SRBIMA POMOĆ I DALJE ŠALJE 12.000 DONATORA! Humanitarac Arno Gujon posle dve godine zabrane ulaska u našu južnu pokrajinu

OVIH dana navršile su se tačno dve godine otkako su privremene prištinske vlasti zabranile francuskom humanitarcu Arnou Gujonu ulazak na Kosovo i Metohiju.

Gujon je laureat u našoj akciji "Najplemenitiji podvig / Foto V. Danilov

Jedini razlog za ovakvu odluku bio je taj što nosi pomoć u srpske enklave.

- I dalje se sudim s njima - ističe Gujon u razgovoru za "Novosti". - Bukvalno me "šetaju" po prištinskim sudovima. Radim sve što je do mene da ukinu tu odluku. Međutim, od mene očigledno ne zavisi ništa, već od njih. Najbitnije mi je da mogu da nastavim da se bavim humanitarnim radom i da organizujem dostavljanje pomoći. A sudski proces se nastavlja. Imam advokata u Kosovskoj Mitrovici koji sve to prati. Kada sam, recimo, hteo da uložim žalbu na njihovu odluku, trebalo je da se ona odnese u Prištinu, a meni je to bilo onemogućeno, pa je to umesto mene uradio advokat s kojim sarađujem preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Gujon ističe da ni posle toliko vremena nema zvaničnog objašnjenja za zabranu ulaska na KiM. Ukazuje da je to proizvoljna i politička odluka "u pravom smislu te reči". Sve ovo ga nije sprečilo da nastavi da radi.

- Imali smo dosta problema prvih šest meseci dok se nismo reorganizovali, pošto sam tamo išao svake tri-četiri nedelje da razvijam nove projekte i pratim ostvarivanje starih. Kada su prekinuli taj ritam, koji sam imao već deset godina, morali smo, u saradnji s Eparhijom raško-prizrenskom, i našim volonterima na licu mesta, da uspostavimo novi način rada. Uspeli smo u tome.

Francuski humanitarac, dobitnik mnogobrojnih priznanja za svoj rad, među kojima je i ona za najplemenitiji podvig u organizaciji "Večernjih novosti" ponosno ističe da je za ove dve godine podignuta još jedna štala za krave muzare u Novom Brdu, da se trenutno gradi jedna ista takva u Gračanici, izgrađena je farma za živinu kod Novog Brda, podeljenja stoka - koze, ovce, krave - porodicama koje se bave poljoprivredom i stočarstvom, otvoreni su plastenici. Obezbeđen je, kaže, i video-nadzor za manastir Gračanica, pomoć je dobio i manastir Banjska, organizovano je nekoliko konvoja humanitarne pomoći.

Foto: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Novac, otriva nam Gujon, stiže od 12.000 donatora, uglavnom iz Francuske. Visina pomoći varira, a svake godine u enklave se ulaže oko pola miliona evra. Veliki prijatelj Srba, i sam godinama nastanjen u Beogradu, kaže da njegova organizacija ima nekoliko vrsta donatora.

- Jednu grupu sačinjavaju ljudi koji su svesni svega šta se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, koji su se suprotstavljali propagandi i videli da su Srbi žrtve. To su uglavnom bili naši prvi donatori koji nas prate već petnaest godina. Drugu grupu čine verujući ljudi, katolici, koji vide da srpski hrišćanski narod strada na Kosovu i Metohiji, da im je srušeno 150 crkava i manastira i koji žele da im pomognu da ne budu više potlačeni na svom ognjištu.

Gujon naglašava da bez obzira na to što su mu zabranili ulazak, niko iz njegove ekipe, nije nijednog trenutka pomislio da se odustane. Znali smo, kaže nam gotovo u dahu, da treba da se prebrode prepreke koje su prištinske institucije postavile na njihov put. O tome zašto pomaže Srbima otvoreno kaže zato što je saosećao sa stradanjem srpskog naroda tokom pogroma 2004:

- Bio sam mlad, želeo sam nešto konkretno da učinim. Krenuo sam put Kosova i Metohije da pomognem, koliko sam mogao, i da svojim očima otkrijem šta se tamo dešava. Kad sam to video, moj život je već bio povezan sa Srbijom i Srbima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije