SNIMANJE TV NASTAVE: Emocija sa ekrana najvažnija učenicima

Lj. BEGENIŠIĆ

03. 08. 2020. u 11:00

PONAŠANjE nastavnika koji se deci obraćaju sa televizijskih ekrana ne razlikuje se mnogo od uobičajene nastave.

СНИМАЊЕ ТВ НАСТАВЕ: Емоција са екрана најважнија ученицима

Gordana Popović (krajnje levo) sa nastavnicima matematike Foto: M. Anđela

Uz jasan i razumljiv govor, odgovarajuću dikciju i, naravno, osmeh, neophodno je povezati sadržaj sa prethodnim znanjima i iskustvima učenika - što ovde podrazumevamo, a nemamo načina da proverimo - kao i sa njihovim sadašnjim i budućim potrebama. Treba se truditi da potkrepimo nastavu primerima iz svakodnevnog života i da što više povezujemo sadržaje iz različitih predmeta.

Ovako Gordana Popović, nastavnica matematike u beogradskoj OŠ "Ćirilo i Metodije", vidi svoj posao u uslovima kakvi ranije nisu zabeleženi. Ona učestvuje u snimanju časova koji će biti emitovani od septembra, ukoliko to epidemiološka situacija bude zahtevala, a bila je "TV nastavnica matematike" hiljadama đaka tokom tri prolećna meseca kada je bilo uvedeno vanredno stanje.

Govoreći o tom iskustvu, kaže da je nekim đacima baš prijao ovakav vid nastave, dok se drugi nisu snašli i jedva su čekali da se vrate u klupe.

- Učenici koji su i ranije samostalno izvršavali svoje obaveze su nakon odgledanih časova eventualno tražili dodatno pojašnjenje na "Gugl učionici" ili pomoć pri izradi pojedinih zadataka. Bilo je i onih koji se iz raznih razloga nisu ni uključivali u učionicu ili su to činili retko - kaže Gordana Popović.

 Foto Privatna arhivaa

Televizijski čas iz matematike

Da je najvažnije da deca osete ljubav nastavnika prema poslu, energiju i harizmu i preko malih ekrana, smatra i Marija Trujkić, učiteljica u OŠ "Mladost" na Novom Beogradu, koja je bila tri meseca "TV učiteljica" đacima u Srbiji. S obzirom na to da je posao učitelja i da drži pažnju deci kojoj nje manjka u tom uzrastu, napominje da su časovi morali biti dinamični i zanimljivi, a da bi im gradivo bilo razumljivo, učiteljice su morale da vode računa o njegovoj obimnosti i količini zadataka. Primeri su morali da budu konkretni i očigledni.

Učiteljica Marija imala je prilike da se nakratko vidi sa svojim učenicima i da razmene utiske.

- Pored toga što su im najviše nedostajali drugari i učiteljica, nedostajala im je interakcija i mogućnost da pitaju ukoliko im je nešto nejasno - priča naša sagovornica. - Teško im je bilo kada su roditelji morali da im objašnjavaju gradivo koje im nije jasno, i najčešće je bilo: "Učiteljica bi nam to lepše i lakše objasnila". To je razumljivo, jer je roditeljima veoma teško da se spuste na njihov nivo i objasne im sve što je potrebno.

Gordanu Popović pitamo: Može li se matematika učiti na TV času od pola sata i kako se takav vid nastave odražava na sticanje znanja koje je neophodno na maloj maturi?

PRIPREME I PO 16 SATI

KAKO teku pripreme za snimanje, pojašnjava nam Gordana Popović:

- Pre bilo kakvog snimanja, neophodno je napraviti dobru prezentaciju sa vizuelnim efektima i detaljnim postupkom za rešavanja zadataka. Za to je neophodno više sati. Najkraće vreme koje sam provela pri izradi jedne prezentacije je pet, a najduže 16 sati. Dok smo snimali pred TV kamerama prezentacije sam spremala uveče i tokom noći, a tokom dana sam prisustvovala časovima svojih kolega i snimala svoje časove. Za snimanje časa je bila zadužena tročlana ekipa RTS, nastavnik koji snima čas i predmetni supervizor - savetnik iz Školske uprave ili ZUOV. Bilo je i treme, što se na snimcima početnih časova moglo i videti. Taman kada smo se uhodali i oslobodili treme morali smo da pređemo na snimanje časova od kuće, što je donelo nove izazove, ali meni je, ipak, taj način više odgovarao.

- Matematika, za razliku od nekih predmeta, ne može se učiti samo putem video-časova jer nema povratne informacije - kaže ona. - Neophodna je interakcija kada, na primer, po pogledu malog Mihajla vidim da je u trenutku prestao da me prati i da nešto moram da ponovim ili dodatno pojasnim. Takođe, učenici rade različitim tempom, imaju različite stilove učenja, vole da iznose svoje ideje, vole grupni rad... Toga ovde nema.

Na molbu da prokomentariše zamerke roditelja da su deca zatrpavana gradivom, da su zadaci iz predmeta kao što je likovno i muzičko bili zahtevniji nego iz srpskog ili matematike, Marija Trujkić kaže:

- Na samom početku smo svi bili nesnađeni. Većina kolega se držala TV nastave i dodavala ono što nije bilo obuhvaćeno, a pojedini su se ponašali kao da je sve normalno, ne razmišljajući mnogo o mogućnostima koje učenici imaju ili nemaju. Mislim da je akcenat trebalo da bude na glavnim predmetima - naglašava ona.

I Gordana Popović i Marija Trujkić smatraju da je onlajn nastava samo pomoćno sredstvo, da ne može zameniti živu reč, ali može biti od pomoći.

Foto: M. Anđela

"TV učiteljica" Marija Trujkić, iz OŠ "Mladost"

- Nedolaženje u školu bi uticalo ne samo na znanje, već i na njihovu socijalizaciju i uopšte odnos prema školi i obavezama koje ona nosi. Sticanje znanja je tu najmanji problem jer se sve to može nadoknaditi mnogo lakše u mlađim razredima. Zadatak nas odraslih je da ih pripremimo za život, a škola ima veliki udeo u svemu tome - kaže učiteljica Marija.

Nastavnica Gordana dodaje:

- Važno je da deca idu u školu i to im nedostaje, ali važno je i da sačuvamo zdravlje...

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti