CVET KAO SIMBOL SRPSKE POBEDE: Natalijina ramonda je ime dobila po kraljici, a evo zbog čega je izabrana za amblem Dana primirja

NATALIJINA ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu i u Srbiji nosi na reveru uoči i na Dan primirija 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Foto arhiva

Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.

Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vaskrsnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata.

Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks.

Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.

U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava. 

Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.

Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine.

Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.

Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu.

Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".

Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.

Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak.

Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.

(Tanjug)

Preporučujemo

Društvo

0 2

RADNO VREME ZA PRAZNIK: Evo kako će sutra raditi tržni centri, marketi, pijace, apoteke...

10. 11. 2025. u 15:15

Društvo

0 1

PROMENE NA BEOGRADSKIM ULICAMA ZBOG DANA PRIMIRJA: Tiče se saobraćaja

09. 11. 2025. u 17:49

Srbija

0 1

U SUSRET „DANU PRIMIRJA“: U Paraćinu muzičko-scenski program „Koracima dalekim“

06. 11. 2025. u 10:09

Društvo

0 0

U SRBIJI 150 MALIŠANA ČEKA STALNI DOM: Otkriveno zašto je broj usvajanja opao

24. 01. 2026. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije