bivše Opštine grada Zemuna pripojena je postojećim gradskim ustanovama, Biblioteci i muzeju Opštine grada Beograda, kao zasebna celina pod nazivom "Zemunska istorijska arhiva". Arhivska građa bila je smeštena u dve prostorije opremljene drvenim policama, a planirano je da najinteresantniji i najznačajniji predmeti budu izloženi u posebnim vitrinama. Uviđajući značaj ove istorijske građe, a u želji da je spase od savezničkog bombardovanja 1944. Marija Ilić Agapova ju je sklonila u trezor Narodne banke. Posle Drugog svetskog rata sudbina arhivske građe pratila je stanje u zemlji, arhive su bile u haosu, a usled neznanja arhivska dokumenta korišćena su za grejanje ili preradu. Građa istorijske arhive bivše Opštine grada Zemuna vraćena je u stare prostorije, ali u rasutom i potpuno nesređenom stanju. Zaštita ove vredne građe nastale u periodu od 18. do 20. veka, čiji najstariji dokument datira iz 1749. godine, a koju je sačinjavao budući fond Zemunskog magistrata, bio je neposredan povod za osnivanje Istorijskog arhiva Beograda.
Foto: N.Skenderija
Podaci o 1.009.031 Beograđana
KAO izuzetna građa u Arhivu se čuvaju kartoni žitelja, odnosno prijave prebivališta građana koji su živeli ili boravili u Beogradu i Zemunu u periodu od 1922. do 1952. U 851 kutiji čuva se 1.009.031 karton koji sadrže lične podatke o osobi koja je imala prebivalište u Beogradu. Arhiv poseduje 823 crkvene matične knjige od 1721. do 1919. godine - 755 pravoslavnih knjiga, 59 katoličkih, sedam jevrejskih, dve evangelističke knjige. Obrađena je i arhivska građa o zatočenicima koncentracionog logora na Sajmištu. U bazi podataka nalaze se podaci o 3.505 osoba. Urađena je i veb knjiga evidencije zatočenika Banjičkog logora sa podacima za oko 23.500 logoraša.
Prvi upravnik Arhiva bio je istoričar Lazar Ćelap, koji je bio i jedini zaposleni. On je sa velikim entuzijazmom počeo da sređuje zbirku. U početku je dovodio prijatelje i kolege da mu pomognu, a kasnije je zaposleno 45 ljudi. U zgradu Klasne lutrije u Vasinoj ulici Arhiv se seli 1954. i tu ostaje do 1973. kada se useljava u novu zgradu, sagrađenu po projektu arhitekte Milana Jerkovića.
- Legatorstvo je započeto višegodišnjim preuzimanjem zaostavštine Konstantina Koče Popovića i njegove supruge Leposave Lepe Perović - ističe Smilovićeva. - Kasnije su mnogi naučnici, pisci, diplomate, političari, umetnici, ali i obični građani darivali svoju zaostavštinu. Među njima su Dragoslav Draža Marković, njegova supruga Božidarka Kika Damljanović, Vicko Krstulović, Vlajko Begović, Slavko Zečević, Blagoje Nešković, Desanka Mijalković Stambolić, Novak Novak, Milorad Mišković, Jelena Šantić, Jovan Đirilov, Bogdan Kršić, Vanja Kraut, Ivica Mlađenović, Dragomir Acović, Mihajlo Marković, Ivo i Mima Kušanić. Poslednjih godina u Arhiv su stigli legati arhitekte Mihajla Mitrovića, Vojislava Milovanovića i porodični fond Andreja Mitrovića i Ljubinke Trgovčević.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"Plašim se, samo da nije nešto opasno..." Pevačica u strahu za život Zorice Brunclik
POJAVILA se priča da je zdravstveno loše, a javnost željno iščekuje informacije o njenom oporavku.
20. 04. 2026. u 10:54
Da li na Pobusani ponedeljak treba izaći na groblje? Mnogi vernici ovo ne znaju
NA Pobusani ponedeljak služe se parastosi na grobljima, a umesto uobičajene molitve "Svjatij Bože" izgovara se "Hristos voskrese".
20. 04. 2026. u 10:00
Zagrepčanku šokirao komšija Indijac: "Nisam mogla da ne gledam u njegova gola stopala"
ŽIVOT u stambenoj zgradi nije nimalo dosadan. Tako bar tvrdi jedna Zagrepčanka koja je ispričala svoje neobično iskustvo sa sustanarom u zgradi.
20. 04. 2026. u 14:52
Zašto, vojniče? Izraelski vojnik maljem razbio kip Isusa, IDF sve priznao: "Istina je!"
"INCIDENT istražuje Severna komanda i trenutno se njime upravlja kroz lanac komandovanja."
20. 04. 2026. u 15:05
RTS potvrdio: Promenjeni svi voditelji jutarnjeg programa - saopšteni novi! I ime emisije izmenjeno
BROJNE sistemske promene napravio je RTS u svojim redovima u poslednje vreme - počevši od imenovanja nove generalne direktorke, Manje Grčić. Aleksandra Mladenović, Miša Stojiljković, Igor Obračević i Biljana Šujdović.
20. 04. 2026. u 18:07 >> 18:08
"Da nestanu bez traga" Vojislav Šešelj otkrio: Tražio sam da se jednostavno eliminišu, da im se uopšte ne sudi
PROFESOR dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), otkrio je šta je predložio na jednom sastanku koji se odigrao pre više od 20 godina, a koji se ticao takozvanih lokatora - osoba koje su šurovale s neprijateljem tokom NATO agresije na našu zemlju 1999. godine.
20. 04. 2026. u 17:00
Sada je definitivno puklo savezništvo SAD i Ukrajine: Zelenski uradio nešto nezamislivo
UKRAJINSKO rukovodstvo, nakon više od godinu dana napora da održi stabilne odnose sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa, javno je priznalo krah dosadašnjeg partnerstva.
20. 04. 2026. u 20:41
Mađar bi da hapsi Putina i Netanjahua: "Zakon je jasan, to je obaveza"
BUDUĆI mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da će se njegova zemlja ponovo pridružiti Međunarodnom krivičnom sudu i biti spremna da sprovodi naloge za hapšenje, uključujući i onaj koji se odnosi na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
20. 04. 2026. u 20:04
Koliku penziju ima Angela Merkel? Brojka će vas iznenaditi! A to nije kraj - jedna stvar donela joj bogatstvo
ANGELA Merkel u penziji živi bolje nego ikad!
20. 04. 2026. u 12:46
Najnovije iz rubrike
Lokalne novine imaju od 1857. godine: Vrščani među prvima prepoznali značaj javne reči (FOTO)
VRŠAC je, kao sredina bogate kulturne tradicije, imao značajno mesto u razvoju štampe na ovim prostorima, jer su meštani još s početka 19. veka prepoznali značaj i snagu javne reči.
20. 04. 2026. u 16:50
"Mama volim te" - Voja (24) je "izgovorio" prvi put: Zahvaljujući tabletu, mladić s autizmom može da iskaže u njemu "zarobljene" reči (FOTO)
Voja Petrović (24), mladić s autizmom, koji živi sa samohranom majkom Milicom u Novom Sadu, ne može da govori, ali se odnedavno čuje sve što želi i ima da kaže.
20. 04. 2026. u 07:00
Svet ikona deo je mog duhovnog puta: Slikar Novica Stanković, od Visokih Dečana do Počajevske lavre u Ukrajini, usavršavao talenat (FOTO)
IGRA u kaleidoskopu sudbine, kao svojevrsni pečat ili samo slučajan sled događaja spojio je put Banatom i onaj kojim odvažno korača Novica Stanković (57), jedan od trenutno najznačajnijih, nadahnutih ikonopisaca u našoj zemlji, čije ikone, čudesne lepote i sjaja, krase brojne svetinje u Ukrajini i Srbiji.
18. 04. 2026. u 07:00
UZ hranu podari svakom i lepu reč: Miroslava Stevanović iz Čačka, već 20 godina volonter u tamošnjoj narodnoj kuhinji
SVAKOG jutra tačno u sedam sati, dok grad tek hvata prvi radni zalet, Miroslava Mira Stevanović (67) već zauzima svoje mesto pored kazana Narodne kuhinje, spremna da započne još jedan dan u svojoj dve decenije dugoj misiji dobrote.
17. 04. 2026. u 07:00
LJubav i pažnja i od volontera: Poslednjih godina sve više ljudi se prijavljuje da se druži sa štićenicima centra u Zvečanskoj (FOTO)
VEĆ tri godine provodim vreme sa devojčicom koja uskoro puni sedam. U početku je bilo izazovno, dok se nismo upoznale, ali s vremenom, naš odnos je postajao bliskiji. Idemo na Adu, u Knez Mihailovu, bioskop, tržne centre, muzeje. Često sama bira kuda ćemo. Imamo svoje fore, naš izmišljeni jezik, smislile smo pesmu koju pevamo svaki put dok prolazimo podzemnim prolazima. Godinama smo je dopunjavale i sad traje skoro deset minuta. Najvažnije mi je da mi veruje, i ja njoj.
16. 04. 2026. u 17:57
Komentari (0)