HEROJSTVO I TRAGIČNA SMRT KADETA: Posle 107 godina podignut spomenik kod mesta brodoloma srpskih vojnika u vodama Malte

Kada je francuski brod "Polinezijen" isplovio iz Bizerte sa srpskim kadetima koji su se uputili ka Solunskom frontu, niko nije ni pomislio da će se plovidba završiti mnogo pre luke u Solunu, uz obale Malte, 10. avgusta 1918. godine.

Marko Petrović KJKD

Švapski sumaren je ispalio torpedo koji je brod poslao na dno mora. Poginulo je šestoro srpskih mladića i jedanaest članova francuske posade. Sada je, u blizini gde se dogodila tragedija, podignut spomenik koji će večno podsećati na ovaj događaj, ali i na celokupnu borbu srpskog naroda i srpsko-francusko savezništvo u Prvom svetskom ratu.

Spomenik je svečano otkriven u nedelju uveče, na dan kada je brod potopljen, kod mesta Marsakale, tri kilometra istočno od gradske obale. Okupljenima se obratio i ministar kulture Malte Oven Boniči, što pokazuje koliko je ovo bio važan događaj za Maltu. Svečanosti su prisustvovali i gradonačlenik Marsakale, novinari, Maltežani, Srbi koji žive na ovom ostrvu.

- Nemački torpedo je, tog 10. avgusta 1918. godine, tačno u 11 sati, potopio francuski transportni brod, koji je prevozio naše najmlađe oficire koji su iz Bizerte plovili ka bojištima Solunskog fronta. Na brodu se nalazilo 500 srpskih kadeta oficirske škole, u pratnji potporučnika Tajsića i čuvene ratne heroine, narednice Milunke Savić, srpske "Jovanke Orleanke". Poginulo je najmanje 17 osoba, uključujući 11 članova francuske posade i potporučnika Tajsića, dok je većina preživelih, uključujući Milunku Savić, spasena i zbrinuta na Malti. Njoj i njenim saobrcima je ukazana neophodna pomoć i oni su preživeli uveliko zahvaljujući plemenitosti tadašnje generacije Maltežana – istakao je Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.   

Kada je pogođen, nastupila je borba za živote, jer mnogi nisu znali da plivaju. U pomoć su odmah pristuli maltežanski ribari, koji su spasili veliki broj putnika s francuskog broda. Prebačeni su u bolnice na Malti, gde su zbrinuti, da bi, kasnije, drugim brodovima uspeli da stignu na Solunski front i tako učestvuju u oslobađanju Srbije i Evrope.

Ovaj događaj iskovao je veliko prijateljstvo između Srba i loklanih stanovnika, a sada je to sve ovekovečeno i spomenikom. Srbi su zahvalni Maltežanima što su u jednom od najtežih trenutaka u našoj istoriji pokazali brigu za srpski narod. Inače, na Malti živi oko 15.000 Srba, a uz škole na srpskom jeziku imaju i svoja udruženja, klubove, crkvu.

Olupina broda je ostala na dnu mora, na dubini između 45 i 65 metara i dan-danas je veoma posećena destniacija i atrakcija za turiste i ronioce. Najveći broj njih, međutim, nije znao šta obilazi, niti im je bila poznata priča o ovom događaju iz 1918.    

- Sada znaju da iza tog broda stoje srpski kadeti, Milunka Savić, Srbija, Prvi svetski rat, a saznaće i zašto su potopljeni i kuda su krenuli nakon brodoloma, na Solunski front, da donesu slobodu – ističe Gujon.

Spomenik predstavlja brod "Polinezijen" koji je prevozio srpske kadete. Kada se gleda kroz njegovu siluetu, vidi se tačno mesto gde je potonuo na pučini. Podizanje spomenika inicirali su srpska zajednica na Malti i tamošnje udruženje "Sveta Jelena Anžujska", a Kancelarija za javnu diplomatiju je to podržala i finansirala.

Gujon ističe da je prvi put za taj brod čuo pre dve godine, kada je otvorio četiri dopupsnke škole na srpskom jeziku, dok je bio na čelu Uprave za dijasporu i Srbe u regionu. Tako se rodila ideja o podizanju spomenika.

- Ovo je izuzetan primer kulturne diplomatije, i zato smo ostvarili taj projekat i izlili spomenik – zaključuje naš sagovornik.

POTONUO ZA MANjE OD POLA SATA

Brod "Polinezijen", što u prevodu s francuskog jezika znači Polinežanin, bio je dugačak 152 metra i širok 15. Pogodila ga je nemačka podmornica SM UC-ZZ. Udarac je usledio u neposrednoj blizini mašinske sale, a brod je potonuo za manje od 30 minuta.

SRPSKA JOVANKA ORLEANKA

Posle oporavka na Malti usled potapanja broda na kome je bila, srpska junakinja Milunka Savić, koja je pre toga više puta ranjavana, prešla Albaniju i bila na Krfu, stigla je do Solunskog fronta i nastavila da se herojski bori za oslobađanje Srbije. Srpkinja je sa navećim brojem odlikovanja. Zbog njene hrabrosti Francuzi su je nazvali "Srpskom Jovankom Orelankom". Preminula je 1973. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije