MASKE SU SADA NAŠE VAKCINE: Prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju KCS

TEŽINU epidemije kovida 19, od kojeg u ovom talasu oboleva više ljudi, generalno značajno mlađi nego u prvom naletu virusa, i sa težom kliničkom slikom, zbog čega imamo i više pacijenata na respiratorima, možemo da merimo i kroz potrošnju kiseonika - ona je izuzetno povećana.

Dr Nebojša Lađević / Foto V. Danilov

Sada se u nekim klinikama za 15 dana potroše ranije godišnje potrebe za kiseonikom. Razvodi su opterećeni, mnoge kiseoničke podstanice su pojačane da bi izdržale opterećenje. Ali, drugu opciju nemamo, jer lečiti - moramo.

Ovim rečima profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju Kliničkog centra Srbije, sumira težinu pošasti protiv koje se Srbija bori već duže od četiri meseca. U tom ratu sa virusom korona anesteziolozi su za javnost praktično nevidljivi, a u praksi, na intenzivnim negama u kovid-centrima, tamo gde se oboleli od kovida bore za svaki udah - nezamenljivi.

* Izazovi sa kojima vas suočava epidemija već prelaze granice izdržljivosti.

- Najoptimalnije bi bilo da se radi u smenama od po četiri sata u skafanderima, ali zbog velikog priliva bolesnika radi se čak i po šest do osam sati. Na nekim mestima gde ima uslova za predah u zelenoj zoni organizovane su smene od 12 sati, sa pauzama u radu.

* Da li ima dovoljno anesteziologa s obzirom na to da smo u četvrtak imali rekordnih 205 pacijenata na respiratorima?

- Ovakvih specijalista nikada nije dovoljno. Iako je broj anesteziologa ograničen, i nije predviđen za ovako veliku katastrofalnu epidemiju virusne bolesti, uspevamo da pokrijemo rad sa vitalno ugroženim pacijentima. Jeste drastično smanjen redovan rad sa pacijentima u operacionim salama, ali ipak nedovoljno da se naprave pauze u radu kako bi se anesteziolozi odmorili.

* Kako onda organizujete posao?

- Jedan anesteziolog može da nadgleda više respiratora i da uz timski rad leči veći broj pacijenata, ali je to veoma naporno i ne može da se radi kvalitetno više od četiri-pet sati u skafanderu. Pored anesteziologa, veoma malo je drugih lekara koji poznaju rad sa respiratorima i najtežim pacijentima gde je potrebno obezbediti hemodinamsku i respiratornu potporu, plasirati centralne venske katetere u desnu pretkomoru srca, postaviti arterijske linije, biti spreman za hitnu intubaciju i reanimaciju. Ovako naporan rad sa kritično obolelim pacijentima dovodi do velike psihičke opterećenosti anesteziologa i takozvanog sagorevanja na radu.

Dr Nebojša Lađević / Foto V. Danilov

* U ovom drugom talasu epidemije situacija je i teritorijalno drugačija u odnosu na mart i april.

- U prvom talasu Beograd je bio pošteđen velikog broja inficiranih pa je sve komplikovane slučajeve iz drugih gradova primio u kovid-jedinice intenzivnog lečenja, ali su u pomoć došli i anesteziolozi iz unutrašnjosti. Ovoga puta je epidemija buknula i u Beogradu i širom Srbije. Anesteziolozi iz unutrašnjosti su uglavnom morali da ostanu sa svojim pacijentima i da samo najteže pošalju u Beograd. Beogradski anesteziolozi su preraspoređeni unutar beogradskih kliničko-bolničkih centara, ali su poslati i na jug Srbije u pomoć.

* Koliko vaših kolega ide u druge ustanove?

- Centar za anesteziologiju i reanimatologiju KCS nedeljno raspoređuje 35 anesteziologa i 14 anestetičara van KCS. Istovremeno, ceo KCS radi po principu urgentnog centra i anesteziolozi pokrivaju rad svih operacionih sala i intenzivnih nega. Uspostavljen je sistem koordinacije, tako da se u svakom trenutku znaju potrebe za anesteziolozima u odnosu na pojavu žarišta infekcije i broja teško obolelih pacijenata koji zahtevaju mehaničku ventilaciju. Koordinatori su van Beograda lokalni načelnici anestezije, a u Beogradu su za koordinatore u najveće centre raspoređeni profesori anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja iz KCS.

* Kakva su iskustva sa kovidom u poređenju sa drugim stanjima zbog kojih se pacijenti priključuju na mehaničku ventilaciju?

- Mnogo je teže lečiti kovid pneumonije od drugih plućnih oboljenja pomoću mehaničke ventilacije, jer su oštećenja pluća mnogo veća i udružena sa obolevanjem i drugih organa, povremeno i jakim imunim odgovorom i poremećajima u koagulacionom statusu pacijenta.

* Koliko pacijenata se uspešno skine sa respiratora, da li je to kod kovida manje nego kod drugih bolesti?

- Procenat oporavka definitivno zavisi od stanja pacijenta u trenutku primene mehaničke ventilacije. Ukoliko se različite vrste mehaničke ventilacije primene ranije, ali strogo u skladu sa indikacijama, ishod odvajanja sa respiratora je bolji. To se odnosi i na invazivnu (intubiran pacijent) i neinvazivnu (neintubiran) ventilaciju.

* Zabrinjavajuće je što sada na respiratorima imamo i mlade ljude?

- Da, naši pacijenti su starosti od 20 do više od 80 godina, a sada ih je sve više između 20 i 40 godina. Neki su uspešno odvojeni od respiratora i posle više od mesec dana.

* Šta vas je kao anesteziologa kod kovida najviše iznenadilo?

- Svakako nas najviše opterećuje raznovrsnost kliničke slike i brzina njenog nastajanja. Kod nekoga promene na plućima nastaju sporije, a kod nekoga brže, i kod jednih i kod drugih mogu biti ili blaži, ili teži oblici upale. Nema pravila, i to nas tera na stalan oprez i nadzor nad pacijentom u dužem vremenskom periodu i sprovođenje prevencije razvoja komplikacija. Ukoliko se pacijent kasno javi, onda su drastična pogoršanja moguća veoma brzo, u roku od samo nekoliko sati.

* Do koje granice uopšte može da se izdrži povećanje broja obolelih?

- Državni zdravstveni sistem se pokazao kao veoma fleksibilan i izdržljiv iako je prenapregnut. Kao i u svim prirodnim katastrofama funkcionisanje zavisi od dobre organizacije, ali i entuzijazma svih zdravstvenih radnika, kao i tehničkih službi u bolnicama. Broj respiratora je dovoljan, niko neće ostati bez respiratorne potpore. Može se angažovati još bolnica u kovid-sistem, ali da li je to neophodno da radimo i da na taj način smanjujemo kapacitete za lečenje pacijenata sa drugim bolestima, kada možemo da se ponašamo mnogo odgovornije? Samo treba svi da nosimo masku, držimo distancu i redovno peremo ruke.

* Da li to na neki način pokazuje nemoć nauke u borbi sa virusom, kada je prevencija sve što možemo da uradimo?

- Trenutno je naša vakcina u stvari maska na licu, sve dok se ne nađe drugo rešenje. Nošenjem maske preko usta i nosa sprečavamo širenje bolesti. Onoga trenutka kada skinemo masku, to je kao da vakcina u tom trenutku ne deluje. Nošenjem maske kupujemo vreme do konačnog rešenja za virus korona, a da li će to biti vakcina ili neki drugi lek, još ne znamo.

Preporučujemo

Društvo

4 3

KORONA SE NE PREDAJE: Više od 400 novozaraženih, 170 pacijenata na respiratorima, osmoro preminulih

25. 07. 2020. u 14:52

Društvo

3 25

OTKRIVEN NOVI SIMPTOM KORONE: Javlja se u ovom delu tela, a može dovesti do ozbiljnih posledica

25. 07. 2020. u 13:28

Društvo

0 4

KOVID 19 U KOLUBARSKOM OKRUGU: U Valjevu novih 58 slučajeva korone

25. 07. 2020. u 12:36

Svet

1 0

REKORDAN BROJ NOVOZARAŽENIH: SZO - 284.196 slučajeva virusa korona

25. 07. 2020. u 09:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije