KALEMOVI IZ STAROG MANASTIRA: U ovom delu Srbije raste crna tamjanika - vrlo retka u celom svetu

S JESENI u Negotinskoj Krajini ništa lepše ne miriše od grožđa. A, miris crne tamjanike, drevne srpske autohtone muskatne sorte - opija. Specifičnoj, vrlo retkoj u svetu, a zahtevnoj za odgajanje, plodna krajinska ravnica odavno je zavičaj.

Foto S.M.Jovanović

Na padini Bratujevačke kose, u vinogradima manastira Bukovo sa kraja 13. veka, sa koje se Negotin pruža kao na dlanu, četrdesetak krajinskih berača zajedno sa bukovskom bratijom pažljivo sa čokota skida svako zrno crne tamjanike, od kojeg, vele, duša peva, a srce poskakuje.

- Ova je godina bila teška, ali smo pribegli drugoj tehnologiji, sa Zapada, radili smo bez prskanja hemijom, počeli smo organsku proizvodnju crne tamjanike i urodilo je plodom - kaže arhimandrit Kozma (Radović), iguman manastira Bukovo.

Da je bilo i plodno i blagorodno pokazuju prinosi od osam tona po hektaru i procenat šećera od 23 do 24 jedinice. Od ovih bobica, kao i protekle decenije "sazretiće" kvalitetno suvo vino "filigran", za koje se zahvaljujući nagradama na najvećim svetskim sajmovima vina nadaleko čulo.

- Zahvaljujući blagoslovu našeg vladike i Poljoprivrednoj školi "Rajko Bosnić" koja je dala kalemove iz starog manastirskog vinograda, čokote smo obnovili 2009. - priča arhimandrit. - Iako uspešno proizvodimo i druge sorte grožđa, najviše smo ponosni na crnu tamjaniku, premda je toliko ne predstavljamo svetu i ljudima. Ona, ipak, sama za sebe govori i najprodavanije je naše vino.

Foto S.M.Jovanović

- To je jedna mirisna, veoma lepa muskatna sorta koja pomalo podseća na italijansku. Crna tamjanika je autohtona sorta sa negotinskog podneblja gde daje najbolje rezultate. Imali smo priliku da je probamo sa nekih drugih lokacija u svetu i kod nas, ali su najbolji prinosi i rezultati u Negotinu - ponosno govori otac Kozma i dodaje da je svaki šesti red u vinogradu crne tamjanike crni burgundac, jer je on oprašuje, budući da ona sama to ne može.

Sačuvali su mitsku crnu tamjaniku bukovski monasi od zaborava ali i od nje stvorili novo izvorno srpsko vino. U manastiru Bukovo, po nekim istorijskim izvorima zadužbini kralja Milutina, osim crne tamjanike na ukupno šest hektara gaje i merlo, kaberne, game i šardone čija je berba počela prošle nedelje.

Foto S.M.Jovanović

Na jednoj od oglednih parcela niču i bela tamjanika, začinak i prokupac, još neke od ovde dobro poznatih autohtonih sorti. Neka ih, veli bratija, za buduća pokolenja, jer valja obnoviti stare sorte.

- Bili smo iznenađeni saznanjem da posle tri godine, kada je vinograd dostigao prvi rod, nema one crne boje tamjanike. Bili smo u čudu, ispitali smo kalemove i pokazalo se da crna tamjanika ima neku boju ružice. Bilo je predloga da ga obojimo ali nisam dao da se to desi. Ono što je izvorno, onako kako ga je Bog dao, neka tako i ostane - dodaje arhimandrit Kozma.

IZNENAĐUJUĆE SLATKA

- ODUŠEVLjENA sam crnom tamjanikom. Znam da je ima malo u Srbiji i da je po njoj poznato negotinsko vinogorje. Želela sam da je uporedim sa onom sa Fruške gore i mogu da kažem da sam iznenađena koliko je slatka - kaže Jelena Janićijević, somelije iz Kragujevca, koja je bila u manastirskom vinogradu za vreme berbe.

Foto S.M.Jovanović

VINOGRADARSKA ŠKOLA

NEGOTINSKA vinska regija jedinstvena je u odnosu na sve druge u Srbije jer ima 265 sunčanih dana godišnje, što znatno utiče na kvalitet grožđa i vina i omogućava gajenje gotovo svih sorti. Uzgajali su ga još Rimljani. Prvu vinogradarsku zadrugu Negotin je dobio 1890. godine, a tri godine ranije i prvu vinogradarsku školu, baš na manastirskom imanju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije