NOVOSTI U AKADEMIJI GDE SE ŠKOLUJE PRVA GENERACIJA AVIOMEHATRONIČARA: Uz diplomu do posla u celoj Evropi i u doba korone

VAZDUHOPLOVNA akademija u Beogradu školuje prvu generaciju aviomehatroničara za potrebe nemačkog MTU, jedne od pet vodećih svetskih kompanija za remont motora.

Foto N.Skenderija

Kako je planirano, za dve godine u Staroj Pazovi biće izgrađena fabrika MTU Maintenance Srbija, koja će zaposliti za početak 300 mehaničara i 150 inžinjera. Vazduhoplovna akademija će postati trening-centar za obuku kadrova, u koji će biti uloženo 1,3 miliona evra. Osim ove novine, sa početkom nove školske godine đaci treće godine su, kroz redovni nastavni plan i program, počeli teorijsku obuku za pilote.

Od nekadašnje tehničke škole "Petar Drapšin", koju je pratio glas da upisuje đake koje niko drugi neće, napravljena je međunarodno priznata obrazovna ustanova, u kojoj se svake godine traži "klupa više". Mesta ima samo za one najbolje, pa je tako i ove godine na jedno mesto, uz zavisnosti od obrazovnog profila, konkurisalo od četiri do osam učenika. Od 2006. godine, "vazduhoplovci" su pet puta menjali obrazovne profile, kako bi bili u korak sa zahtevima kompanija i s napretkom tehnologija. Dva puta godišnje su pod "lupom" evropske inspekcije, jednom Direktorata za vazdušni saobraćaj. Propusta ne sme biti, jer se gubi licenca.

- Prvi put deca u državnoj školi imaju teorijsku obuku za sticanje PPL dozvole, i to u sklopu redovnog nastavnog plana - objašnjava Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije. - Oni će, sa potvrdom o završenom teorijskom delu, moći u Direktoratu za civilno vazduhoplovsto da polažu ispit. Zatim moraju da odrade određeni broj letačkih sati i polože taj deo. Jedino ograničenje za PPL dozvolu je da budu potpuno zdravi. Oni koji ne budu prošli lekarski pregled, takođe će slušati nastavu, samo neće moći da polažu.

ĐACI koji dobiju ovu dozvolu moći će da lete u privatnim avionima za svoje potrebe, ali ne mogu da rade komercijalne letove. Novina koju je uvela Vazduhoplovna akademija, znatno će uštedeti roditeljima čija su deca planirala da postanu piloti. Iako se oni obučavaju u nekoliko škola, sve imaju školarinu, koja nije mala i iznosi i do nekoliko desetina hiljada evra.

Foto N.Skenderija

CVIJOVIĆ ističe da policija, Vojska i "Jat tehnika", već na trećoj godini "vrbuju" za sebe

najbolje đake. Nastavni plan i program je tako koncipiran da učenici u prvoj i drugoj godini imaju blok nastavu od nedelju dana u kompanijama, dok su u trećoj i četvrtoj godini četiri dana u školi, a jedan na budućem radnom mestu. Uz diplomu, budući avio-mehaničari dobijaju i licencu za rad, koja im otvara piste svih aerodroma u Evropi.

- Diplomu o završenoj školi daje Ministarstvo prosvete, a mi uz to izdajemo licencu, odnosno ovlašćenje za rad - objašnjava Cvijović. - Naši avio-tehničari sa našim uverenjem mogu da izvade dozvolu u bilo kom direktoratu u Evropi, mogu da odu u Pariz, Lisabon. Za avio-tehničare licence su međunarodne, a ne i za saobraćajne profile, jer još nisu prepoznate pošto nismo član Evropske unije. Izdaje ih naš Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, kada uđemo u EU i one će biti priznate.

Zahvaljujući angažovanju rukovodstva škole i pomoći Sekretarijata za obrazovanje Grada Beograda i Ministarstva prosvete, umesto u ruiniranoj zgradi sa oguljenim zidovima, prozorima, vratima, đaci nastavu pohađaju u kompletno sređenoj školi i opremljenim kabinetima, koji mogu da stanu rame uz rame sa najpoznatijim svetskim koledžima.

Uz diplomu, budući avio-mehaničari dobijaju i licencu za rad, koja im otvara piste svih aerodroma u Evropi.

Foto N.Skenderija

DEVOJČICE BOLjI AVIO-MEHNIČARI

Iz godine u godinu je sve više devojčica u Vazduhoplovnoj akademiji. Trenutno ih je više od trećine od ukupnog broja učenika, a dame su brojnije na smeru za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Ima ih i među budućim avio-mehaničarima, gde su se pokazale bolje od kolega.
- Instruktori kažu da su preciznije i odgovornije od muškaraca, i daju im da rade elektroniku ili elektroinstalacije - kaže Cvijović. - Traže ih da ostanu u kompanijama, traženiji su mehaničari od dečaka. Muškarce teraju, uglavnom, da rade strukturu motora i ostalo.

Cvijović navodi da od 192 maturanata, trećina odmah nađe posao, trećina nastavlja školovanje na fakultetima, a ostali još traže sebe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije