Zahvaljujući fotografiji, "Zlatiborski brzi voz" stigao na kraj sveta

KIRIDžIJA Todor Gajović iz Dobroselice, sela na desnoj obali Uvca, obilazio je u prvoj polovini prošlog veka srpske palanke i pijace čak do Niša. A njegova slika sa tovarom na brdskom konjiću na razglednici sa potpisom "Zlatiborski brzi voz" - obišla je čitav svet. Putovao je decenijama i postao simbol Zlatibora, onog arhaičnog vremena i davno zaboravljenog zanimanja.

Foto: Knjiga "Neimari turizma zlatiborskog"

Vremešni kiridžija, kome su vetrovi na licu trag ostavili, a preteški poslovi i putevi leđa povili, ranom zorom krenuo je od kuće ispod Tornika da trguje po Šumadiji, kako to u pripovedačkom zanosu beleži hroničar kraja Milisav R. Đenić, iz Čajetine, u knjizi "Neimari turizma zlatiborskog". Negde na zlatiborskoj visoravni, užički fotograf Ilija Lazić (1900-1966) objektivom je uhvatio čoveka i konja u pokretu i ovekovečio ih za sva vremena. Mlađim naraštajima Đenić opisuje "večitog putnika" sa prepoznatljive razglednice:

Foto: Knjiga "Neimari turizma zlatiborskog"

- Na kiridžiji je letnja garderoba: na glavi šubara od vune, prtena košulja duga do kolena, izgužvane prtene gaće skoro do peta, na leđima gunj od singavog sukna, a na nogama grube vunene čarape i opanci od presne goveđe kože. Tu su još jandžik sa rabošem i nešto para, ali i neizostavna soara za poštapanje i teranje konjića.

Đenić dodaje i da je na brdskom konjčetu primetno nekoliko pranti luča, namenjenih prodaji na nekoj pijaci ili da se u dućanu trampe za espap (robu): malo soli, gasa i šećera. Tu je i tek ispečena proja, čanak sa belim mrsom, paljka sa vodom ili rakijom i pokrivka za sebe ili kljuse...

Autor knjige o ljudima koji su zadužili Zlatibor tvrdi da je fotografija nastala polovinom tridesetih godina prošlog veka. Na to ukazuju poštanski pečati na poleđini razglednice, kojoj je ime dao autor, imajući u vidu da je u to vreme voz iz Bosne stigao do Vardišta. Inače, siromašni kiridžija rođen je 9. juna 1860. u Dobroselici, kako je zapisano u knjigama o popisu stanovništva.

Razvoj turizma na Zlatiboru doživljava snažan polet baš početkom tridesetih godina prošlog veka, posle izgradnje puta Užice - Kraljeva Voda i završetkom Velike ekonomske krize. Užurbano su se gradile kafane i restorani, podizane vile, stizao svet na oporavak i viđenje, i nosio kući slike sa letovanja.

Foto: Knjiga "Neimari turizma zlatiborskog"

Ostalo je zapisano da se još početkom maja užički fotograf Ilija Lazić pojavljivao na Kraljevoj Vodi sa malim dečjim fijakerom i drvenim konjićima. Za razliku od brata Milovana iz fotografske radnje na Palisadu, Ilija je imao kamp-prikolicu, prvu u užičkom kraju, svojevrsni foto-atelje na točkovima, koji je po potrebi odvozio na željena mesta.

Uz podsećanje da je Zlatibor čitavo stoleće bio neiscrpna inspiracija majstorima fotografije i da ni sa jedne srpske planine nije poslato toliko razglednica, Đenić tvrdi da je Lazić ostavio neizbrisiv trag:

- Samo je Lazić zalazio u seosku pastoralnu sredinu i u arhaičnom ambijentu, u zanimanjima i zanatima, seoskoj arhitekturi i uopšte načinu svakodnevnog života zlatiborskih stočara pronalazio motive za svoje antologijsko stvaralaštvo. Tako su nastale impresivne panorame i živopisni pejzaži, a pre svega razglednice, koje su iz senke zaborava izvukle vreme i ljude - ističe Đenić.

Foto: Knjiga "Neimari turizma zlatiborskog"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije