PLUTAJUĆA SAJLA BRANIĆE POTPEĆKO JEZERO OD SMEĆA: Radovima vrednim 130.000 evra zaštitiće i hidrocentralu "Potpeć"

NEDALEKO od brane na Potpećkom jezeru do kraja leta biće postavljena plutajuća sajla duga 300 metara, koja će sakupljati smeće koje plovi Limom i ruži izgled moderno izgrađenog Ribarskog naselja, a istovremeno ugrožava i rad hidrocentrale.

Foto A. Rovčanin

Ekološko udruženje "Jastreb" iz Priboja, nosilac je projekta postavljanja sajle vrednog 130.000 evra, koji se izvodi u dve etape. Sredstva u iznosu od 2 miliona dinara, namenjena za prvu fazu radova, koja podrazumeva izgradnju pristupne saobraćajnice u dužini oko 150 metara do obale jezera, obezbedila je lokalna samouprava. Ostatak novca očekuje se da stigne od Ministarstva za zaštitu životne sredine i ekoloških fondova Evropske unije.

Teška mehanizacija radi na probijanju puta do obale Lima, Foto A. Rovčanin

Problem zagađenja Potpećkog jezera je decenijski, a Priboj, na čijoj teritoriji se akumulacija nalazi, ni kriv ni dužan trpi pravo ruglo, pa neretko sa ovog jezera u svet odu zabrinjavajuće fotografije. Zapravo, reka Lim je "pokretna traka" zadužena da smeće iz jednog grada prenese do drugog, a jezero Potpeć deponija u koju se generiše otpad iz pet crnogorskih opština u limskom slivu koje nemaju sanitarne deponije već đubre odlažu na samoj obali reke.

Siniša Laković pojašnjava gde će sajla biti postavljena, Foto A. Rovčanin

Ipak, najveći zagađivač je deponija Stanjevine kod Prijepolja, koja se nalazi uz sam Lim. Pored ekološke katastrofe, koju otpad izaziva, veliku štetu trpi i hidrocentrala "Potpeć". Ekološko udruženje "Jastreb" iz Priboja, u saradnji sa lokalnom samoupravom, uradilo je projekat postavljanja plutajuće sajle, koja će sakupljati otpad koja vodom, iz šest opština, stiže do Priboja.

Idejno rešenje postavljanja plutajuće sajle na reci Lim, Foto A. Rovčanin

- Počeli smo sa izgradnjom pristupnog puta u dužini od 150 metara, kako bi moglo da se do samog jezera i barijere priđe kamionom. Sledi postavljanje uporišne tačke za koju će se vezati sajla, koja prelazi na drugu stranu jezera. Sajla je duga 300 metara i biće postavljena pod uglom, tako da će samim tokom smeće biti privučeno obali, sa koje će se preuzimati i sklanjati - kaže Siniša Laković iz ekološkog udruženja "Jastreb".

- Očekuje se da će radovi biti završeni do prvog jesenjeg plavnog talasa. U početku će se smeće prikupljati uz pomoć čamaca. Pripremljena su dva poliesterska i pet desantnih sa motorima, dok je u drugoj fazi projektovano da se na samoj obali postave selektori i da se kupi jedno vozilo sa grajferom, koje će vaditi smeće i odvoziti ga na deponiju. Planirano je takođe da se postavi presa za baliranje plastike koja bi potom bila reciklirana, što će omogućiti da sajla finansira sopstvenu amortizaciju i rad - naveo je Siniša.

Foto A. Rovčanin

On je podsetio da poplavni talas iz Crne Gore sa sobom donese kubike smeća koji se gomilaju na hidrocentrali koja potom mora da podigne ustave i to smeće potom ide dalje nizvodno do Drine, zatim u Savu i na kraju stiže u Beograd, što potvđuje višestruki značaj ovog projekta.

Prema rečima Gorana Rekovića iz udruženja građana "Primus", opština Priboj je najugroženija u slivu Lima, jer pet opština u Crnoj Gori kroz koje protiče ova reka nema sanitarnu deponiju i svoj otpad skladište na obalama, a potom ulaskom u Srbiju Lim dolazi na najčuveniju ekološku bombu u zemlji, deponiju Stanjevine u Prijepolju, koja dodatno zagađuje reku, a onda se sav taj otpad generiše u Potpećko jezero.

- Prema procenama stručnjaka jezerom pluta oko 40.000 kubnih metara smeća što ugrožava rad hidroelektrane "Potpeć", a 40 odsto otpada potone i na taj način trajno kontaminira pribojsku kotlinu - istakao je Reković i dodao da će na ovaj način trajno biti rešeni problemi sa otpadom u reci Lim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije