LJubav i pažnja i od volontera: Poslednjih godina sve više ljudi se prijavljuje da se druži sa štićenicima centra u Zvečanskoj (FOTO)

VEĆ tri godine provodim vreme sa devojčicom koja uskoro puni sedam. U početku je bilo izazovno, dok se nismo upoznale, ali s vremenom, naš odnos je postajao bliskiji. Idemo na Adu, u Knez Mihailovu, bioskop, tržne centre, muzeje. Često sama bira kuda ćemo. Imamo svoje fore, naš izmišljeni jezik, smislile smo pesmu koju pevamo svaki put dok prolazimo podzemnim prolazima. Godinama smo je dopunjavale i sad traje skoro deset minuta. Najvažnije mi je da mi veruje, i ja njoj.

D.B.M.

Ovo nam kaže Lenka Branković, jedan od volontera koji svoje slobodne vreme i pažnju posvćuje deci u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. I ona je nekada bila štićenik ove ustanove, a danas je socijalni radnik. U poslednje vreme štićenici imaju ono što im najviše nedostaje, nekoga ko dolazi u Zvečansku samo zbog njih. Za samo mesec dana prijavilo se oko 60 volontera, spremnih da im jednom nedeljno poklone vreme, pažnju, zagrljaj.

- Ta deca, naročito ona bez roditelja, čeznu za nekim ko je samo njihov i da oni budu samo nečiji - kaže Ljubiša Jovanović, pomoćnik direktora Centra u Zvečanskoj. - Volonter postaje važna osoba u njihovom životu. Zato volonteri moraju da procene sebe, koliko imaju vremena, enegije, da li decu sa kojom se susreću mogu da istrpe emocionalno, da li mogu da se vežu i odvežu. Nije lako da pronađu meru, jer ne mogu detetu da kažu "ti si moj i ja sam samo tvoj". To nije realno. Važno je da i zaposleni i volonteri ne vezuju decu isključivo za sebe, već da ih uče kako da grade odnose i sa drugom decom i sa odraslima.

D.B.M.

U Centru boravi nekoliko stotina dece. U njemu su deca lišena roditeljskog staranja, a ima i onih sa smetnjama u psiho-fizičkom razvoju ili drugim zdravstvenim problemima. Razgovaramo u dvorištu Materinskog doma. Tamo volonteri provode vreme sa najmlađima, ali i pomažu mladim majkama koje se suočavaju sa roditeljstvom.

- U Materinskom domu sam već nekoliko godina i najčešće radim sa bebama - priča volonter Jasminka Bode. - Bebe su interaktivne, malo ih golicate, malo ih nasmejete i one se smire i zaspe. Neke bebe mogu da se uspavaju samo u rukama, pa ih nosimo, a druge su mirnije. Mame najčešće sve lepo pripreme, nahrane ih i daju nam uputstva. U suštini, mi smo tu da mladim majkama olakšamo, da mogu da izađu napolje, prošetaju, popiju kafu, udahnu vazduh.

Za devet godina otkad postoji program "Volonter drug" kroz Centar ih je prošlo više od 170. Ideja je da se svaki volonter viđa godinu dana jednom nedeljno sa jednim detetom, da bi izgradili prisan odnos. Sredstva za ovaj projekat obezbeđuje Centar za unapređenje društva.

- Insistiramo da u ovaj program uključimo studente fakulteta društvenih nauka, da budu provereni, jer nam je važna bezbednost dece - kaže Dušica Jelač, predsednik Centra za unapređenje društva i koordinator programa koji ovo udruženje građana naziva "Družimo se i učimo zajedno". - Studenti na tako razvijaju profesionalne veštine, primenjuju teoriju koju su naučili. Dešava se da se volonteri više plaše kako će ih deca prihvatiti nego obrnuto. Naravno, ne uspe svaki odnos iz prvog puta, ali se trudimo da pronađemo najbolju kombinaciju i za dete i za volontera.

D.B.M.

I Dušica Jelač je odrasla u Zvečanskoj, a kasnije je postala socijalni radnik.

- Cilj nam je da volontere dobro pripremimo pre nego što počnu da rade sa decom - kaže ona. - Volonteri dolaze u dom, upoznaju se sa načinom života dece, prolaze obuku, rade vežbe u parovima i uče sa kakvom decom će raditi, kakvih su karaktera i iz kakvih sredina dolaze, da li imaju nekih zdravstvenih problema, šta smeju, a šta ne smeju. Trudimo se da deci omogućimo i sadržaje van doma. To su za njih veliki događaji. Ipak, sve to iziskuje sredstva, a mi se najviše oslanjamo na donatore. Volela bih da svako dete u domu ima svog volontera. Od prošle godine počeli smo da organizujemo proslave rođendana, kao što ih imaju druga deca, sa tortom, poklonima, animatorima, u parku ili igraonici. Verujem da će ta slavlja zauvek pamtiti.

Studenti koji dolaze na praksu u Zvečansku često se vraćaju kao volonteri. Među njima ima i mladih koji studiraju u inostranstvu. Za razliku od naših studenata, čije prakse traju od 30 do 80 sati, oni često ostaju i po nekoliko meseci. Tako je i Jovana Vučićević, student društvenih nauka u Pragu, ovde provela tri meseca na praksi, pa je nastavila da dolazi kao volonter.

- Najviše vremena sam provodila sa decom, svakog četvrtka smo organizovali kreativne radionice - kaže ona. - Trudila sam se da im bude zanimljivo, a da u isto vreme nešto nauče. Crtali smo, bojili, pričali o životinjama, pravili male kvizove. Važno je bilo da im zadržim pažnju. Rad sa decom me je promenio, naučila sam da postavim granice, razvila sam empatiju i stekla sigurnost.

Mnogi volonteri sa decom ostaju i duže od godinu.

- Imamo desetak studenata i dvoje-troje postdiplomaca koji su kao i Lenka duže od tri godine volonteri - kaže Ljubiša Jovanović. - To ranije nije bio slučaj. Što jedna osoba duže radi sa detetom, to je bolje. Tako se gradi poverenje i odnos koji je za njih izuzetno važan. Ti ljudi često ostaju njihovi prijatelji za ceo život, a dešava se da postanu i njihovi hranitelji.

Preporučujemo

Reportaže

0 1

Jedno selo, šest zapisa: U Busilovcu kod Paraćina, narod čuva stabla koja vekovima imaju status svetog drveta (FOTO)

15. 04. 2026. u 08:00

Reportaže

0 1

Otkriveni grobovi stari 8.000 godina: Istraživanja niškog ZZSK na lokalitetu Novosel među najvećima od njegovog osnivanja (FOTO)

15. 04. 2026. u 07:00

Reportaže

0 1

Slušanje slavuja na 30 lokacija: Manifestacija Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 24. do 26. aprila

14. 04. 2026. u 17:08

Reportaže

0 8

Bogorodičin pojas donosi blagodat: Jedna od najvećih hrišćanskih relikvija, koja se čuva na Svetoj Gori, biće proneta u Spasovdanskoj litiji

14. 04. 2026. u 15:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije