SVET NA PRAGU DA NAPRAVI VAKCINU PROTIV KANCERA Intervju - dobitnica Nobelove nagrade za medicinu za "Novosti"

SVET je na pragu da napravi vakcinu protiv raka, autoimunih, a moguće i mnogih drugih bolesti. Ukoliko se pređe taj prag, mogla bi da počne nova istorija čovečanstva, jer pomenute bolesti su neizlečive od postanka čoveka i svake godine odnesu milione života širom planete. Na pragu te revolucionarne terapije dovela nas je biohemičarka Katalin Kariko, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu 2023. koju je magazin "Tajm" dve godine ranije proglasio jednom od 100 najuticajnijih ličnosti sveta. Katalin Kariko i Dru Vajsman dobili su Nobela za dugogodišnji naučnoistraživački rad, koji je doprineo razvoju mRNA tehnologije, koja je najpre poslužila da se ekspresno naprave kovid vakcine.

Dragan Milovanović

U intervjuu za "Novosti", na pitanje kako komentariše da je bilo velikih protivnika kovid vakcina i da se njihova efikasnost dovodila u pitanje, kao i činjenicu da je registrovano kako mogu da uzrokuju upalu srčanog mišića i trombozu, kaže:

- To nema veze sa mRNA. Čak i pre sto godina bilo je prijavljivano da neke vakcine imaju neželjena dejstva. Na primer, kada je počela da se primenjuje vakcina protiv difterije registrovano je da može da uzrokuje pojavu menstruacije kod devojčica, a bilo je slučajeva i prijave psihičkih smetnji. Dakle, ti neželjeni efekti nisu karakteristični za kovid vakcine, već su oni posledica individualne reakcije imuniteta. Pre kovid vakcina, šira javnost se nije u velikoj meri interesovala za neželjene efekte imunizacije, jer se vakcine pre pandemije nikada nisu primenjivale tako masovno na globalnom nivou i u tako kratko vreme. Zato je bitno da naglasim da vakcine imaju mnogo veću dobrobit za čovečanstvo nego što nanose štetu. mRNA, samo prenosi "glas" kako telo da "pročita" i napravi konkretan molekul virusa ili nekog drugog poremećaja u organizmu, koji će imuni sistem da prepozna i nauči od njega da se odbrani ili ga eliminiše.

Zašto ste se kao biohemičar zainteresovali upravo za proučavanje RNA, odnosno deo ovog lanca mRNA?

- Kao postidplomac još sam živela u Mađarskoj i profesor Univerziteta u Segedinu koji je vodio odeljenje za ribonukleinsku kiselinu pitao me da li želim da odbranim doktorsku tezu iz te oblasti, iako sam se ja bavila lipidima (mastima). Pristala sam i prihvatila priliku da radim. Bilo je spontano, ne bih mogla da kažem da sam to izabrala ili imala neku viziju. Kada sam se 1985. iselila u Ameriku i zaposlila na Univerzitetu Pensilvanija, počela sam da se bavim isključivo mRNA (messenger RNA). Ono što je presudilo da se opredelim za biohemiju jeste da sam rođena u jednom malom mestu u centralnoj Mađarskoj, tako da sam od ranog detinjstva bila zadivljena prirodom. Svaki dan sam bila u kontaktu sa životinjama i biljkama. Posmatrala sam zlatice na krompiru, naše biljke u bašti kako rastu, razvijaju se, daju plodove i venu, pa ponovo rastu. Još sam u osnovnoj školi bila najbolja iz biologije i to je odredilo moj dalji put.

U autobiografiji ističete značaj svog odrastanja i težak život kako u detinjstvu, tako i kasnije.

- Da, moja porodica je živela veoma skromno. U maloj kući bez vode. Otac je bio mesar, a majka knjigovođa. Oni su završili samo osnovnu školu. Međutim, u moje vreme sistem obrazovanja u Mađarskoj je bio dobar. Svako ko je hteo da uči mogao je, a ja sam to koristila. I sada sam zahvalna svim svojim nastavnicima, profesorima i mentorima uz koje sam sazrevala i koji su me uveli u svet nauke.

Šta vas je motivisalo da tako uporno i predano izučavate mRNA?

- Vrlo brzo sam shvatila izučavajući kroz rad sa životinjama, da bi taj "glasnički" mehanizam koji ima RNA mogao da bude koristan i za bolesti kod ljudi. Godinama sam ta saznanja pročišćavala, modifikovala, optimizovala i činjenica da to može da bude od koristi za lečenje me je stalno gurala napred.

Tokom karijere nailazili ste na mnoga osporavanja, čak i podsmeh i pretnju deportacijom, ali niste odustajali od nauke?

- Da, istina je. Od svojih roditelja nisam naučila samo kako se prave kobasice, već i da je težak rad sastavni deo života. Osim toga, ne bih postigla cilj da nisam od 16. godine čitala knjige. One su veoma važne. Iz njih sam naučila kako se nositi sa stresom, kako je bitno da se fokusiram na ono što želim i da istovremenom zanemarim svu buku, osporavanja, neuvažavanja. Dakle, kada naučiš šta je ono što bi sam trebalo da radiš, a ne da to očekuješ od drugih, možeš da postigneš zamišljeno. Učila sam i iz samih eksperimenata.

Sa ponosom ističete da ste se ostvarili i kao majka i supruga i da vam je podrška porodice bila ključna.

- Danas ne bih bila to što jesam da nisam imala tako divnog supruga. Zato bih poručila mladim ženama da se kada biraju supružnika postaraju da on uvažava njihove snove, jer to je veoma bitno. Deset godina pre nego sam dobila Nobelovu nagradu, na Univerzitetu Pensilvanija su me primorali da odem u penziju, jednostavno su me se rešili jer nisu hteli više da finasiraju moja istraživanja. Ali, ja nisam dozvoljavala da mi drugi određuju pravila i da mi govore šta je od koristi, a šta nije.

Vaša ćerka, Suzan Francija je u dva navrata osvojila olimpijsko zlato u veslanju za SAD.

- Jeste. Još dok smo živeli u Mađarskoj, briga o deci je bila dobro organizovana, tako da sam mogla već sa tri meseca da je ostavljam u jaslicama, i odlazim na svoja istraživanja. To je još jedan bitan razlog zašto nikada nisam odustala. Od malih nogu pripremala je sebi obroke i usisavala kuću, jer sam stalno bila na poslu. Prigovarala mi je da od svojih drugara ona to jedino radi. Ja sam je učila da je fizička aktivnost podjednako važna kao i mentalna, tako da je naporno trenirala. Uostalom i ja sam trčala maratone i imala zavidan rezultat, mada me sada noge više ne služe tako dobro.

o Šta se promenilo u vašem životu nakon što ste dobili Nobelovu nagradu?

- Putujem mnogo po svetu, a sledeća stanica mi je Berlin, gde ću učestvovati na velikom kongresu koji je posvećen primeni mRNA u proizvodnji vakcine protiv autoimunih bolesti. Nedavno sam u jednoj sportskoj areni održala predavanje pred više od 60.000 studenata. To je novo za mene, posle toliko godina osporavanja. Ono što mi je iznenađujuće i interesantno jeste da sada i Bil Gejts zna ko sam, tako da se nekad osećam kao da sam Tejlor Svift.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije