USKORO POMERANJE SATA: Ove godine sa jednom novinom koja vam se nimalo neće svideti

U NOĆI sa subote na nedelju, 26. oktobra, Srbija će se vratiti na zimsko računanje vremena.

Foto: Profimedia

Tačno u 3 ujutru, satovi će se pomeriti jedan sat unazad, na 2, što će nam dati dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET). Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetlosti u jutarnjim satima i raniji mrak u popodnevnim, dogodiće se ove godine najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put smo pomerali satove istog datuma 2014. godine.

Praksa pomeranja satova nije nova i datira još iz Prvog svetskog rata. Prve su je uvele Nemačka i Austrougarska tokom Prvog svetskog rata sa ciljem uštede energije. Nakon toga, praksa je nekoliko puta ukidana i ponovo uvođena u bivšoj Jugoslaviji, da bi se konačno ustalila 1983. godine.

Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna ideja je bila usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja u okviru rastućeg jedinstvenog tržišta.

Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom sata dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela javno istraživanje među 4,6 miliona građana EU. Rezultati su bili jasni: 84% ispitanika bilo je za ukidanje te prakse.

Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja sata, a konačna promena je planirana za 2021. godinu. Ali tu je sve stalo.

Države članice nisu mogle da se dogovore oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Dok su neke zemlje, poput Francuske i Poljske, bile za trajno letnje računanje vremena, druge, poput Finske i Holandije, preferirale su zimsko računanje vremena. Hrvatska se, primera radi, zalagala za prelazak na letnje računanje vremena u principu.

Zbog nedostatka dogovora i naknadnih globalnih kriza poput pandemije, odluka o ukidanju pomeranja sata je potisnuta u drugi plan i stavljena "na čekanje do daljnjeg".

Prema trenutno važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi se pitanje moglo aktivirati tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada, građani mogu biti sigurni da će nastaviti da podešavaju satove dva puta godišnje. Dok se ne postigne konačan dogovor na nivou Unije, ritual "gubljenja" sata u proleće i "dobijanja" sata u jesen ostaje neizbežan deo naše stvarnosti.
Dok Evropska unija okleva, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije.

Van Evrope, giganti poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli promenu sata. Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj i niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana.

Čak i unutar Evrope postoje izuzeci, Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.

(Večernji)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije