AMFILOHIJE JE SVETI VASILIJE NAŠEG VREMENA: LJiljana Habjanović Đurović o novom romanu i pritiscima na pravoslavlje

POPULARNA spisateljica Ljiljana Habjanović Đurović je 1. marta otišla u penzioni fond da preda dokumentaciju za penziju, a kad se vratila kući sela je za radni sto i nastavila da piše novu knjigu.

Foto Privatna arhiva

Jedna od naših najtiražnijih književnica formalno je u penziji, a stvarno - u punom stvaralačkom naboju.

U prvim penzionerskim mesecima završila je roman "To je ljubav slepa sila" iz serijala "Ostroško trimirje", koji je upravo izašao iz štampe. Ovih dana se priprema za promociju i već razmišlja o sledećoj knjizi.

- Srećnim sticajem okolnosti postoje mnoge profesije iz kojih čovek nikad ne ode u penziju, a moja je jedna od njih - govori nam Ljiljana Habjanović Đurović. - Živim na isti način kao i pre tog 1. marta.

Ideju za serijal "Ostroško trimirje" dobila je dok je pisala roman "So zemlji", priču o životu Svetog Vasilija. Tad je shvatila da se njegov život ne završava zemaljskom smrću, već da se nastavlja kroz čuda koja se dešavaju nad njegovim svetim moštima i veru naroda u njega.

- Taj serijal govori o ljudima i događajima koji su povezani sa Ostrogom i Svetim Vasilijem - objašnjava sagovornica. - Dok sam istraživala građu za pisanje romana "So zemlji" iz ostroškog manastira sam dobila vrednu i retku knjigu. Čitajući je, naišla sam na priču koja me je uzbudila i potresla i kao ženu i kao vernicu. Znala sam da će to biti sledeća knjiga u serijalu.

Foto Privatna arhiva

Radnja romana "To je ljubav slepa sila" dešava se u Crnoj Gori sredinom 19. veka i priča je o tri izuzetne žene i jednom muškarcu koji se umešao u njihove živote i promenio ih zauvek.

- Glavni junak je knez koji misli da sve može i sve sme i da mu je sve dozvoljeno i ponaša se u skladu sa tim. Stiže ga najgora srpska kletva: "Dabogda se osilio!" - otkriva Ljiljana.

Osilili su se i neki novi crnogorski "kneževi", a za popularnu spisateljicu mitropolit Amfilohije je po pritisku koji trpi i načinu na koji se bori za pravoslavlje, Vasilije našeg vremena.

- Mitropolitu želim brz oporavak i molim se za njegovo ozdravljenje sa brojanicom koju mi je poklonio - kaže nam. - Crkva je ponovo bila pod pritiskom pod kakvim je bila vekovima, ali nije gubila veru u narod, u Svetog Petra Cetinjskog i Vasilija Ostroškog.

Novi roman Ljiljana Habjanović Đurović neće predstaviti na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, jer ga zbog zdravstvene bezbednosti u poslednjoj nedelji oktobra neće biti.

- Neizmerno će mi nedostajati Sajam knjiga - kaže nam. - Za mene je on ogromno emotivno zadovoljstvo. Kada su svi bili protiv mene, čitaoci su bili sa mnom. Oni određuju moje mesto na književnoj sceni. Mnogo mi znače susreti sa njima, neposredni kontakti, zagrljaji.

Naša sagovornica je iz godine u godinu proglašavana za najčitanijeg pisca u svim bibliotekama širom Srbije. Kada je posle niza dobijenih nagrada za najčitaniju knjigu godine Narodne biblioteke Srbije ponovo trebalo da ponese ovo priznanje, promenjene su propozicije. Sada bi mogla da bude kandidat za nacionalnu penziju, a da li će se kandidovati, Habjanovićeva kaže:

- Prema nacionalnim penzijama imam ambivalentan stav. Mi moramo da utvrdimo šta su nacionalne penzije i zbog čega se dodeljuju. U početku je bila priča da bi to trebalo da bude pomoć umetnicima kojima su primanja mala. Kasnije se to dobitnicima nije dopalo, više im se sviđalo da to bude nacionalno priznanje za trajan doprinos kulturi. Šta će nacionalne penzije biti po novom zakonu, tek treba da se utvrdi. Da li je to nagrada za izuzetan doprinos društvu tih umetnika? Ako je to, postavljam pitanje da li su samo umetnici zaslužni, da li su samo oni nešto dali društvu?! Nisu. Bilo bi pošteno da tu budu i drugi stvaraoci.

Foto Tanjug

Habjanovićeva je uverena da će kriterijume za dodelu nacionalnih penzija određivati uprave umetničkih udruženja, pa će je prilagođavati potencijalnim dobitnicima:

- Tako to kod nas biva - prvo se odredi čovek, a onda uslovi. Dovoljno je pogledati spisak dobitnika. Ako se one budu tretirale kao u početku, kao pomoć umetnicima da žive dostojanstvenije kad su u penziji, neću učestvovati sigurno. Tiraži mojih knjiga mi omogućavaju da mi ta vrsta pomoći nije potrebna. Ako je to priznanje za afirmaciju srpske književnosti, smatram da sa svoje 44 knjige u više izdanja prevedene na 17 jezika zaslužujem nacionalnu penziju.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije